Википедија

Microsoft — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
prevod kutijice i uvoda
prevod
Ред 1:
{{cite news|url=http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/1995/10/02/206528/index.htm|title=Bill Gates & Paul Allen talk check out the ultimate buddy act in business history|last=Schlender|first=Brent|date=2. 10. 1995|newspaper=Fortune Magazine|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}
{{радови у току}}
{{Infokutija preduzeće-lat
| naziv_kompanije = Majkrosoft
Ред 19:
| informacije = <ref>{{cite web|url=http://www.microsoft.com/Investor/AnnualReports/default.aspx|title=Microsoft Corporation Annual Reports |date=28. 7. 2014|publisher=Microsoft Corporation|accessdate=23. 8. 2014}}</ref>
}}
'''Majkrosoft''' (skr. ''MS''; {{nasdaq-lat|MSFT}}) [[SAD|američka]] je [[Међународна корпорација|međunarodna korporacija]] sa sedištem u [[Редмонд (Вашингтон)|Redmondu]], [[Вашингтон|Vašington]], koja razvija, proizvodi, licencira, podržava i prodaje [[Софтвер|računarski softver]], korisničku elektroniku, te [[Лични рачунар|lične računare]] i servise. Njihov najpoznatiji softver je serija [[OperativniОперативни sistemсистем|operativnih sistema]] [[Мајкрософт виндоус|Majkrosoft vindous]], te uredskih paketa [[Мајкрософт офис|Majkrosoft ofis]], kao i [[Веб-прегледач|veb pregledač]] [[Интернет експлорер|Internet eksplorer]] i [[Majkrosoft Edž]]. Njihovi hardverski proizvodi su poznata konzola [[Ексбокс|Eksboks]] i serija [[tablet]]a [[Majkrosoft Surfejs]]. MicrosoftMajkrosoft je najveći proizvođač softvera ako se u obzir uzme prihod.<ref>{{cite web|url=http://www.softwaretop100.org/global-software-top-100-edition-2011 |title=Global Software Top 100&nbsp;– Edition 2011 |publisherlast=|first=Softwaretop100.Org|date=23. 8. 2011|website=|publisher=Softwaretop100.org|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref> Takođe je jedna od svetskih najvrednijih kompanija.<ref>{{cite web|url=http://ycharts.com/rankings/market_cap|title=Market Cap Rankings|publisher=Zacks Investment Research|work=Ycharts|date=8. 4. 2012|accessdate=9. 4. 2012}}</ref>
 
MicrosoftMajkrosoft su osnovali [[Бил Гејтс|Bil Gejts]] i [[Пол Ален|Pol Alen]] [[4. april]]a 1975. godine za razvoj i prodaju [[Бејсик|bejzika]] za računar [[Алтаир 8800|Altair 8800]]. Nastojali su dominiratida dominiraju tržištem [[Оперативни систем|operativnih sistema]] za [[Лични рачунар|lične računare]] sa [[MS-DOS|MS-DOS-]]om sredinom 1980-tih, što je popraćeno [[Microsoft Windows|Majkrosoft vindous]]om. Početna javna ponuda kompanije iz 1986. i naknadni rast u njenoj ceni deonica, učinile su trojicu ljudi milijarderima, a 12 hiljada su postali milioneri među zaposlenicima MicrosoftaMajkrosofta. Od 1990-tih, MicrosoftMajkrosoft se značajno ogradio od tržišta operativnih sistema i napravio je više akvizicija preduzeća. U maju 2011, MicrosoftMajkrosoft je preuzeo firmu ''SkajpSkype tehnologijetechnologies'' za 8,5 milijardi dolara u svojoj najvećoj akviziciji do tada.<ref>{{cite web|url=http://www.searchofficespace.com/blog/sos-news/microsoft-buys-skype-for-8-5-billion.html |title=Microsoft buys Skype for $8.5 billion |publisher=The Search Office Space Blog |date=10. 5. 2011 |accessdate=4. 4. 2011}}</ref>
 
