Википедија

Боја — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{Commonscat|Colors}}
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 2:
[[Датотека:BYR color wheel.svg|мини|десно|250п|Кружна палета боја]]
<div class=floatright style="margin-left: 1em;">
Боје видљиве људском оку<ref>{{cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems | author last=Bohren|first= Craig F. Bohren | publisher = Wiley-VCH | year = 2006 | isbn id=ISBN 3-527-40503-8 | url = https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref><br />
 
<table border="0" cellspacing="0" cellpadding="2">
<tr>
Линија 44 ⟶ 45:
| last = Wyszecki
|author2=Stiles, W.S.
| year = 1982
| title = Colour Science: Concepts and Methods, Quantitative Data and Formulae
| edition = 2nd
| pages =
| publisher = Wiley Series in Pure and Applied Optics
| location = New York
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-471-02106-7|pages=}}
}}</ref><ref>{{cite book
| author = R. W. G. Hunt
| year = 2004
| title = The Reproduction of Colour
| edition = 6th
| pages = 11–12
| publisher = Wiley–IS&T Series in Imaging Science and Technology
| location = Chichester UK
| isbn id={{page|year=|id=ISBN 0-470-02425-9|pages=}}
}}</ref> Део осталих светлосних кретања се може осетити помоћу других чулних органа.<ref>{{Cite book | title = Fundamentals of Atmospheric Radiation: An Introduction with 400 Problems |last= Bohren|first=Craig F.| publisher = Wiley-VCH |year=2006 |id=ISBN 3-527-40503-8 |url=https://books.google.com/?id=1oDOWr_yueIC&pg=PA214&lpg=PA214&dq=indigo+spectra+blue+violet+date:1990-2007 }}</ref>
 
{| class="wikitable" style="float:right; width:400px; margin:hem 0 1em 1em; clear:right;"
Линија 141 ⟶ 142:
|}
 
Када кретање на одређеној таласној дужини дође до људског ока, оно изазива одређен надражај који има за резултат перцепцију боје: жуте, плаве, црвене, итд. Ако у око доспе сноп кретања свих таласних дужина тада се региструје бела боја. Ако нека материја одбија зраке светлости свих таласних дужина, тада се та материја види као бела. Супротно томе је када одређена материја упија све зраке, односно не одбија ни једну таласну дужину, онда се та материју види као црна.<ref>{{cite book|last=Pastoureau|first=Michael|title=Black: The History of a Color|year=2008|publisher=Princeton University Press|pages=216|isbn=978-0691139302|pages=|pages=216}}</ref><ref> '''boje''', [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=8458] "Hrvatska enciklopedija", Leksikografski zavod Miroslav Krleža, www.enciklopedija.hr, 2017.</ref> Између те две границе налази се цео спектар боја.<ref>A-{rthur C. Hardy and Fred H. Perrin. ''[http://apps.isiknowledge.com/full_record.do?product=UA&search_mode=GeneralSearch&qid=22&SID=2EdCK2KejLbni4FJpgB&page=1&doc=1&colname=BIOSIS The Principles of Optics.]'' McGraw-Hill Book Co., Inc., New York. 1932.}-</ref>
 
Када се пусти да бела сунчева светлост падне на стаклену призму, она се ломи под различитим угловима, разлажући се на саставне делове, који излазе на другој страни призме у облику шарене траке боја. Тај ефекат се назива '''сунчев спектар боја'''. У сунчевом спектру се могу јасно видети девет боја са посебним прелазима. Тих девет боја чине: црвена, наранџаста, жута, жутозелена, зелена, зеленоплава, плава, индиго и љубичаста. Те боје такође се могу видети после кише, када се сунчеви зраци ломе кроз кишне капи разлажући се на спектар боја ([[дуга]]). Људско око разликује 160 нијанси боја сунчевог спектра. Ово не представља укупан број боја које људско око може да разазна. Нормално људско око разликује око десет милиона боја.
Линија 150 ⟶ 151:
 
== Објашњење ==
[[Датотека:16777216colors.png|thumb|лево|250п|Кад се посматра у пуној величини, ова слика се састоји од око 16 милиона пиксела, сваки од којих кореспондира различитој боји пуног сета -{RGB}- боја. [[Људско око]] може да разликује око 10 милиона различитих боја.<ref name="business">{{cite book|first1=Deane B.|last1=Judd|last2=Wyszecki |first2=Günter|title=Color in Business, Science and Industry|publisher=[[Wiley-Interscience]]|series=Wiley Series in Pure and Applied Optics|edition=third|location=New York|year= 1975|page=388|isbnid=ISBN 0-471-45212-2|pages=|pages=388}}</ref>]]
[[Датотека:Prism rainbow schema.png|мини|десно|250px|[[Дисперзија (оптика)|Дисперзија]] код [[оптичка призма|оптичке призме]] узрокује да се бела [[светлост]] разложи на [[Дуга|дугине боје]].]]
[[Датотека:RGB illumination.jpg|мини|десно|250px|[[Адитивно мешање боја]]: постоје три примарне боје: [[црвена]], [[зелена]] и [[плава]], комбиновањем којих се у оку ствара утисак свих осталих боја.]]
 
