Шарани (Горњи Милановац) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 622:
Први писани захтев за градњу школе мештани Такова, Дренове, Лочеваца и Шарана заједно су [[10. август]]а [[1869]]. упутили Министарству просвете и црквених дела.<ref>Архив Србије, Министарство просвете, Но. 3556, 16. август 1869. године.</ref> Четири месеца касније, [[9. јануар]]а [[1970]], у Шаранима је одржан збор грађана на ту тему, на којем су мештани свих села потврдили жељу да се школа изгради. Записник је [[13. јануар]]а 1870. прослеђен Министарству просвете са пропратним писмом у којем се наводи да отварање школе не би умањило број ђака у постојећим школама, а да би број ученика у новој школи био већи од минимума прописаног законом.<ref>Архив Србије, Министарство просвете, Но. 204, 17. јануар 1870. године.</ref> Уследио је позитиван одговор из Министарства, у којем се захтева да се поред зграде обезбеде „угодне и јаке скамије, две табле, три саке столица{{Напомена|'''Саке''' су кола са два точка и малим канатама на које се могло ставити око 15 столица.}}, један стол, орман, све потребне мапе, азбучна штица, школски протоколи, сахат, слика Светог Саве, секира, ватраљ и друго”. Поред тога, наведено је и да под школе мора бити подашчан, а не циглани, и да се близу школе обезбеди простор за башту „од најмање читавог дана ораће земље”.<ref>Архив Србије, Министарство просвете, Но. 1631, 19. април 1871. године.</ref> Пошто општина није имала сопственог земљишта за подизање школске зграде, обратила се Конзисторији ужичке епархије са седиштем у [[Краљево|Карановцу (Краљеву)]] да се школа подигне на делу црквене земље, што је одобрено. Међутим, радови на изградњи школе обустављени су све до [[1880]]. јер су уследили [[Српско-турски ратови (1876—1878)|ратови са Турском 1876. и 1877/1878. године]].
 
[[Датотека:Шарани 024.jpg|мини|десно|250п|Стара школска зграда изграђена око 1960.]]
У фебруару 1880. дреновачка и таковска општина изразиле су жељу да од савиначког свештеника Милисава Шљивића откупе кућу и адаптирају је за одржавање наставе. Окружно начелство је 3. јула исте године обавестило надлежно министарство о томе да је од попа Милисава купљена кућа и да се тражи постављање учитеља.<ref>Архив Србије, Министарство просвете, П.бр. 2878, 8. јул 1880. године.</ref> Пошто дуго није било одговора, представници двеју општина су 7. септембра 1880. министру просвете упутили [[Поштанско писмо|писмо]] са образложењем за куповину попове куће.<ref>Архив Србије, Министарство просвете, П.бр. 4620, 15. септембар 1880. године.</ref> Одговор је стигао 23. септембра. У том писму наведено је више разлога због којих попова кућа није погодна за школу, чак и уз додатне преправке.<ref>Архив Србије, Министарство просвете, П.бр. 4758, 23. септембар 1880. године.</ref> Мештани су оваквим одговором били веома незадовољни и Министарству одговорили подужим писмом, у којем се између осталог наводи:<ref>Архив Србије, Министарство просвете, П.бр. 5458, 11. октобар 1880. године.</ref>
{{цитат|Незнамо је ли г. Министар имао у виду оскудност народа како у (х)рани тако и у новцу и да ове две општине састојеће се из 22 пореских глава дуго времена неће имати више деце за школу од 25 до 40 и да нисмо у стању подићи школу по плану који ваља одма и платити, а овој нам је кући рок плаћању за једну и по годину тако да народ између данака давајући осетити неће... Црква нам не служи никаквог празника, јер нема ко да помаже свештенику, онај ко је до сада помагао и знао нешто остарио је и обневидео је, а и немаму се откуд да плаћа. Школа љутовничка најближа затворена је због слабости, деца чекајући ову школу сва изостала су, дакле жалосно и јесте: ваљда је Таково само једном срећно било па више нигда.}}
Ред 638:
На упису после рата било је 218 ученика. Они који су у међувремену прерасли школу ишли су на течај описмењавања између децембра 1919. и марта 1920. године. Наставу је обављао Тиосав Јевтовић у три разреда. Године [[1927]]. за учитеље је дошао брачни пар Контић — Јован и Десанка. Њих су мештани дубоко поштовали. Већ у септембру 1929. године завршена је доградња још једног стана за ученике. Овај учитељски пар успео је и да на аналфабетске течајеве окупи 131 полазника који нису били писмени, углавном жена. Због великог броја ученика [[1931]]. године је отворено и треће одељење, а [[1933]]/[[1934]]. уписан је највећи број ученика — 207.
 
[[Датотека:Шарани 025.jpg|мини|десно|250п|НовијаРеновирана школска зграда из [[1950е|1950-их]]]]
Почетком априла 1941. године донета је одлука да школа обустави рад, а школске просторије припремљене су за смештај деце из Београда, која су ту боравила од [[3. април]]а до [[19. мај]]а 1941. У ђачкој трпезарији све до 18. новембра 1941. била је партизанско–четничка болница премештена из Горњег Милановца због надирања немачких трупа од Крагујевца. Настава у школи настављена је почетком 1942. године. Немачка војска није правила проблеме у овом крају за време окупације, па је школа радила неометано. После ослобађања школа је добила назив ОШ „Браћа Петровићи”, по Милораду и Радовану из Дренове који су стрељани 1941. године. Од [[1953]]. школа је постала осмогодишња због великог броја ђака. Дограђена је још једна зграда са учионицама и просторијама за радионице (општетехничко образовање). Испод школе ђаци су у једној њиви сејали разне пољопривредне културе и тако стицали практична знања.Ова зграда је била у употреби све до 2017 кад су ђаци пресли у реновирану школу.
 
Савиначка школа припојена је школи у Такову [[1965]]. године. Осми разред премештен је 1971/72. године, а пети, шести и седми наредне 1972/73. године. Стално смањивање броја ученика условило је да остане да ради само један учитељ. У школској 1991/92. у школи је у три разреда било само 10 ђака. Стара школска зграда послужила је од априла 1992. за смештај избеглица [[Рат у Босни и Херцеговини|рата у БиХ]] (60 одраслих и 25 деце). Неке породице трајно су се населиле у Шаранима, па је школа наставила да ради све до почетка 21данас.У века,школској када2011/12 уписано је затворена.17 Ђациученика,од данастада изје Дреновеброј и Шарана идуученика у школу уконстантном Таковопаду.
 
== Здравство ==