Држава — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Разне исправке |
||
Ред 10:
# ''Држава испуњава принципе друштвеног уговора.'' [[Друштвени уговор]] је подразумевани уговор између сваког појединца и државе. Отац овог израза је [[Жан Жак Русо]]. Друштвени уговор се заснива на томе да држава треба да заштити [[природна права]] сваке особе. Природна права су право на живот, право на слободу и право на имовину. У замену за ту заштиту, свака особа мора да испуњава одређене дужности према држави, као што је плаћање пореза. Оваква идеја улоге државе у друштвеном уговору је прихваћена у свим западним демократијама.
Атрибути државе су територија - географско пространство, становништво - људи настањени на територији који имају држављанство и државна власт - највиша и суверена. Термин „држава” се исто тако може односити на секуларне гране власти унутар државе,<ref>{{cite web|url=https://mises.org/pdf/anatomy.pdf|title=Anatomy of the State|first=|last=anne|date = 18.
Многим људским друштвима су владале државе током миленијума, док су друга била [[stateless societies|бездржавна друштва]]. Током времена мноштво различитих форми је развијено, користећи разне врсте [[Легитимитет|оправдања]] за своје постојање (као што је [[divine right of kings|божанско право краљева]], теорија [[Друштвени уговор|друштвеног уговора]], etc.). У 21. веку, модерна [[национална држава]] је предоминантна форма државе којој су [[Народ|људи]] подложни.
Ред 16:
== Дефиниција ==
Не постоји академски [[Consensus decision-making|консензус]] по питању најподесније дефиниције државе.<ref>Cudworth et al., (2007). стр. 1.</ref> Термин „држава” се односи на сет раличитих, али међусобно повезаних и често преклапајућих, теорија о датом опсегу политичких [[Појава|феномена]].<ref>{{harvnb|Barrow|1993|pp=9-10}}</ref> На чин дефинисања термина се може гледати као на део идеолошког сукоба, пошто различите дефиниције доводе до различитих теорија државних функција, и као резултат валидацију различитих политичких стратегија.<ref>{{harvnb|Barrow|1993|pp=10-11}}</ref> Према Џефрију и [[Joe Painter|Пејнтеру]], „ако дефинишемо ''суштину'' државе на једном месту или ери, неминовно ћемо уочити да у неком другом времену или простору нешто што је такође схваћано као држава има различите ''есенцијалне'' карактеристике”.<ref>{{Cite book|
Најчешће кориштена дефиниција је дефинисија [[Макс Вебер|Макса Вебера]],{{sfn|Dubreuil|2010|p=189}}{{sfn|Gordon|2002|p=4}}<ref name=IPE>{{harvnb|Hay|2001|pp=1469–1474}}</ref>{{sfn|Donovan|1993|p=20}}
Још једна широко прихваћена дефиниција државе је дата на [[Монтевидејска конвенција|Монтевидејској конвенцији]] о Правима и дужностима државе из 1933. године. По овој дефиницији држава је простор који поседује следеће: перманентху популацију, дефинисану територију и владу који је способна да одржава ефективну контролу над кореспондирајућом територијом и да спроводи међународне односе са другим државама.<ref>{{cite web|url=http://www.cfr.org/sovereignty/montevideo-convention-rights-duties-states/p15897|title=Montevideo Convention on the Rights and Duties of States|publisher=|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20110628235337/http://www.cfr.org/sovereignty/montevideo-convention-rights-duties-states/p15897|archivedate = 28.
Према ''[[Oxford English Dictionary|Оксфордском енглеском речнику]]'', држава је „'''а.''' организована политичка заједница под једном [[влада|владом]]; [[комонвелт]]; [[нација]]. '''б.''' таква заједница која чини део [[Федерација|федералне републике]], на пример. [[Сједињене Америчке Државе|САД]]”.<ref name="oxford-state" />
Ред 66:
=== Признање држава ===
Да би држава добила признанје мора имати глас да од свих осталих држава.
