Пољска — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
.
Ред 352:
Пољски привредни раст узрокован шок терапијом наставио се до 1997. када је стопа незапослености пала испод 10%. После тога појавили су се нови економски проблеми; стопа незапослености од 20% је достигнута [[2004]], а до [[2007]]. је пала на 12%. Од приступања ЕУ велики број пољских радника је нашао запослење на западу, нарочито на Британским острвима. Овај тренд је заустављен до 2008.
 
[[Термоелектрана|Термоцентрале]] које троше [[угаљ]] или [[лигнит]] стварају 94% [[Електрична енергија|електричне енергије]] Пољске<ref name="Stanczak">{{cite web|url= http://www.lemonde.fr/planete/article/2008/12/05/gros-pollueur-la-pologne-en-premiere-ligne-des-discussions_1127257_3244.html#ens_id=1099506 |title=Gros pollueur, la Pologne en première ligne des discussions|accessdate=5. 83. 2008}}{{Dead link|date=05. 2013.2018}}</ref>.
 
=== Привреда у бројкама ===
Ред 380:
[[Датотека:Altar_of_Veit_Stoss,_St._Mary's_Church,_Krakow,_Poland.jpg|лево|мини|200п|Олтар у Богородичној цркви у Кракову]]
 
Пољска култура је претрпела утицаје и са истока и са запада. То је видљиво у пољској архитектури, фолклору, књижевности и ликовним уметностима. У Пољској су рођени: [[папа Јован Павле II]], физичар и хемичар [[Марија Кири|Марија Склодовска Кири]],<ref>{{cite web |author= |url= http://mariecurieheritage.science.gouvbnf.fr/portraitfrance-pologne/portrait1_1.phpfr/marie-curie-art |title=Maria Sklodowska. La jeunesse |work= mariecurie.science.gouv.fr |publisher=|date=|accessdate = 105. 103. 20082018.}}{{dead link|date=February 2018}}</ref> астроном [[Никола Коперник]],<ref name="copernicus">{{cite web |author= |url=http://www.britannica.com/EBchecked/topic/136591/Nicolaus-Copernicus |title=Nicolaus Copernicus |work= www.britannica.com |publisher=|date=|accessdate=10. 10. 2008}}</ref> композитори [[Фредерик Шопен]]{{sfn|Michałowski|Samson||pp=}}{{sfn|Alain|1993|pp=}} и [[Кшиштоф Пендерецки]], сликар [[Јан Матејко]].
 
Пољски народни плесови [[Мазурка|мазурке]] и [[Полонеза|полонезе]] су у уметничким обрадама стекли велику популарност у 19. веку широм Европе.
 
[[Пољска књижевност]] се зачела око 1100.<ref name="LIT01">{{cite web |last=Koca|first=B. |year=2006|url= http://wwwinfo-poland.saticm.orgedu.aupl/reviewsweb/articles_pl_middle_agesarts_culture/literature/overview/link.htmshtml |title=Polish Literature — The Middle Ages (Religious writings) |accessdate=10. 125. 2006}}{{Dead link|date=053. 2013.2018}}</ref> Њени најсјајнији представници су: [[Јан Кохановски]], [[Адам Мицкјевич|Адам Мицкијевич]], [[Хенрик Сјенкјевич]], [[Станислав Виспјански]], [[Болеслав Прус]], [[Јулијус Словацки]], [[Станислав Лем]], [[Чеслав Милош]] и [[Вислава Шимборска]].
 
Градови Пољске илуструју широк спектар европских историјских архитектонских стилова, од [[романика|романике]] до [[Модерна архитектура|модерне]]. Историјска језгра Варшаве и Кракова су примери развоја архитектуре од средњег века, преко ренесансе и барока, и касније. У више места сачуване су средњовековне тврђаве и грађевине, на пример у [[Торуњ]]у и [[Малборк]]у. [[Замошћ]] је пример града грађеног по [[Ренесансна архитектура|ренесансном]] идеалу. Барокне цркве постоје у градовима широм Пољске. Лублински дворац припада правцу [[Неоготика|неоготичке архитектуре]].
Ред 399:
== Литература ==
{{refbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|first1=Kornel|last1=Michałowski|first2=Jim|last2=Samson|title=Fryderyk Franciszek Chopin |year=| editor = ed. L. Macy | chapter = | chapterurl = |publisher=Grove Music Online| location = | id = |url=http://www.grovemusic.com}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Alain|first=Rey| coauthors = |title=Le petit Robert 2 : (dictionnaire universel des noms propres, alphabétique et analogique) |year=1993| editor = | chapter = | chapterurl = |publisher=Le Robert, Paris, FRANCE | location = INIST-CNRS, Cote INIST : L 22712 |isbn=978-2-85036-210-1 |url=| accessdate =}}
{{refend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Пољска