Кућни рачунар — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 43:
* Први југословенски кућни рачунари „[[Галаксија (рачунар)|Галаксија]]" конструисао је [[Воја Антонић]] [[1983]]. године.<ref name="oslobodjenje">{{cite web|last1=Бусулаџић|first1=Ајдин|title=Галаксија: Југословенски компјутер из 80-их који је могао да побиједи запад!|url=https://www.oslobodjenje.ba/o2/tehnologija/galaksija-jugoslovenski-kompjuter-iz-80-ih-koji-je-mogao-da-pobjedi-zapad|website=Ослобођење|accessdate=1. 3. 2018|date=14. 8. 2017}}</ref> Галаксија је постојала у две верзије. Комерцијалну верзију је производио и продавао школама „Завод за учила и наставна средства" у сарадњи са малом радионицом Електроник инжињерингом, док је „уради сам" верзија описана у специјалном издању часописа „Галаксија" под насловом „Рачинари у вашој кући". Први домаћи самосклапајући рачунар је кроз часопис „Галаксија" доживео огромну популарност и стигао у домове преко 8.000 људи.<ref name="oslobodjenje" /> Заснован је на процесору Зилог Z80A, имао је 6 kb меморије, 4kb [[ROM]]-a а на екрану монитора или црно-белог телевизора могао је да испише 32x16 слова и 64x48 тачака. Парирао је рачунару „Sinclair ZX81" из [[1981]]. Један примерак „Галаксије″ налази се данас изложен у Музеју рачунара у [[Силицијумска долина|Силицијумској долини]], у [[Калифорнија|Калифорнији]].<ref>[http://www.computerhistory.org/collections/catalog/102766415 Galaksija - Computer History Museum]</ref>
* „Галаксија" је отворила тржиште кућних рачунара у Југославији. Крајем 1980их у земљи постоје неколио произвођача рачунара и компонента. Почињу се правити „PC" конфигурације са јачим процесорима. Тако [[1989.]] године у анкети часописа „Свет компјутера" награду „Компјутерски гранд прикс 89" и титулу најбољег домаћег рачунара осваја [[Лира 512|Лира PC-AT]] из Еи [[Ниш]], друго место осваја [[Бимар 400]] из Биростроја [[Марибор]], док треће место су делили [[ИРИС 8|ИРИС МУВ]] - [[Сарајево]] и [[Вук (рачунар)|ВУК]] Синише Христова са сарадницима из Ниша.<ref>{{cite web|last1=Кузмановић|first1=Миодраг|title=Намибија, Лира и истраживање Марса|url=https://www.sk.rs/2016/03/skvm01.html|publisher=Временска машина – ''Свет компјутера''|accessdate=1. 3. 2018|date=март 2016}}</ref><ref>{{cite web|last1=Стојичевић|first1=Душан|title=Нова Лира брзине ветра|url=http://retrospec.sgn.net/users/tomcat/yu/magshow.php?auto=2914&page=8|publisher=''Свет компјутера''|accessdate=1. 3. 2018|date=1989}}</ref> Држава је у то време увела обавезан предмет „рачунарство и информатика" у гимназијама и стручним средњим школама у којима су новоформирани информатички кабинети били опремљени рачунарима домаће производње. Оснивају се први стручни часописи, док се на [[Радио|радију]] и [[Телевизија|телевизији]] емитују прве специјализоване емисије о рачунарима.
* У доба Југославије постојала су ограничења на увоз страних електронских уређаја како би се заштитила домаћа електронска индустрија која је запошљавала велики број људи. Иако су домаћи уређаји незнатно каскали за западним производима домаћа привреда је донекле хватала корак са светским технолошким решењима прилагођавајући потребе према могућностима југословенских потрошача. Захваљујући домаћој електронској индустрији током 1980их у скоро сваком дому налазио се радио грамофон и [[телевизор]], а ера рачунара, [[видео рекордер]]а (завршена [[2016.]]), радио касетофона и музичких линија је тек почињала.
 
== Извори ==