Википедија

Главобоља — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Робот: додато {{Commonscat|Headaches}}
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 1:
{{Болест
| Name = Главобоља
| Image = Migraine.jpg
| Caption = Особа са главобољом
| Field = [[Неурологија]]
| synonyms = цефалалгија
| ICD10 = {{ICD10|G|43||g|40}}-{{ICD10|G|44||g|40}}, {{ICD10|R|51||r|50}}
| ICD9 = {{ICD9|339}}, {{ICD9|784.0}}
| DiseasesDB = 19825
| MedlinePlus = 003024
| eMedicineSubj = neuro
| eMedicineTopic = 517
| eMedicine_mult = {{eMedicine2|neuro|70}}
| MeshID = D006261
}}
 
Ред 26:
 
<!-- Epidemiology -->
Око половине одраслих има главобољу бар једном годишње.<ref name=WHO2012>{{cite web|title=Headache disorders Fact sheet N°277|url=http://www.who.int/mediacentre/factsheets/fs277/en/|accessdate = 15. 022. 2016.|date=October 2012}}</ref> Најчешће су главобоље услед напетости, које утичу на око 1,6 милијарди људи (21,8% популације), а њима следе мигренске главобоље које утичу на око 848 милиона (11,7%).<ref>{{cite journal|last1last=Global Burden of Disease Study 2013|first1first=Collaborators|title=Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 301 acute and chronic diseases and injuries in 188 countries, 1990-2013: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2013.|journal=Lancet|date = 22. 088. 2015.|volume=386|issue=9995|pmid=26063472|doi=10.1016/s0140-6736(15)60692-4|pmc=4561509|pages=743–800}}</ref>
{{TOC limit|3}}
 
Ред 33:
Кроз историју је постојало неколико класификација главобоља, а данас се највише користи она коју је објавило Међународно удружење за главобољу ({{јез-енг|International Headache Society}}), а назива се ''Међународна класификација главобоља'' ({{јез-енг|The International Classification of Headache Disorders (ICHD)}}). Прва верзија те класификације (-{ICHD-1}-) објављена је [[1988]]. године, док је тренутна ревизија -{ICHD-2}- објављена [[2004]].<ref name=vodic/>
 
Главобоље су широко класификоване као „примарне” или „секундарне”.<ref>{{cite web|url=http://www.hopkinsmedicine.org/neurology_neurosurgery/specialty_areas/headache/conditions/primary_vs_secondary_headaches.html|title=The Johns Hopkins Headache Center - Primary Exertion Headache|author=Cecilia B Young|date = 3. 011. 2012.|work=hopkinsmedicine.org}}</ref> Примарне главобоље су бенигне, рекурентне главобоље које нису узроковане болестима или структурним проблемима. На пример, [[мигрена]] је врста примарне главобоље. Док примарне главобоље могу изазвати значајан дневни бол и инвалидитет, оне нису опасне. Секундарне главобоље су узроковане основном болешћу, као што је [[системска инфекција|инфекција]], [[повреда главе]], [[Васкуларна болест|васкуларни поремећаји]], [[Субарахноидално крварење|крварење мозга]] или [[Тумори лобањске дупље|тумори]]. Секундарне главобоље могу бити безопасне или опасне. Поједине „црвене заставице” или знакови упозорења указују на то да секундарна главобоља може бити опасна.<ref name="Goadsby">Goadsby PJ, Raskin NH. Chapter 14. Headache. In: Longo DL, Fauci AS, Kasper DL, Hauser SL, Jameson J, Loscalzo J. eds. Harrison's Principles of Internal Medicine, 18e. New York, NY: McGraw-Hill; 2012.</ref>
 
Према новој класификацији главобоље се деле у 14 класа. Прве четири класе обухватају примарне, следећих осам обухватају секундарне главобоље, у класи 13 су кранијалне неуралгије, примарни и централни узроци бола лица, док су у класи 14 некласификоване и недовољно специфичне главобоље.
Ред 62:
== Узрок ==
 
Постоји више од две стотине типова главобоља. Неке су безазлене, док су друге опасен по живот. Ошис главобоље и налази на [[Неуролошки преглед|неуролошком прегледу]], одређују да ли су додатни тестови неопходни и који је третман најподеснији.<ref name=SIGN>{{cite book|author= Scottish Intercollegiate Guideline Network |title= Diagnosis and management of headache in adults |location= Edinburgh |year=2008 |isbn= 978-1-905813-39-1 |url= http://www.sign.ac.uk/guidelines/fulltext/107/ |publisher= [[NHS Scotland|NHS Quality Improvement Scotland]]}}</ref>
 
