Аркада (архитектура) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 8:
| year =
| url =http://www.britannica.com/EBchecked/topic/32431/arcade
| accessdate = 09. 05. 2015. }}</ref> Аркадама могу бити окружени тргови, низови улица или дворишта унутар породичних кућа и палата - [[перистил]].
Због способности да велику масу [[Зид|зида]] или неке друге горње конструкције (коју би у противном морао да носи масиван зид) пренесу на подупираче као што су стубови или ступци, овакве лучне конструкције су још у античкој римској архитектури нашле врло широку примену (конструкција [[Акведукт|акведуката]], спољних зидова [[Амфитеатар|амфитеатара]]). У римским, ранохришћанским и византијским [[Базилика|базиликама]], као и у познијим сакралним грађевинама базиликалног типа, а нарочито у [[Романичка архитектура|романичким]] и [[Готичка архитектура|готичким]] црквама, аркадама се обично одваја главни [[Брод (архитектура)|брод]] од бочних. [[Трифоријум]]и романичких и готичких цркава отварају се према главном броду аркадама, а код готичких цркава зона трифоријума је често и на главној [[Фасада|фасади]] истакнута низом лукова у које се понекад смештају статуе (катедрала у [[Амијен]]у, XIII век). Спољашње [[Галерија|галерије]] са аркадама срећу се у вишим зонама фасаде романичких здања (око [[Апсида|апсиде]], торња над укрсницом и бочних кула) – пре свега у немачким земљама (катедрала у [[Вормс]]у, XI–XIII век; катедрала у [[Мајнц]]у XI–XII век).
| |||