Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској — разлика између измена

 

=== Хапшење православних свештеника и њихових породица ===

 

Један део свештенства је још првих дана окупације, предосећајући да му прети опасност, побегао у Србију. Мањи број је побијен, тако да је практично свештенство било нестало из [[Срем]]а. У исто време са прогоном свештенства донесено је више законских одредаба и других правних аката којима је све институције српске православне Епархије и [[Карловачка митрополија|Митрополије]] у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и правно и стварно одузела и покретну имовину опљачкала, а непокретну предала [[Хрвати|хрватским]] и немачким војним организацијама. Тако је [[25. август]]а ''"Равнатељство за понову"'' издало одлуку којом проглашава да је имовина српске православне Епархије и Митрополије у Сремским Карловцима постала својина [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Деветнаестог септембра 1941. [[Анте Павелић|Павелић]] је издао законску одредбу о преузимању свих поменутих институција у власништво НДХ. У овој законској одредби се прецизира да је целокупна имовина Карловачке гимназијске закладе, Српског народно-црквеног клерикалног школског фонда и других установа и завода имовина НДХ и да се ставља на располагање усташкој младежи, усташким бојнама итд. Познати добротворни интернат гимназије у Карловцима звани ''„Стефанеум"'', у којем су сиромашни ђаци добијали бесплатну храну, усташе су претвориле у касарну 16. усташке бојне.