Међународно јавно право — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dungodung је преместио страницу Međunarodno javno pravo на Међународно јавно право |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
'''Међународно јавно право''' представља грану права којом се уређују правни односи између субјеката међународног права, тј. између држава, међународних организација и других јединки од међународног интереса.<ref>{{Cite book|title=Међународно јавно право|last=Крећа|first=Миленко|publisher=Центар за издавачку делатност, Правни факултет Универзитета у Београду|year=2016|isbn=|publication-place=Београд|pages=|type=}}</ref> За разлику од унутрашњег права, које почива на начелу субординације, међународно јавно право почива на начелу координације. То значи да између субјеката међународног јавног права постоји јасно успостављен хоризонтални однос, тј. однос равноправности.
Треба нагласити да су државе равноправне само у правном смислу речи. Будући да се државе, у фактичком смислу речи, итекако налазе у односу неравноправности, увек постоји опасност да оне државе које се налазе у повољнијем економском, војном и геополитичком положају намећу своју вољу другим државама. Управо томе и служи међународно јавно право. Стога, можемо рећи да је један од циљева међународног јавног права да правним путем успостави равноправан однос између фактички неравноправних држава
== Извори међународног јавног права ==
Уопштено речено, сви извори права се могу поделити на '''материјалне''' и '''формалне'''
Статут МСП-а прави разлику између главни и помоћних извора међународног права.
Ред 10:
=== Главни извори међународног јавног права ===
# Међународни уговори (конвенције), било општег или посебног типа;
# Међународни обичај, као
# Општа правна начела призната од стране просвећених народа.
Ред 22:
=== Државе ===
Државе представљају изворне (оригинерне) субјекте међународног јавног права. У погледу одређивања појма државе, међународно право се служи формалном дефиницијом државе. У том смислу, држава се у међународном праву схвата као ентитет који поседују атрибут постојаног становништва, утврђене територије, и суверене власти. Ови атрибути државе су дефинисати Конвенцијом о правима и дужностима држава из Монтевидеа.<ref>{{Cite web|url=http://www.jus.uio.no/english/services/library/treaties/01/1-02/rights-duties-states.xml|title=Montevideo Convention on the Rights and Duties of States - The Faculty of Law|website=www.jus.uio.no|language=en|access-date=2018-03-07}}</ref> '''Постојаност становништва''' подразумева да на територији једне државе постоји одређени број лица која у њој бораве са намером трајног настањивања. У том смислу, номадска племена не би
=== Међународне организације ===
|