Кућни рачунар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 40:
* [[Стив Џобс]] и [[Стив Вознијак]] такође су се из хобија бавили рачунарима. Они су у Џобсовој гаражи развили рачунар који су назвали Ејпл I који се продавао састављен или у деловима, са упутством за састављање. Године [[1977]]. представљен је нови модел, [[Ејпл II]], који је укључивао тастатуру, напајање и могао да генерише графику у боји; године [[1978]]. уведена је и јединица за дискете уместо магнетних касета. До [[1983]]. године продато је милион ових рачунара, а наредне године још милион. Компанија коју су основали, Ејпл компијутерс, имала је најбржи раст у америчкој историји.
* Након успеха рачунара Ејпл II, и компанија „[[IBM]]” се упустила у посао с рачунарима заснованим на микропроцесору и развила сопствени микрорачунар под именом „[[IBM PC]]”. Рачунар је представљен [[1981]]. године и убрзо је постао стандард око кога су бројне друге компаније дизајнирале своје рачунаре. Године [[1984]]. – IBM представља рачунар „[[IBM PC-AT|AT]]" (Advanced Technology), базиран на Интелевом процесору 80286, коме је касније додат и копроцесор 80287. На основу IBM AT у Југославији биће представљен рачунар Лира PC-AT [[1989]]. године.
* Први микорачунар [[Лола 8]] у Југославији развијен је у Институту ″Иво Лола Рибар″ [[1982]]. године. Оргинално је дизајниран као индустријски контролер, а нако успеха Галаксије развија се модел 8А који је користио стандарду тастатуру и могао се наћи и по школама. Почетком 1980-их популарни рачунари су британски „ZX 80" и [[Sinclair ZX81|„ZX 81"]] (из [[1981]]. године) (
* Први југословенски кућни рачунари „[[Галаксија (рачунар)|Галаксија]]" конструисао је [[Воја Антонић]] [[1983]]. године.<ref name="oslobodjenje">{{cite web|last1=Бусулаџић|first1=Ајдин|title=Галаксија: Југословенски компјутер из 80-их који је могао да побиједи запад!|url=https://www.oslobodjenje.ba/o2/tehnologija/galaksija-jugoslovenski-kompjuter-iz-80-ih-koji-je-mogao-da-pobjedi-zapad|website=Ослобођење|accessdate=1. 3. 2018|date=14. 8. 2017}}</ref> Галаксија је постојала у две верзије. Комерцијалну верзију је производио и продавао школама „Завод за учила и наставна средства" у сарадњи са малом радионицом Електроник инжињерингом, док је „уради сам" верзија описана у специјалном издању часописа „Галаксија" под насловом „Рачинари у вашој кући". Први домаћи самосклапајући рачунар је кроз часопис „Галаксија" доживео огромну популарност и стигао у домове преко 8.000 људи.<ref name="oslobodjenje" /> Заснован је на процесору Зилог Z80A, имао је 6 kb меморије, 4kb [[ROM]]-a а на екрану монитора или црно-белог телевизора могао је да испише 32x16 слова и 64x48 тачака. Парирао је рачунару „Sinclair ZX81" из [[1981]].
* „Галаксија" је отворила тржиште кућних рачунара у Југославији. Крајем 1980их у земљи постоје неколио произвођача рачунара и компонента. Почињу се правити „PC" конфигурације са јачим процесорима. Тако [[1989.]] године у анкети часописа „Свет компјутера" награду „Компјутерски гранд прикс 89" и титулу најбољег домаћег рачунара осваја [[Лира 512|Лира PC-AT]] из Еи [[Ниш]], друго место осваја [[Бимар 400]] из Биростроја [[Марибор]], док треће место су делили [[ИРИС 8|ИРИС МУВ]] - [[Сарајево]] и [[Вук (рачунар)|ВУК]] Синише Христова са сарадницима из Ниша.<ref>{{cite web|last1=Кузмановић|first1=Миодраг|title=Намибија, Лира и истраживање Марса|url=https://www.sk.rs/2016/03/skvm01.html|publisher=Временска машина – ''Свет компјутера''|accessdate=1. 3. 2018|date=март 2016}}</ref><ref>{{cite web|last1=Стојичевић|first1=Душан|title=Нова Лира брзине ветра|url=http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=2914&page=8|publisher=''Свет компјутера''|accessdate=1. 3. 2018|date=1989}}</ref> Држава је у то време увела обавезан предмет „рачунарство и информатика" у гимназијама и стручним средњим школама у којима су новоформирани информатички кабинети били опремљени рачунарима домаће производње. Оснивају се први стручни часописи, док се на [[Радио|радију]] и [[Телевизија|телевизији]] емитују прве специјализоване емисије о рачунарима.
== Извори ==
| |||