Зорка Тодосић — разлика између измена

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
 
== Порекло ==
Зорка Тодосић потиче из познате позоришне династије Поповића, коју чини око петнаест глумачких имена. Већина ових имена најдуже се задржала у [[Српско народно позориште|Српском народном позоришту]] у [[Нови Сад|Новом Саду]], али је добро била заступљена и у Народном позоришту у Београду и у [[Хрватско народно казалиште (Загреб)|Хрватском народном казалишту]] у [[Загреб]]у. Зоркин деда по мајци, прота Лука Поповић, био је познат љубитељима црквеног појања у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]] и у [[Врањево|Врањеву]]. Сва његова деца бавила су се глумом. Међу глумачким именима позоришне династије Поповић били су ћерке Катица, [[Драгиња|Драгиња Ружић]], супруга глумца [[Димитрије Ружић|Димитрија Ружића]], [[Јелисавета - Јеца Добриновић|Јелисавета-Јеца]] удата за [[Пера Добриновић|Перу Добриновића]], [[Софија Вујић|Софија]] удата за капелника [[Аксентије Максимовић|Аксентија Максимовића]], и Зоркина мајка [[Љубица Коларовић|Љубица]], удата за глумца [[Димитрије Коларовић|Димитрија Коларовића]] и синови [[Лаза Поповић (глумац)|Лаза]] и Паја Поповић.{{напомена|Паја Поповић умро је веома млад, у 25. години.<ref>{{cite web|title=ТРИДЕСЕТ НАДГРОБНИХ СПОМЕНИКА СА ГРОБНИМ МЕСТИМА ИСТАКНУТИХ ПОЛИТИЧКИХ, КУЛТУРНИХ И ЈАВНИХ РАДНИКА, НА АЛМАШКОМ ГРОБЉУ У НОВОМ САДУ, О.НОВ|url=http://spomenicikulture.mi.sanu.ac.rs/spomenik.php?id=986|website=Споменици културе у Србији|publisher=Српска академија наука и уметности|accessdate = 7. 9. 2017}}</ref>}} Касније су ову традицију наставили и унуци. Поред Зорке глумом су се успешно бавили и [[Емилија Поповић]], [[Милка Марковић|Милка (Вујић) Марковић]], [[Лука Поповић (глумац)|Лука Поповић]] и његове сестре Зорка Поповић—Премовић и Даница Поповић.<ref name="NOVI BEČEJ - ONLINE">{{cite web|last1=Mečkić|first1=Lazar|title=Luka Popović|url=http://www.novibechej.com/da-se-podsetimo-na-novi-becej-i-novobecejce/952-luka-popovic|website=NOVI BEČEJ - ONLINE|accessdate = 5. 9. 2017}}</ref> Последњи изданци ове династије били су праунуци проте Луке, [[Димитрије Митица Марковић]] и Љубица Тодосић, талентована глумица која је умрла веома млада.<ref name="Stojković-ЉУБИЦА ТОДОСИЋ">{{harvnb|Stojković|1979|p=139}}</ref> Ова најбројнија глумачка династија која је икада владала на јужнословенским позорницама, трајала је све до 1949. године.<ref name="каталог">{{harvnb|Stojanović|2016}}</ref> Они су једно време сачињавали половину трупе [[Српско народно позориште|Српског народног позоришта]] у [[Нови Сад|Новом Саду]].<ref name="Vesti">{{cite journal|title=Тајне љубави чувених Срба (6): Грех са свастиком|journal=Vesti on-line|url=http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/265413/Tajne-ljubavi-cuvenih-Srba-6-Greh-sa-svastikom|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref>
 
== Детињство и младост ==
Зорка Тодосић, роћена Коларовић родила се 1. априла 1864. године у Новом Саду, као старије од двоје деце<ref name="Енциклопедија_Љубица">{{cite web|title=Љубица Коларовић|url=http://www.snp.org.rs/enciklopedija/?p=6195|work=Енциклопедија Српског народног позоришта|publisher=Српско народно позориште|accessdate = 12. 1. 2017}}</ref> у породици глумачког пара [[Димитрије Коларовић|Димитрија]] и [[Љубица Коларовић|Љубице Коларовић]].{{напомена|Зоркин млађи брат Тима, млађе дете Димитрија и Љубице Коларовић, умро је 1867. године, када му је било само две године.}} Још као девојчица, 1868. године, преселила се са родитељима у Београд. Родитељи су Зорки пружили одлично образовање и васпитање. После основне школе она завршава тада чувену [[Виша женска школа (у Београду)|Вишу женску школу]] у Београду, у коме је научила немачки, француски и клавир (односно да свира валцере, игре и сентименталне песме, оперете и да прати себе при певању) и у тадашњој Србији важила је за веома образовану даму. <ref name="каталог" />
 