Od 2013. godine, MicrosoftMajkrosoft je dominantan na tržištu operativnih sistema koji su kompatibilni sa IBM PCem, kao i uredskih softverskih paketa (''[[Мајкрософт офис|Majkrosoft ofis]]''). Kompanija takođe proizvodi širok spektar drugih programa za desktope i servere, te je aktivan u područjima internetske pretrage (''[[Bing]]''), industrije [[Видео-игра|video-igara]] (''[[Ексбокс|Eksboks]]'', ''[[Eksboks 360]]'' i ''Xbox One''), digitalnih servisa (''MSN''), te na tržištu mobilnih telefona (''[[Windows Phone|Vindous fon]]''). U junu 2012, MicrosoftMajkrosoft je ušao na tržište ličnih računara po prvi put pokretanjem serije tableta Majkrosoft Surfejs.
 
Sa akvizicijom uređaja i servisa odeljenja preduzeća [[Нокија (предузеће)|Nokija]] radi formiranja brenda Microsoft Mobile Oy, kompanija ulazi na tržište [[Паметни телефон|pametnih telefona]], nakon prethodnog pokušaja projektom ''Microsoft Kin'', koji je okončan nakon akvizicije firme Danger Inc.<ref name="InformationWeek_Kin">{{cite web |url=http://www.informationweek.com/applications/notify-the-next-of-kin/d/d-id/1090416|title=Notify The Next Of Kin |last=|first=|date=30. 6. 2010 |work=[[InformationWeek]] |publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=}}</ref>
 
