Матија Корвин — разлика између измена

Године 1471. у Угарској је скована завера, која је имала за циљ да Матију лиши престола и да на њега доведе пољског краља Казимира.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Завери је приступио Јан Витез, тада острогонски надбискуп, затим бискупи: Јан Чесмички и Освалд Туз, бан Блаж Мађар и већина угарског племства.{{sfn|Хорват|1924|p=294}} Међутим, завера је посебно добила на снази кад јој се прикључио Никола Илочки, који је важио као један од најутицајнијих и најбогатијих магната краљевства.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Матија, који је о тој завери сазнао на ратишту у Бохемији, пожурио да је предупреди, док није добила исувише опасне размере.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Наиме, он је Илочком понудио босанску ''круну'', за којом је он одавно жудео.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}

У септембру је сазван државни сабор у Будиму, који је примио ту понуду.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} Том приликом је Илочки, до тада ''вечни кнез'' Теочака и мачвански бан, добио на управу и хрватску и славонску бановину, као и градове вранског приората. Задовољивши се том високом чашћу Илочки се издвојио из опозиције и постао је један од стубова Матијине власти.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}} ТомТада приликомсе Матија се измирио са већином црквених и световних великодостојника. Дана 18. септембра 1471. године, потврдио је 31 закључак тог сабора, обећавши: да ће сваке године сазивати сабор, титулу жупана делити само племићима, ада ће за заповеднике гарнизона постављати само заслужне домаће људе, да ниједном племићу неће одузимати поседе без судске пресуде, да нико неће бити осуђиван без пристанка бискупа и великаша и, на крају, да краљевска војска неће чинити неправде према према црквеним и световиним великодостојницима. Иако се измирио са властелом и црквом, још у век је било бунтовника, који су сурово прогањани током неколико наредних година. Кад је Казимир, у октобру 1471. године, провалио у северну Угарску, за његову акцију је већ било касно и његове трупе су лако потиснуте и поражене.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}