== Глумачки почеци ==
Године 1877. под управом [[Милорад Поповић Шапчанин|Милорада Поповића Шапчанина]], Зорка, тада још увек Коларовић, добија прву професионалну улогу у Народном позоришту - улогу Јеле у представи ''Пркос'', да би са 16 година већ играла сентименталне улоге у комадима ''Шумска ружа'' (Волфганг Милер), ''Марија кћи пуковније'' (Жан Бајар) и ''Мезимче''. Убрзо, из ликова сентименталних девојчурака улази у девојачке улоге када почиње да заводи шири круг обожавалаца креирањем улога љубавница. Од 1878. године позоришни анали бележе је као професионалну глумицу.<ref name="Грол">{{harvnb|Грол|1952}}</ref>
 
Својим изгледом, шармом, темпераментом, а првенствено својом глумом Зорка привлачи пажњу позоришне критике и публике. Она врло брзо постаје љубимица ондашњег Београда. Обожавали су је критичари<ref name="Kритике">{{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Kритике|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page3.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref>, гледаоци, режисери, управници, колеге глумци...
 
Зоркин уметнички узлет прекида њена удаја за удовца Милана Теодосијевића, који се убрзо разбољева, па она проводи шест година негујући га. Током шестогодишње паузе (од 1880. до 1886. године) играла је у две представе, у улози Еве Вебстерове у ''Библиотекару'' у режији Милоша Цветића (1881) и Јелке Чизмићеве у ''Сеоској лоли''(1885).<ref name="каталог" />
| style="text-align: center; font-size: 110%;" |Једна афера
|-
| style="text-align: justified; font-size:90%;" |Прва позната Српкиња која се фотографисала обнажена је глумица [[Олга Илић]]. Као права Српкиња, учинила је то из ината, 1900. године. Имала је двадесет година, када је са супругом Костом дошла у Београд и запослила се у Народном позоришту, где је главна звезда била Зорка Тодосић. Нетрпељивост између две глумице је расла, да би након једне свађе Тодосићева издејствовала{{напомена|Званична верзија гласи да је непосредан повод за оставку био сукоб Олге Илић са Зорком Тодосићком. У једној препирци Тодосићка је Илићку назвала „кафешантанком”. Олгин супруг Коста се жустро умешао у сукоб и запретио Тодосићки да ће јој „одгристи нос”. У оставци је Олга писала: „''Од кад ме је Бог створио, нисам доживела што сам овде у храму нашем и народном. Стрепећи да се тај случај не би поновио стога сам принуђена уклонити се са свога положаја и молим управу да ме изволи одмах разрешити од дужности.''” Управник др Н. Петровић је истог дана, 7. марта, на полеђини оставке уважио ову молбу, образложењем ироничним и нимало духовитим: „''Да би и један ’божији створ’ сачувао да у ’храму нашем народном’ још нешто не учини, решио сам да му се учини по молби и да се он ’божији створ’ склони где хоће. Разреших га.''” Њеног супруга казнио је једномесечном платом, због чега је и Коста поднео оставку с образложењем: „''Пошто као увређени муж не само да нисам добио задовољење него сам још и врло строго кажњен, тако да ми је немогуће издржати. Стога ми је част поднети оставку и молим управу да ме одмах разреши те дужности.''” Управник Петровић написао је на полеђини оставке да је не уважава све док не исплати казну, а „''Ако не буде долазио на посао сматраће се да је напустио дужност''”. Документ се чува у Државном архиву Србије.<ref name="забавник">{{cite journal|first=П.|last=Милатовић|title=ИЛИЋ-ХРИСТИЛИЋ Олга|journal=Политикин забавник|date=2010|volume=3029|url=http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/zanosi-recite-cergarke|accessdate = 16. 1. 2017}}</ref>}} да се Илићи врате у Ниш. Револтирана Олга је дан пре повратка ушла у фотографски атеље [[Милан Јовановић (фотограф)|Милана Јовановића]] и затражила од фотографа да је слика нагу. Фотографију је доставила супарници како би јој поручила да Зоркино време истиче док њено тек долази.<ref>{{cite journal|title=Prvi srpski fotografi|journal=Srbinside|date=November 1, 2013|url=http://www.srbinside.rs/?p=2916|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref>
|}
{| class="toccolours" style="float:right; margin-left:1em; margin-right:0; background:#аааа99; color:black; width:300px;" cellspacing="6"
| style="text-align: center; font-size: 110%;" |Жута штампа и Зоркине љубави
|-
| style="text-align: justified; font-size:90%;" |Зорка је имала је своју кућу са послугом у Француској улици, одмах до куће Николе Пашића, а трошкове је неко време плаћао аустријски дипломата Шисел, доцнији секретар цара [[Фрања Јосиф I|Фрање Јосифа]]. Шисел јој је и кад је отишао из Београда, до краја живота плаћао пристојну суму на име издржавања.<ref>{{cite journal|title=GLUMCI I GLUMICE SU BILI PRAVE ZVEZDE: Daske koje život znače bile su drage Srbima|journal=Kurir|date = 16. 07. 2016|url=http://www.kurir.rs/zabava/pop-kultura/glumci-i-glumice-su-bili-prave-zvezde-daske-koje-zivot-znace-bile-su-drage-srbima-clanak-2355515|accessdate = 11. 1. 2017}}</ref>
|}
Након мужевљеве смрти, 1886. године, Зорка се враћа на сцену и постаје редован члан београдског Народног позоришта у улози Илке Етвесеве у представи ''Рат у миру''. Од 1887. године њено име појављује се све чешће на позоришним плакатима, aли са грешком. Уместо као Теодосијевићка на једном плакату потписана је као Тодосићка и грешка се изнова понавља, па тако Тодосић постаје њено усвојено презиме.
 