== Istorija ==
=== 1972–83: Osnivanje i početak ===
<!--[[Datoteka:1981BillPaul.jpg|thumb|lijevoleft|[[PaulPol AllenAlen]] (lijevolevo) i [[BillBil GatesGejts]] (desno) 19. oktobra 1981, u "moru"„moru” računara nakon potpisivanja ugovora. IBM je nazvao MicrosoftMajkrosoft u julu 1980. inquiringIspitivanje o [[programski jezik|programskim jezicima]] za njihovu nadolazeću liniju računara;<ref name=Allan 2001">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC|title=A History of the Personal Computer|last=Allan|first=Roy A.|publisher=Allan Publishing|isbn=0-9689108-0-7|year=2001|accessdate=17. 7. 2010}}</ref>{{rp|228|date=11. 2012}} nakon propalih pregovora sa drugom kompanijom, IBM je dao MicrosoftuMajkrosoftu ugovor za razvoj OS–a za novu liniju računara.<ref name="Smart-Microsoft"/>]]-->
[[PaulПол AllenАлен|Pol Alen]] i [[BillБил GatesГејтс|Bil Gejts]], prijatelji iz djetinjstvadetinjstva sa strašću za [[Програмирање|računarskim programiranjem]], tražili su priliku da naprave uspješanuspešan posao koristeći dijeljenedeljene vještineveštine. Godine 1972. oni su osnovali svoju prvu kompaniju ''Traf-O-Data'', koja je nudila rudimentarne računare koji su pratili i analizirali automobilske podatke. AllenAlen je otišao studiratida studira [[računarstvo]] na [[UniverzitetУниверзитет uу WashingtonuВашингтону|Univerzitetu u WashingtonuVašingtonu]], a kasnije se ispisao da bi radio u HoneywelluHoneywell-u. GatesGejts je počeo studije na [[Harvard]]u.<ref>{{cite web|title=Microsoft Company History|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/microsoft-corporation-history/|title=Microsoft Company History|last=|first=|date=|website=Fundinguniverse.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=7. 3. 2018}}</ref> Članak u januaru 1975. godine magazina ''[[Popular Electronics]]'' u januaru 1975. godine opisivao je MITS-ovMITSov [[Алтаир 8800|Altair 8800]] mikroračunar. AllenAlen je dao sugestiju da bi mogli programirati [[BASICБејсик|bejsik]] prevodilac za uređaj;, a nakon poziva GatesaGejsa koji je tvrdio da ima prevodilac koji radi, MITS je zahtijevaozahtevao demonstraciju. Pošto oni nisu imali isti, AllenAlen je radio na simulatoru za Altair dok je GatesGejts razvijao prevodioca. Iako su razvili prevodioca na simulatoru, a ne na stvarnom uređaju, prevodilac je radio besprijekornobesprekorno kada su ga demonstrirali za MITS-u u gradu [[AlbuquerqueАлбукерки|Albukerki]], [[Нови Мексико|Novi Meksiko]] u martu [[1975]]; MITS se složio da ga distribuiraju i marketinški ga označe kao [[Altair BASICbejsik]].<ref name="Allan 2001">Allan, Roy A. (2001). [http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC ''A History of the Personal Computer'']. Allan Publishing. ISBN 0-9689108-0-7. Pristupljeno 17. 7. 2010.</ref> AllenAlen i GatesGejts su službeno osnovali MicrosoftMajkrosoft, 4. aprila 1975. godine, sa GatesomGejtsom kao glavnim izvršnim direktorom ({{enJez-engl-lat|CEO}}).<ref name="BBCTL">{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/5085630.stm|title=Bill Gates: A Timeline|work=BBC News|publisher=BBC|date=15. 7. 2006|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> AllenAlen je došao na ideju sa originalnim imenom "Micro„Micro-Soft,"” kombinacijom riječi ''[[mikroprocesor]]'' i ''[[softver]]'', kako se navodi u članku iz 1995. godine ''Fortune'' magazina.<ref>{{cite news|url=http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/1995/10/02/206528/index.htm|date=2. 10. 1995|title=BILLBill GATESGates & PAULPaul ALLENAllen TALKtalk CHECKcheck OUTout THEthe ULTIMATEultimate BUDDYbuddy ACTact INin BUSINESSbusiness HISTORYhistory|last=Schlender|first=Brent|date=2. 10. 1995|newspaper=Fortune Magazine|lastaccess-date=Schlender|firstarchive-url=|archive-date=|dead-url=Brent}}</ref><ref>{{cite book|last=Allen|first=Paul|date=2011|title=Paul Allen: Idea Man|publisher=Penguin Group|page=91|url=https://books.google.com/books?isbn=0141969385|isbn=0141969385}}</ref> U augustu 1977. godine kompanija je sklopila sporazum sa ''ASCII MagazineomMagazine-''om u [[Japan]]u, što je uzrokovalo osnivanjem njihovog prvog međunarodnog ureda, "[[ASCII„ASCII (company)|ASCII Microsoft]]"Majkrosoft”.<ref>{{cite journal|author=Staples, Betsy|first=|date=8. 1984|title=Kay Nishi bridges the cultural gap|url=http://www.atarimagazines.com/creative/v10n8/192_Kay_Nishi_bridges_the_cul.php|title=Kay Nishi bridges the cultural gap|author=Staples, Betsy|journal=Creative Computing|volume=10|issue=8|page=192|datepages=august 1984|accessdate=15. 7. 2010|via=}}</ref> Kompanija se premjestilapremestila na novu lokaciju u [[Bellevue,Белвју Washington(Вашингтон)|Belvju]] u januaru 1979. godine.<ref name="BBCTL" />
 
