Бело море — разлика између измена

3 бајта уклоњена ,  пре 2 године
м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене)
}}
 
'''Бело море''' ({{јез-ру|Бе́лое мо́ре}}; {{јез-крл|Vienanmeri}}) унутрашње је [[море]] на крајњем северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]]. Део је акваторије [[северни ледени океан|Северног леденог океана]] са којим је повезано преко [[баренцово море|Баренцовог мора]] са чијом акваторијом је повезано на северу. Целокупна акваторија Белог мора административно припада Русији и сматра се делом унутрашњих руских вода, а административно је подељена између њених федералних субјеката [[Мурманска област|Мурманске]] и [[Архангељска област|Архангељске области]] и [[Карелија|Републике Карелије]].
 
Бело море је дуго времена било једна од најважнијих руских акваторија преко које се одвијао највећи део поморске трговине, а у том погледу нарочито је била важна лука [[Архангељск]]. У садашње време Бело море је важан центар ратне морнарице Русије. [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичким каналом]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким морем]].
== Физичко-географске карактеристике ==
[[Датотека:modis white sea.jpg|мини|250п|л|Два сателитска снимка Белог мора]]
Бело море се налази на [[северна Европа|северу Европе]] и припада акваторији [[Северни ледени океан|Северног леденог океана]], а многи океанографи га сматрају једним од залива [[баренцово море|Баренцовог мора]]. Северна граница мора према Баренцовом мору иде до линије која повезује рт [[Свјатој Нос]] на [[кољско полуострво|Кољском полуострву]] са ртом [[Кањин Нос]] на [[кањинско полуострво|Кањинском полуострву]].<ref>{{cite web|url=http://www.iho.int/iho_pubs/standard/S-23/S-23_Ed3_1953_EN.pdf|title=Limits of Oceans and Seas, 3rd edition|year=1953|publisher=International Hydrographic Organization|accessdate = 6. February02. 2010.}}</ref> Дужина те линије је око 600 км и то је уједно најшири део беломорске акваторије.
 
Површина беломорске акваторије је око 90.000 км<sup>2</sup> и међу морима на чије обале излази Русија оно је површински веће једино од [[Азовско море|Азовског мора]]. На њему се налазе бројна мања и ниска острва укупне површине 347 км<sup>2</sup> Максимална дубина је 343 метра, просечна око 67 метара, док је укупна запремина око 4,4 хиљаде км<sup>3</sup>. Укупна дужина беломорске обале је преко 20.000 километара.
Сваки део беломорске обале има своје традиционалне називе, па се тако обале овог мора деле на [[кандалакшка обала|Кандалакшку]], [[терска обала|Терску]], [[карелијска обала|Карелијску]], [[поморска обала|Поморску]], [[оњешка обала|Оњешку]], [[љамицка обала|Љамицку]], [[летња обала Белог мора|Летњу]], [[Зимска обала Белог мора|Зимску]], [[Абрамовска обала|Абрамовску]], [[конушинска обала|Конушинску]] и [[Кањинска обала|Кањинску обалу]].
 
У Бело море се уливају бројне реке, а највеће међу њима су [[Кем (река)|Кем]], [[Мезењ (река)|Мезењ]], [[Оњега (река)|Оњега]], [[Поној]], [[Северна Двина]], [[Нива]], [[Ковда]], [[Стрељна]], [[Варзуга]] и бројни други мањи водотоци. Преко [[беломорско-балтички канал|Беломорско-балтичког канала]] повезано је са [[балтичко море|Балтичким море]].
 
Најважнији лучки центри на његовим обалама су [[Архангељск]], [[Беломорск]], [[Кем]], [[Кандалакша]], [[Мезењ]], [[Оњега (град)|Оњега]] и [[Северодвинск]].
1.572.075

измена