Вотка — разлика између измена

'''Вотка''', -неправилно вот значи на руском ево или то'''водка''', жестоко је [[алкохолно пиће]], најчешће безбојно, настало [[дестилација|дестилацијом]] [[житарице|житарица]] или [[кромпир]]а. Назив" водка" није правилан и не потиче од словенске речиријечи „вода“, као [[деминутив]] у [[руски језик|руском језику]].

Поред занемарљиве количине адитива [[укус]]а, вотка се углавном састоји само од [[алкохол]]а ([[етанол]]а) и воде. Количина алкохола се креће у опсегу од 35% до 70%. Класична руска вотка има 40% алкохола. То се приписује [[Русија|руским]] стандардима које је [[1894]]. године увео [[Александар III Александрович|Александар -{III}-]] и то након истраживања [[Дмитриј Мендељејев|Дмитрија Мендељејева]]. Судећи по налазима Музеја вотке у [[Санкт Петербург]]у, Мендељејев је дошао до сазнања да је савршен постотак 38%, али пошто су се у то доба алкохолна пића опорезивала по постотку алкохола у њима, ради лакшег прорачуна одређен је стандардни износ од 40%. ОвоКада је бајкапостотак јералкохола семањи дестилацијомод добијанаведеног, око 40% алкохола и кодукус вотке иможе кодбити вискија„воденаст“, иа кодвећи ракија.Кадапостоци једају %„жешћу“ алкохола мањи обично се понови дестилација да се добије што више алкохолавотку. По савезном закону [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Америчких Држава]], минимални проценатпостотак алкохола у вотки је 40%, а по [[Европа|европским]] стандардима - 37,5%.

Иако Руси се вотка углавном пијупије „чисту“„чиста“, без додатних састојака и пића, у јужној Европи се меша са соком од поморанџе,тоником или у коктелима и [[скандинавија|скандинавским земљама]] вотка своју популарност дугује растућој употреби у разним [[коктел]]има као што су [[Блади Мери (коктел)|Блади Мери]], [[Мартини]] идр.

ПориеклоПоријекло вотке још није до краја разјашњено, али се претпоставља да вотка потиче са простора који обухватају данашњу [[Пољска|Пољску]], [[Украјина|Украјину]], западну Русију и [[Белорусија|Бјелорусију]]. Први писани налаз у Пољској датира од [[1405]]. године у судском регистру Сандомирца. У Русији, први званични писани спомен вотке у њеном савременом значењу је декрет [[Краљица Катарина I|краљице Катарине -{I}-]], [[8. јун]]а [[1751]], који је регулисао власништво [[дестилерија]] вотке.

Вотка је данас једно од најпопуларнијих пића на светусвијету. РеткоРијетко се пила ван Европе до [[1950е|1950их]], али њена се популарност проширила у [[Нови свет|Нови свијет]] преко послијератне [[Француска|Француске]] ([[Пабло Пикасо]] је једном окарактерисао послијератну Француску као тројку „[[Брижит Бардо]], модерни [[џез]], пољска вотка“). До [[1975]]. продаја вотке у Сједињеним Америчким Државама надмашила је продају [[бурбон виски]]ја, који је дотад био најпопуларније жестоко пиће. У другој половини двадесетог вијека, вотка је своју популарност дуговала својству да оставља „без задаха“, као што је једна реклама тврдила „немогуће детектовати мирис алкохола у даху“..Што је нетачно.Јер алкохол има свој мирис и велика количина алкохола нас трује а не додаци.

По „Пингвиновој књизи алкохолних пића и ликера“, „низак ниво додатака које дају арому алкохолу, али који не које доприносе пост-ефектима велике конзумације, вотку чине »сигурнијим« пићем, али не и што се тиче могућности тровања које, зависно од постотка алкохола, могу бити високе“. ([[Памела Вандајл Прајс]], [Хармондсворт и Њујорк: Пингвинове књиге, [[1980]])Ово је чиста глупост.

Вотка може настати дестилацијом било које биљке богате [[скроб]]ом/[[шећер]]ом; данас се већином прави од [[житарице|житарица]] попут [[кукуруз]]а, [[раж]]и и [[пшеница|пшенице]]. Таква вотка сматра се много бољом од вотке начињене од других житарица. Неке врсте вотке праве се од [[парадајз]]а, [[меласа|меласе]], [[соја|соје]], [[грожђе|грожђа]] и понекад чак од нуспроизвода рафинисаног уља или обраде дрвене масе. У неким земљама средње Европе, попут Пољске, вотка се може правити и тако што се ферментира раствор кристалног шећера и неких соли ради ферментације а затим дестилује пар седмица касније. Данас се вотка производи широм светасвијета.

Поред тога што се разне врсте вотке могу категорисати по садржају алкохола, оне се такође могу категорисати у дведвије главне групе: чисте вотке и ароматичне вотке. У ове друге спадају тзв. горке вотке попут руске „Јубилејне“ и „Пертсовке“.

Произвођачи вотке у [[Финска|Финској]], Пољској и Шведској воде кампању за доношење [[закон]]а који би само вотку од житарица и парадајза прогласио правом вотком, а не и било који [[етанол|етил-алкохол]] (од, на примјер, [[јабука]] и грожђа). Овоме се оштро противе земље јужне Европе, које често производе вотку од каше која се већ користила за производњу [[вино|вина]]. По овом закону би било које пиће, које није начињено од житарица или парадајза било означено са „алкохолно пиће“.