MicrosoftMajkrosoft je ušao na tržište operativnih sistema 1980. godine sa svojom verzijom [[UnixЈуникс|Juniksa]]a, zvanim [[Xenix|Heniks]].<ref>{{cite news|url=http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|title=Under The Hood: Part 8|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060901182630/http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|archivedate=11. 9. 2006|work=Computer Source|author=Dyar, Dafydd Neal|date=4. 11. 2002|accessdate=14. 7. 2010}}</ref> Ipak, [[MS-DOS]] je taj koji je učvrstio dominantnost kompanije. Poslije propalih pregovora sa kompanijom ''Digital Research'', [[IBM]] je sklopio ugovor sa MicrosoftomMajkrosoftom u novembru 1980. godine za omogućavanje verzije operativnog sistema [[CP/M]], koji je podešen za korištenje u nadolazećem IBM-ovom računaru.<ref>{{cite book|url=http://books.google.co.uk/books?id=k9xS6t4ibxoC&printsec=frontcover&dq=Engines+that+move+markets:+technology+investing+from+railroads+to+the&hl=en&ei=BJThTfsoiK3yA4bgoJQH&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=november%201980&f=false |title=Engines that move markets |publisher=Books.google.co.uk |date= |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> Za ovaj ugovor, MicrosoftMajkrosoft je kupio CP/M ''klon'' nazvan [[86-DOS]] od kompanije [[''Seattle Computer Products]]'', brendirajući ga kao MS-DOS, kojeg je kasnije IBM rebrandiraorebrendirao u [[PC DOS]]. Prateći izdavanje IBM PC-a u augustu 1981. godine, MicrosoftMajkrosoft je zadržao autorska prava za MS-DOS. Pošto je IBM autorski zaštitio IBM PC [[BIOS]], druge kompanije su morale uraditi "obrnuto„obrnuto inženjerstvo"inženjerstvo” u cilju da se hardver koji nije IBM-ov pokreće kao [[IBM PC compatible|IBM PC kompatibilan]], ali nijedna takva restrikcija nije se primjenjivalanije primenjivala na operativne sisteme. Zbog različitih faktora, kao npr. MS-DOS-ove dostupne softverske selekcije, MicrosoftMajkrosoft je na kraju postao vodeći proizvođač operativnih sistema za osobnelične računare.<ref name="Smart-Microsoft">{{cite journal|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company|volume=6|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|title=Microsoft to Microsoft disk operating system (MS-DOS)|date=mart 2002|accessdate=18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224523/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|archivedate=12. 8. 2011}}</ref><ref name="Blaxill Eckardt 2009">{{Cite journal|url=http://books.google.com/?id=JO6kA0hebJIC&pg=PA210&lpg=PA210&dq=%22columbia+data+products%22+clone+bios&q=%22columbia%20data%20products%22%20clone%20bios|title=The Invisible Edge: Taking Your Strategy to the Next Level Using Intellectual Property|last=Blaxill|first=Mark|last2=Eckardt|first2=Ralph|publisher=Portfolio Hardcover|isbn=1-59184-237-9|date=5. 3. 2009|accessdate=7. 7. 2010}}</ref> Kompanija se proširila na nova tržišta sa izdavanjem ''Microsoft MouseaMouse-''a 1983. godine, kao i na izdavačko odjeljenjeodeljenje zvano ''[[Microsoft Press]]''. PaulPol AllenAlen je odustao od MicrosoftaMajkrosofta u februaru nakon otkrivanja Hodgkinove[[Хоџкинова болест|Hodžkinove bolesti]].<ref name="Allan 2001" />{{rp|231|date=11. 2012}}
 
=== 1984–94: Windows i Office ===
Ред 185:
* '''2006–2011'''&nbsp;– Microsoftov logo od 2006–2011, sa sloganom ''"Your potential. Our passion."''<ref name="potentialpassion1"/>
* '''2011–2012'''&nbsp;– Logo Microsofta sa sloganom ''"Be what's next."''<ref name="2010logo"/>
* '''2012–danas'''&nbsp;– Predstavljen 23. augusta 2012, da simbolizira "svijet digitalnog kretanja " i Microsoftov "portfolio proizvoda".<ref name="newlogo">{{cite news|url=http://blogs.technet.com/b/microsoft_blog/archive/2012/08/23/microsoft-unveils-a-new-look.aspx|title=Microsoft Unveils a New Look|worklast=|first=Microsoft|date=august8. 2012|work=Microsoft|accessdate= 23. 8. 2012|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>
 
== Vidi još ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Microsoft”