Шестојануарска диктатура — разлика између измена

м (razne ispravke)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
=== Политички обрачуни са радикалним групама ===
 
Током диктатуре су биле ограничене политичке слободе, полиција је прогонила илегалне радикалне групе као што су хрватски и македонски националисти, албански и црногорски сепаратисти и комунисти, против којих је још [[1920]]. била донесена [[Обзнана]]. Водство КПЈ се припремало за оружани устанак, па је око 400 чланова [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]]-а убијено је у периоду од [[1929]]. до [[1932]]. године. Овако великим жртвама допринела је директива водства КПЈ за припрему оружаног устанка, подстакнута проценом Шестог конгреса [[Коминтерна|Коминтерне]] о приближавању опште кризе капитализма. Поред комуниста, диктатури су се противили и лево крило [[Земљорадничка странка|Земљорадничке странке]] [[Драгољуб Јовановић (политичар)|Драгољуба Јовановића]] и лево крило [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]] [[Љуба Давидовић|Љубе Давидовића]], [[Хрватска сељачка странка]], [[Самостална демократска странка]] и крило [[НРС|Народне радикалне странке]] на челу са [[Аца Станојевић|Ацом Станојевићем]].{{sfn|Fogelquist|2011|p=345}} [[Влатко Мачек]] је у децембру 1929. ухапшен и дуго држан у затвору, али је пуштен без оптужбе. Потпредседник ХСС-а Јосип Предавац ухапшен је због слома Сељачке задружне банке и осуђен на 2 и по године затвора. Мачек у својим Мемоарима тврди да је пропаст банке уствари изазвала држава, која је преко Југословенске народне банке контролисала банскарскибанкарски систем. Касније, у јулу 1933, Предавец је убијен.
 
Светозар Прибићевић је прво интерниран у [[Брус]] ([[Србија]]), а затим му је због лошег здравља допуштено да напусти земљу.<ref name="парламентаризам" /> Умро је у Чехословачкој [[1936]]. године. У емиграцију одлазе ХСС-ови прваци Јурај Крњевић и Аугуст Кошутић, као и радикални националисти [[Анте Павелић]] (посланик Народне скупштине из редова Хрватског блока), Густав Перчец, Бранимир Јелић и др.
Анониман корисник