Зорка Тодосић је у првој етапи свога уметничког стварања тумачила многе певачке улоге у комадима с певањем, водвиљима и оперетама. Године 1894. повлачењем са сцене [[Марија Цветић|Марије Цветић]], Зорка замењује у главним улогама. Са [[Раја Павловић|Рајом Павловићем]] и [[Добрица Милутиновић|Добрицом Милутиновићем]] она је била једна од првих солиста у позоришном хору. Према схваћеном карактеру улога с певањем, Зорки Тодосићки је додељена и прва улога [[Коштана (драма)|Коштане]] у истоименој представи [[Борисав Станковић|Боре Станковића]], чија је премијера била 22. јуна 1900.<ref>{{cite journal|first=Ž.|last=Jovanović|title=Vesela devojka tužne sudbine|journal=Blic|date = 06. 04. 2005|url=http://www.blic.rs/kultura/vesti/vesela-devojka-tuzne-sudbine/0jzm6pl|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref> Иако је прво извођење пратио неуспех који се огледао кроз слабу посећеност представе, Зорка је ову улогу играла наредних 6 година.<ref name="Новости">{{cite journal|first=Татјана|last=Лош|title=Прва позоришна Коштана|journal=Вечерње Новости|date = 2. 3. 2016|url=http://www.novosti.rs/vesti/zivot_+.303.html:593349-Prva-pozorisna-Kostana|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref>
 
У периоду од 1895. до 1908. године Народно позориште пролази кроз период у коме модерна француска, руска и немачка позоришта постају узор. Посебан значај имала су гостовања европских глумачких трупа од којих су београдски глумци имали прилику да науче нови уметнички, првенствено француски, стил глуме. Почели су да се стварају глумачки парови за тумачење главних улога: носилац ових комада постала је Зорка Тодосић, заједно са партнерима [[Богобој Руцовић|Богобојем Руцовићем]] и [[Милорад Гавриловић|Милорадом Гавриловићем]]. Нарочито су запажене њене улоге у представама: ''Доктор Окс, Федора, Досадан свет, Ни око шта, Чергашки живот, Заза, Загонетка'' и многим другим. Све [[Молијер]]ове субрете биле су у њеним рукама: Дорина у ''[[Тартиф]]у'', Тонета у ''Убраженом болеснику'', Мартина у ''Силом лекар''. Истовремено, Зорка Тодосић гради улоге и у озбиљној драми и друштвеној комедији Посебно се истиче улогама у представама: ''Код белог коња, Мадам Сан-Жен, Разведимо се, Бубурош, Ливничар, Полусвет, Чергашки живот''.
 