=== Примарне главобоље ===
Ред 94:
== Патофизиологија ==
 
Сам [[Људски мозак|мозак]] није осетљив на [[бол]], јер му недостају [[ноцицептор|рецептори бола]]. Међутим, неколико области [[глава|главе]] и [[врат]]а имају рецепторе бола и могу стога да осећају бол. Овим су обухваћене екстракранијалне артерије, [[средња менингеална артерија]], велике вене, [[венусни синуси]], кранијални и кичмени нерви, мишићи главе и врата, [[мождане опне]], -{''[[falx cerebri]]''}-, делови можданог дебла, очију, ушију, зуба и облоге уста.<ref name=ACEP2008>{{cite journal |last1last=Edlow|first1first= J.A. |last2=Panagos|first2= P.D. |last3=Godwin|first3= S.A. |last4=Thomas|first4= T.L. |last5=Decker|first5= W.W. |title= Clinical policy: Critical issues in the evaluation and management of adult patients presenting to the emergency department with acute headache |journal= Annals of Emergency Medicine |volume= 52 |issue= 4 |date=October 2008 |pmid= 18809105 |doi= 10.1016/j.annemergmed.2008.07.001 |url=|pages=407–36}}</ref><ref name="Clinical Neurology">{{cite web|url=https://www.amazon.com/Clinical-Neurology-8-David-Greenberg/dp/0071759050|title=Chapter 6. Headache & Facial Pain in Clinical Neurology|veditors= Greenberg DA, Aminoff MJ, Simon RP |edition=8th|publisher= McGraw-Hill|year=2012|isbn= 9780071759052|work=amazon.com}}</ref> Пијалне артерије, пре него пијалне вене су одговорне за изазивање бола.<ref name="Goadsby" />
 
Главобоље често произилазе из тракције или иритације [[мождане опне]] и крвних судова. Ноцицептори могу бити стимулисани траумом или туморима главе и узроковати главобоље. Спазмови крвних судова, дилатирани [[крвни судови]], упала или инфекција менинга и мишићне напетости такође могу стимулисати ноцицепторе и узроковати бол.<ref name="Clinical Neurology" /> Једном стимулисан, ноцицептор шаље поруку дуж нервног влакна у нервне ћелије у мозгу, што сигнализира да један део тела боли.
Ред 100:
Примарне главобоље је теже разумети него секундарне главобоље. Тачни механизми који узрокују мигрене, тензијске главобоље и кластерске главобоље нису познати. Временом су постојале различите теорије које покушавају да објасне шта се дешава у мозгу да изазове ове главобоље.
 
Тренутно се сматра да мигрене изазивају дисфункциони нерви у мозгу.<ref name="uptodate">Cutrer, FM, Bajwa A, Sabhat M. Pathophysiology, clinical manifestations and diagnosis of migraine in adults. In: UpToDate, Post TW (Ed), UpToDate, San Francisco, CA. (Accessed on April 23, 2014.)</ref> Раније се мислило да су мигрене узроковане примарним проблемом везаним за крвне судове у мозгу.<ref>{{cite journal |last=Goadsby|first= P.J. |title= The vascular theory of migraine--A great story wrecked by the facts |journal= Brain |volume= 132 |issue= Pt 1 |date=January 2009 |pmid= 19098031 |doi= 10.1093/brain/awn321 |url= http://brain.oxfordjournals.org/content/132/1/6.full|pages=6–7}}</ref> Ова васкуларна теорија, коју је Волф развио у 20. веку, сугерише да је аура у [[мигрена]]ма узрокована сужавањем интракранијалних судова (крвних судова у мозгу), а саму главобољу изазива ширење екстракранијалних крвних судова. Дилација ових екстракранијалних крвних судова активира рецепторе болова у околним нервима, узрокујући главобољу. Васкуларна теорија није више прихваћена.<ref name="uptodate" /><ref name="Charles">{{cite journal ||last=ACharles|first=CharlesA.|year=2013| title = Vasodilation out of the picture as a cause of migraine headache | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12 | issue = 5| doi=10.1016/s1474-4422(13)70051-6| pmid = 23578774 |pages=419–420}}</ref> Студије су показале да мигренски бол у глави није праћен екстракранијалном вазодилацијом, већ да долази само до благе интракранијалне вазодилације.<ref name="Amin">{{cite journal | vauthors = Amin FM, Asghar MS, Anders H |year=2013| title = Magnetic resonance angiography of intracranial and extracranial arteries in patients with spontaneous migraine without aura: a cross sectional study | url = | journal = Lancet Neurol | volume = 12| issue = 5| doi = 10.1016/S1474-4422(13)70067-X | pmid = 23578775 |pages=454–461}}</ref>
 