Боја је чулни доживљај који настаје када [[светлост]] карактеристичног [[спектар (физика)|спектра]] побуди рецепторе у [[Мрежњача|мрежњачи]] ока.<ref>{{Cite journal|authorlast=Arikawa K |first=Arikawa|title=Spectral organization of the eye of a butterfly, Papilio |journal=J. Comp. Physiol. A Neuroethol. Sens. Neural. Behav. Physiol. |volume=189 |issue=11 |pages=791–800 |date=November 2003 |pmid=14520495 |doi=10.1007/s00359-003-0454-7 |pages=791–800}}</ref> Боју се такође приписује површинама објеката, материјалима, светлосним изворима, итд. зависно од њихових својстава апсорпције, рефлексије или емисије светлосног спектра.
 
У видном спектру, задносно од скупа боја, које људско око може распознати, долазе редом [[црвена]], [[наранчаста]], [[жута]], [[зелена]], [[плава]], [[љубичаста]]. Због тога је и назив за подручје у спектру електромагнетних таласа учесталости ([[фреквенција|фреквенције]]) испод светлосног таласа који одговара црвеној боји [[инфрацрвено зрачење]], а изнад учесталости таласа за љубичасту боју [[ултраљубичасто зрачење]]. Људско око не запажа то зрачење (тада се види друга боју која је у позадини), али га запажају видни органи неких животиња, на пример [[пчеле|пчела]]. Спектар боја се може видети ако се сноп беле светлости усмери на [[оптичка призма|оптичку призму]], чиме долази до њеног расапања ([[Дисперзија (оптика)|дисперзије]]). [[Инфрацрвено зрачење]] се може запазити на други начин: ако се на његовом путу у расутом спектру нађе [[термометар]], [[температура]] бива повишена - људски организам доживљава то зрачење као [[топлота|топлоту]].
Линија 162 ⟶ 163:
Друга подела боја је на ''топле'' (црвена, жута, наранчаста) и ''хладне'' (плава, љубичаста, зелена). Тако су подељене зато што се у природи могу приметити уз одређена топлотна стања (црвено – ватра, плаво – море). У ''неутралне'' боје спадају смеђа, кафена и слично.
 
[[Комплементарне боје]] су две боје од које једне нема ни мало у другој боји. Оне се налазе на супротним странама ''ОствaлдовогОствалдовог круга боја''. То су: наранчаста и плава (зато што наранчаста настаје мешањем црвене и жуте, тј. у себи нема нимало плаве боје), љубичаста и жута, црвена и зелена.
 
[[Дугине боје]] обухватају спектар шест боја (примарне и секундарне) које се могу видети пропуштањем зрака светлости кроз [[Призма (оптика)|тространу кристалну призму]].<ref>{{cite book|last=Waldman|first=Gary|title=Introduction to light : the physics of light, vision, and color|year=2002|publisher=Dover Publications|location=Mineola|isbn=978-0-486-42118-6|page=193|url=https://books.google.com/books?id=PbsoAXWbnr4C&pg=PA193&dq=Newton+color+Indigo&hl=en&ei=kw3QTemzJsea8QOC_anbDQ&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=7&ved=0CH0Q6AEwBg#v=onepage&q=Newton%20color%20Indigo&f=false|edition=Dover|pages=193}}</ref>
 
Наука која се бави проучавањем боја зове се [[оптика]].
Линија 222 ⟶ 223:
Када зраци светлости свих боја падну на површину тела, они се делимично одбијају, а дели[[]]мично продиру у тело. Ако површина одбија све зраке беле светлости који на њу падају у истом износу, таква се површина назива савршено [[бело]]м површином. Површина која све зраке које на њу падају апсорбује, и ништа не бива рефлектовано, зове се савршено [[црно|црна]] површина. Ако површина одбија само један део зрака беле светлости која на њу пада, а други пропушта у тело, онда површина изгледа обојено. Њена боја одговара смеси оних обојених зрака које површина одбија. Таква је на пример боја цвећа, тканина и разних других непрозирних тела.
 
Ако тело пропушта све зраке које на њега падају, оно се зове прозирним телом. Потпуно прозирних тела нема. Постоји само прозирност за зраке одређене таласне дуљине. Једно те исто [[физичко тело]] може бити прозирно за једне зраке, а непрозирно за друге. [[Оглед]]и показују да су [[вода]], [[лед]] и [[стакло]] прозирни за видљиве, а скоро непрозирни за све невидљиве зраке. Камена со, [[угљен дисулфид]] и [[озон]] прозирни су за видљиве и [[Инфрацрвено зрачење|инфрацрвене зраке]], а непрозирни за ултраљубичасте зраке. [[Кварц]] је прозиран за [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичасте зраке]].<ref> Velimir Kruz: "Tehnička fizika za tehničke škole", "Školska knjiga" Zagreb, 1969.</ref>
 
=== Хроматска својства ===
Линија 307 ⟶ 308:
{{Sister project links|wikt=color|b=no|q=no|s=no|n=no|v=no|species=no|d=P462}}
* [https://web.archive.org/web/20110907151050/http://www.fadu.uba.ar/sitios/sicyt/color/bib.htm Bibliography Database on Color Theory]
* {{cite SEP |url-id=color |title=Color |last=Maund |first=Barry}}
* {{cite IEP |url-id=color |title=Color}}
* [http://www.research.ibm.com/people/l/lloydt/color/color.HTM Why Should Engineers and Scientists Be Worried About Color?]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Боја”