== Радијско певање ==
Kада је [[Радио Београд]], 24. марта 1929. године, почео са емитовањем свог програма, музика се преко радио-таласа емитовала на два начина: уживо или с грамофонских плоча. Певање уживо подразумевало је наступ у студију, уз пратњу клавира или оркестра или директан пренос из неке од познатих београдских кафана. На Радију су тада певали познати драмски и оперски уметници, међу којима је била и Зорка Тодосић<ref>{{cite web|first=Saša|last=Janoš|title=Istorija radijskog pevanja narodne muzike od 1935. do 1975. godine|url=http://www.riznicasrpska.net/muzika/index.php?topic=192.0;wap2|work=Riznica Srpska|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref>
 
== Живот ван сцене ==
<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:110%; font-style:italic;">{{цитат3|Умно поремећена тражила је свакодневно нешто око Позоришта. Многи су је препознавали, али нису желели ништа да је питају. Онда је седела на степеницама Позоришта, а да сигурно није знала, да је то била њена радна кућа. Трчала је око зграде. Некада викала, а некада ћутала. Носила је штап и нешто претила. Оно што су им дланови били отврдили од аплауза упућених њој више је нису примећивали. Нове генерације које су долазиле пред позориште нису ни сањале да пред собом имају велику примадону. Била је за све нека Луда Зорка.<ref name="Марковић">{{harvnb|Марковић|1997}}</ref>}}</div>
 
Сурова болест учинила је да се свет клони од ове миљенице београдске сцене, коју је болест наружила и клептоманијом. Била је то тешка судбина глумице која је рођена у позоришту, живела у њему и за њега. Умрла је 28. децембра 1936. године у Београду, у својој 72. години. Њеној сахрани присуствовао је велики број личности из уметничког света, неколико старих Београђана који памте славу велике глумице и доста старих, мало познатих глумаца из провинцијских и путујућих позоришта, који су са Зорком ударали темеље позоришној уметности. На самом гробљу са Зорком опростила се и првакиња драме [[Жанка Стокић]], њена ученица и наследница њеног репертоара, која је тада рекла да је Тодосићева „грешком залутала међу Србе, јер је њено право место било међу уметницима Беча или Париза”.<ref name="Vesti" /> Поводом њене смрти oбјављени су бројни текстови у београдским листовима са посебним освртима на њена глумачка остварења и успехе.<ref name="Новински исечци">{{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Новински исечци|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page8.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}</ref> Међу њима се посебно издваја одломак из написа [[Милан Грол|Милана Грола]] у [[Српски књижевни гласник|Српском књижевном гласнику]], који је њен животопис завршио следећим речима:<ref name="каталог" />
 
<div style="font-family:Times New Roman, Roman, Serif; font-size:100%; font-style:italic;">{{цитат3|Пошто је отерана с позорнице, била је осуђена да годинама живи у незнању о свету и себи, и да умре у времену у коме су се изгубила и последња сећања на њу. Кад су бацили и последњи ашов земље над њом, гробари су могли рећи, као онај дечак у причи [[Илија Станојевић|Илије Станојевића]]: Кажу да је била глумица...}}</div>
{{DEFAULTSORT:Тодосић, Зорка}}
 
* {{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=ГАЛЕРИЈА ФОТОГРАФИЈА|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page1.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}
* {{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=ТЕАТРОГРАФИЈА ЗОРКЕ ТОДОСИЋ|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page2.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}
* {{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Позоришни плакати|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page6.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}
* {{cite web|title=Ljubavne priče Skadarlijskih kafana|url=http://www.viabalkans.com/tradicija-i-obicaji/skadarlijske-kafane/|work=via balkans|accessdate = 11. 1. 2017}}
* {{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Библиографија новинских чланака|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page4.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}
* {{cite web|first=Оља|last=Стојановић|title=Архивска грађа|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/virtuelneizlozbe/zorka/page5.html|work=Виртуелна музејска поставка посвећена позоришној глумици Зорки Тодосић|publisher=Музеј позоришне уметности Србије|accessdate = 10. 1. 2017}}
* {{cite journal|first=Кристина|last=Ђуковић|title=УЛИЦА БОГАТИХ СИРОМАХА|journal=Политикин забавник|year=2012|volume=3130|url=http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/ulica-bogatih-siromaha|accessdate = 13. 1. 2017}}
 
[[Категорија:Рођени 1864.]]
1.572.075

измена