Тренутно, већина специјалиста сматра да су мигрене последица примарног проблема са живцима у мозгу<ref name="uptodate" /> Сматра се да су ауре узроковане таласом повећане активности неурона у [[Церебрални кортекс|церебралном кортексу]] (делу мозга) познатом као кортикалне ширеће депресије<ref>{{cite journal |last1last=HADJIKHANI|first1first=N |last2=SANCHEZ DEL RIO|first2=M||last3=WUO|first3=OW. U. |title=Mechanisms of migraine aura revealed by functional MRI in human visual cortex |journal=Proc Natl Acad Sci U S A |year=2001|volume=98|doi=10.1073/pnas.071582498 |pmid=11287655|pmc=31895 |issue=8|bibcode=2001PNAS...98.4687H |last4=Bakker|first4=Dick |last5=Fischl|first5=Bruce|last6=Kwong|first6=Kenneth K.|last7=Cutrer|first7=F. Michael |last8=Rosen|first8=Bruce R. |last9=Tootell|first9=Roger B. H. |last10=Sorensen |first10=A. Gregory |last11=Moskowitz|first11=Michael A. |display-authors=etal|pages=4687–92}}</ref> чему следи период депресивне активности.<ref>{{cite journal |last1last=Buzzi|first1first=M.G. |last2=Moskowitz|first2=M|title=The pathophysiology of migraine: year 2005|journal=J Headache Pain |year=2005|volume=6|issue=3 |doi=10.1007/s10194-005-0165-2|pmid=16355290|pmc=3451639|pages=105–11}}</ref> Неки људи сматрају да су главобоље узроковане активацијом [[Сензорни нерв|сенсорних нерва]] који отпуштају пептиде, као што је серотонин, узрокујући инфламацију артерија, мождане облоге и опне и исто тако узрокују извесну вазодилатацију. [[Триптан]]и, лекови којима се третирају мигрене, блокирају серотонинске рецепторе и узрокују констрикцију крвних судова.<ref>{{cite web|url=http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=348&sectionid=40381638|title=Denny CJ, Schull MJ. Chapter 159. Headache and Facial Pain. In: Tintinalli JE, Stapczynski J, Ma O, Cline DM, Cydulka RK, Meckler GD, T. eds. Tintinalli's Emergency Medicine: A Comprehensive Study Guide, 7e. New York, NY: McGraw-Hill; 2011|work=mhmedical.com}}</ref>
 
Особе које су подложније да доживе мигрене су оне које имају породичну историју мигрене, жене које доживљавају хормонске промене или узимају [[Oralni kontraceptiv|таблете за контролу рађања]] или су им прописане [[Хормонска терапија замјене (менопауза)|терапија хормонске замене]].<ref>{{cite web|title=Migraine Without Headache|url=http://www.neurobalancechiropractic.com.au/migraine-without-headache/|publisher=Neurobalance|accessdate = 16. 077. 2014.}}</ref> Сматра се да су [[Тензијска главобоља|тензијске главобоље]] узроковане активацијом периферних нерва у мишићима главе и врата.<ref name="Loder">{{cite journal | vauthors = Loder E, Rizzoli P |year=2008| title = Tension-type headache | url = | journal = BMJ | volume = 336 | issue = 7635| doi=10.1136/bmj.39412.705868.ad| pmid = 18187725 | pmc=2190284|pages=88–92}}</ref> [[Кластерна главобоља|Кластерне главобоље]] обухватају прекомерне активације [[тригеминални нерв|тригеминалног нерва]] и [[хипоталамус]]а у мозгу, али прецизни узрок није познат.<ref name="Leroux">{{cite journal |vauthors = Leroux E, Ducros A |year=2008| title = Cluster headache | url = | journal = Orphanet J Rare Dis. | volume = 3 | issue = 1| doi = 10.1186/1750-1172-3-20 | pmid = 18651939 | pmc = 2517059 |pages=20}}</ref>
 
== Дијагностички приступ ==
Ред 154:
|| погоршана редовном употребом [[ацетаминофен]]а или [[Нестероидни антиинфламаторни лек|-{NSAIDS}-]]
||
|| може се јавити са тензијскм главобољом<ref name="BBDtriptans">{{cite journal |publisher=[[Consumers Union]] of US |journal=Consumer Reports Best Buy Drugs |date=March 2013 |title=Using the triptans to treat: Migraine headaches: Comparing effectiveness, safety, and price |url =http://www.consumerreports.org/health/resources/pdf/best-buy-drugs/triptanFINAL.pdf |accessdate = 18. 033. 2013.|pages=8}}</ref>
|}
 
Већина главобоља може бити дијагностикована на бази саме клиничке историје.<ref name=Goadsby /> Ако симптоми које особа описује звуче опасно, можда ће бити потребно даље испитивање са неуроснимањем или лумбарном пункцијом. [[Електроенцефалографија]] (ЕЕГ) није корисна за дијагнозу главобоље.<ref>{{cite journal |last1last=Gronseth|first1first=G.S. |last2=Greenberg|first2=M.K. |title=The utility of the electroencephalogram in the evaluation of patients presenting with headache: A review of the literature |journal=Neurology |date=July 1995 |volume=45 |issue=7 |pmid=7617180 |doi=10.1212/WNL.45.7.1263|pages=1263–7}}</ref>
 
Први корак за дијагнозу главобоље је да се утврди да ли је она стара или нова.<ref name="Smetana">[http://accessmedicine.mhmedical.com/content.aspx?bookid=500&sectionid=41026552 Smetana GW. Chapter 9. "Headache." In: Henderson MC, Tierney LM, Jr., Smetana GW. eds. ''The Patient History: An Evidence-Based Approach to Differential Diagnosis''. New York, NY: McGraw-Hill; 2012]</ref> „Нова главобоља” може бити она која је недавно почела, или хронична главобоља која је променила карактер.<ref name=Smetana /> На пример, ако особа има хроничне недељне главобоље са притиском на обе стране главе, а затим развије изненадну озбиљну главобољу на једној страни главе, она има нову главобољу.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Главобоља”