Отворите главни мени

Промене

5 бајтова додато ,  пре 1 године
м
razne ispravke; козметичке измене
[[Датотека:BYR color wheel.svg|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
<div class=floatright style="margin-left: 1em;">
Боје видљиве људском оку<ref>{{cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | author = Craig F. Bohren | publisher = Wiley-VCH | year = 2006 | isbn = 3-527-40503-8 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref><br />
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="2">
<tr>
|}
 
Када кретање на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материју види као црна.<ref>{{cite book|last=Pastoureau|first=Michael|title=Black: The History of a Color|year=2008|publisher=Princeton University Press|pages=216|isbn=978-0691139302|pages=}}</ref><ref> '''boje''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=8458] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref> Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
 
Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива '''сунчев спектар боја'''. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја ([[дуга]]). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.
 
== Објашњење ==
[[Датотека:16777216colors.png|thumb|лево|250п|Кад се посматра у пуној величини, ова слика се састоји од око 16 милиона пиксела, сваки од којих кореспондира различитој боји пуног сета -{RGB}- боја. [[Људско око]] може да разликује око 10 милиона различитих боја.<ref name="business">{{cite book|first1=Deane B.|last1=Judd|last2=Wyszecki |first2=Günter|title=Color in Business, Science and Industry|publisher=[[Wiley-Interscience]]|series=Wiley Series in Pure and Applied Optics|edition=third|location=New York|year= 1975|page=388|isbn=0-471-45212-2|pages=}}</ref>]]
[[Датотека:Prism rainbow schema.png|мини|десно|250px|[[Дисперзија (оптика)|Дисперзија]] код [[оптичка призма|оптичке призме]] узрокује да се бела [[светлост]] разложи на [[Дуга|дугине боје]].]]
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
У видном спектру, задносно од скупа боја, које људско око може распознати, долазе редом [[црвена]], [[наранчаста]], [[жута]], [[зелена]], [[плава]], [[љубичаста]]. Због тога је и назив за подручје у спектру електромагнетних таласа учесталости ([[фреквенција|фреквенције]]) испод светлосног таласа који одговара црвеној боји [[инфрацрвено зрачење]], а изнад учесталости таласа за љубичасту боју [[ултраљубичасто зрачење]]. Људско око не запажа то зрачење (тада се види друга боју која је у позадини), али га запажају видни органи неких животиња, на пример [[пчеле|пчела]]. Спектар боја се може видети ако се сноп беле светлости усмери на [[оптичка призма|оптичку призму]], чиме долази до њеног расапања ([[Дисперзија (оптика)|дисперзије]]). [[Инфрацрвено зрачење]] се може запазити на други начин: ако се на његовом путу у расутом спектру нађе [[термометар]], [[температура]] бива повишена - људски организам доживљава то зрачење као [[топлота|топлоту]].
 
Традиционална подела боја у [[уметност]]и је на ''основне'' и ''сложене''. Три основне боје су: ''црвена'', ''жута'' и ''плава''. Основне се не могу добити мешањем других боја. Оне се зову и ''примарне боје''. Три сложене боје добивају се мешањем основних боја: ''црвена + жута = наранчаста'', ''плава + жута = зелена'' и ''плава + црвена = љубичаста''. Те боје се називају и ''секундарне''. ''Терцијарне'' боје добивају се мешањем примарних и секундарних (на пример ''плавозелена'', ''жутозелена'' и друге).
 
Друга подела боја је на ''топле'' (црвена, жута, наранчаста) и ''хладне'' (плава, љубичаста, зелена). Тако су подељене зато што се у природи могу приметити уз одређена топлотна стања (црвено – ватра, плаво – море). У ''неутралне'' боје спадају смеђа, кафена и слично.
== Својства боја ==
[[Датотека:Luminosity.png|мини|десно|300px|Функција осетљивости [[око|ока]] приказана је на дијаграму којему се на апсциси налазе [[таласна дужина|таласне дужине]] приближно је симетрична крива с оштрим максимумом једнаким јединици на таласној дужини 555 [[metar|-{nm}-]] за дневну осетљивост (црно) и 507 -{nm}- за ноћну осетљивост (зелено). Њезина је вредност за таласну дужину 600 -{nm}- 0,63, а за таласне дужине 380 и 780 -{nm}- износи 0.]]
[[Датотека:Cones SMJ2 E.svg|мини|десно|300px|Према теорији [[ Томас Јанг|Томаса Јанга]] и [[Херман фон Хелмхолц|Хермана фон Хелмхолца]], [[људско око]] има три одвојена рецептора осетљива за три основне боје (црвено, зелено и плаво).]]
 
Боја има различита својства: ''хроматска'', ''тонска'' и ''контрастна''. Основна су својства (карактеристике) сваке боје њен тон (зависи од [[фреквенција|фреквенцији]] емитованог односно рефлектованог [[зрачење|зрачења]]), [[Сјајност (минералогија)|сјајност]] (зависи од [[Јачина зрачења|јачине или интензитета зрачења]]) и засићеност (зависи од чистоће боје, то јест од додатка црне или беле примесе).
=== Боје и прозирност тела ===
 
Када зраци светлости свих боја падну на површину тела, они се делимично одбијају, а дели[[]]мично продиру у тело. Ако површина одбија све зраке беле светлости који на њу падају у истом износу, таква се површина назива савршено [[бело|белом]]м површином. Површина која све зраке које на њу падају апсорбује, и ништа не бива рефлектовано, зове се савршено [[црно|црна]] површина. Ако површина одбија само један део зрака беле светлости која на њу пада, а други пропушта у тело, онда површина изгледа обојено. Њена боја одговара смеси оних обојених зрака које површина одбија. Таква је на пример боја цвећа, тканина и разних других непрозирних тела.
 
Ако тело пропушта све зраке које на њега падају, оно се зове прозирним телом. Потпуно прозирних тела нема. Постоји само прозирност за зраке одређене таласне дуљине. Једно те исто [[физичко тело]] може бити прозирно за једне зраке, а непрозирно за друге. [[Оглед]]и показују да су [[вода]], [[лед]] и [[стакло]] прозирни за видљиве, а скоро непрозирни за све невидљиве зраке. Камена со, [[угљен дисулфид]] и [[озон]] прозирни су за видљиве и [[Инфрацрвено зрачење|инфрацрвене зраке]], а непрозирни за ултраљубичасте зраке. [[Кварц]] је прозиран за [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте зраке]].<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
1.506.851

измена