Исто тако мора да има стабилилну економију и политику
Линија 78 ⟶ 79:
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Shaw|first=Martin|title=War and genocide: organized killing in modern society|publisher=Wiley-Blackwell|year=2003|isbn=978-0-7456-1907-1|url=https://books.google.com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59|deadurl=no|archiveurl=https://web.archive.org/web/20160603203544/https://books.google.com/books?id=nwcSTPnTbOYC&pg=PA59|archivedate = 3. 06. 2016.|df=dmy-all|pages=59}}▼
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|last=
▲* {{Cite book |ref= harv|last=
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book |ref= harv|
* {{Cite book|ref=harv|
* {{Cite book|ref=
* {{Cite book|ref= harv|last=
* {{Cite book|ref= harv|last=Bobbio|first=Norberto|title=Democracy and Dictatorship: The Nature and Limits of State Power|publisher=University of Minnesota Press|year=1989|isbn=978-0-8166-1813-2|url=https://books.google.com/books?id=4AE8ur83g8AC}}
* {{Cite book|ref= harv|title=The Modern State: Theories and Ideologies|publisher=Edinburgh University Press|year=2007|isbn=978-0-7486-2176-7|url=https://books.google.com/books?id=Pr8tAAAAYAAJ|author=Cudworth, Erika}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Dogan|first=Mattei|chapter=Conceptions of Legitimacy|editor=Paynter, John |display-editors=etal |title=Encyclopedia of government and politics|publisher=Psychology Press|year=1992|isbn=978-0-415-07224-3|url=https://books.google.com/books?id=_MdR_fvPxZoC&pg=PA116}}
Линија 97 ⟶ 98:
* {{Cite book|ref= harv|last=Malešević|first=Siniša|title=Ideology, legitimacy and the new state: Yugoslavia, Serbia and Croatia|publisher=Routledge|year=2002|isbn=978-0-7146-5215-3|url=https://books.google.com/books?id=Lc_nMFoGcYkC}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Nelson|first=Brian T.|title=The making of the modern state: a theoretical evolution|publisher=Palgrave Macmillan|year=2006|isbn=978-1-4039-7189-0|url=https://books.google.com/books?id=cvtYZmiOjT8C}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Bringing the State Back In|publisher=Cambridge University Press|year=1985|
* {{Cite book|ref= harv|last=Salmon|first=Trevor C.|title=Issues in international relations|year=2008|publisher=Taylor & Francis US|isbn=978-0-415-43126-2|url=https://books.google.com/books?id=ayz0kWKhKacC}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Sartwell|first=Crispin|title=Against the state: an introduction to anarchist political theory|publisher=SUNY Press|year=2008|isbn=978-0-7914-7447-1|url=https://books.google.com/books?id=bk-aaMVGKO0C}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Scott|first=James C.|title=The art of not being governed: an anarchist history of upland Southeast Asia|publisher=Yale University Press|year=2009|isbn=978-0-300-15228-9|url=https://books.google.com/books?id=oiLYu2-uc8IC}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Skinner|first=Quentin|chapter=The state|editor=Ball, T |editor2=Farr, J. |editor3=Hanson, R.L.|title=Political Innovation and Conceptual Change|publisher=Cambridge University Press|year=1989|
* {{Cite book|ref= harv|last=Vincent|first=Andrew|chapter=Conceptions of the State|editor=Paynter, John |display-editors=etal|title=Encyclopedia of government and politics|publisher=Psychology Press|year=1992|isbn=978-0-415-07224-3|url=https://books.google.com/books?id=_MdR_fvPxZoC&pg=PA48}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Barrow|first=Clyde W.|chapter=The Miliband-Poulantzas Debate: An Intellectual History|editor=Aronowitz, Stanley |editor2=Bratsis, Peter|title=Paradigm lost: state theory reconsidered|publisher=University of Minnesota Press|year=2002|isbn=978-0-8166-3293-0|url=https://books.google.com/books?id=occGXv3T0ycC&pg=PA3}}
|