Википедија

Матија Корвин — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Ред 74:
 
=== Последице: Пад Србије ===
Нешто краљева обећања, а много више Силађијево заробљавање, привукли су Србе на угарску страну.{{sfn|Ћоровић|1933|p=265}} Деспотица Јелена и краљ Томаш обновили су своје преговоре са Матијом, који се октобра 1458. године, налазио у Београду.{{sfn|Хорват|1924|p=288}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=265-266}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=331}} Краљ Томаш, послао је младом угарском краљу једно изасланство, понудивши му споразум. Босанци су му обећавали признавање врховне власти и сарадњу у борби с Турцима. Томаш је чак и лично дошао у Угарску и дао краљу жељену изјаву, на основу које је и дошло до споразума.{{sfn|Ћоровић|1933|p=266}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=331}} Решен да озваничи тај споразум, првом половином јануара 1459. године, он је дошао на угарски државни сабор у Сегедину, који је заседао крајем 1458. и почетком 1459. године, до 18. јануара. На њему му је дозвољено да свог сина ожени Маром (Јеленом) Бранковић, као и спајање Босне и Србије, наравно под условом да обе остану под угарском врховном влашћу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=266}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=331-332}} Матија му је обећао помоћ против Турака, наложивши му да пожури, јер је претња од Турака сваким даном постајала већа.{{sfn|Ћоровић|1989|p=332}} Негативни утицај сабор у Сегедину је тај, да је додатно удаљио Србе од Угарске, јер су његовом одлуком, на коју су свакако утицали српски непријатељи, конфисковани поседи српских деспота у Угарској и раздељени племићима.{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}}
 
У међувремену, почетком 1459. године четири турске војске продрле су у Босну из [[Врхбосна|Врхбосне]] и [[Бихор (жупа)|Бихора]] и опселе градове Врандук и Бобовац, у коме се налазио Стефан Томашевић. Стефан је једва побегао из опседнутог града, похитавши у Смедерево. Упркос турској сметњи, уз помоћ угарске пратње, ипак се домогао града.{{sfn|Хорват|1924|p=288}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=266}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=332}} Томаш, који се већ 31. јануара налазио у својој престоници Јајцу, писао је 10. фебруара Јаношу Витезу о том турском нападу, молећи Матију за помоћ.{{sfn|Хорват|1924|p=288}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=332}} Стефан је стигао у Смедерево тек 21. марта, када је и примио власт, док је венчање обављено 1. априла. Сматравши долазак угарског штићеника на српски престо као повреду својих интереса, султан Мехмед II кренуо је у поход на Смедерево.{{sfn|Хорват|1924|p=288}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=266}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=332}} Нови деспот, нашавши се у врло тешкој ситуацији, молио је за помоћ и оца и краља Матију. Томаш је покушао да му помогне, успевши да освоји град Ходидјед, али ништа више није могао учинити. Матија није ни покушавао да му помогне, јер се већ уплео у тежак рат против феудалаца и цара Фридриха.{{sfn|Ћоровић|1933|p=266}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=332}}
Ред 179:
 
== Промена политике према Србима ==
У вези са новом турском политиком у Босни и Угари су морали мењати своју политику према Србима, да би их добили за савезнике. До тада су и двор и магнати дозвољавали себи понекад грубе испаде. Примери за то свакако су били Силађијеви испади према деспоту Ђурђу Бранковићу, па и Корвиново држање према Стефану Томашевићу. Матија је чак отишао и корак даље кад је одузимао поседе Бранковића у Угарској. Међутим, кад је турска опасност постала очигледна, после пада Босне, краљ је почео из основа мењати своју политику, трудивши се да што више Срба веже за Угарску, дајући пример и другима.{{sfn|Ћоровић|1989|p=345}} ПрваИначе, великапосле српскапада великашкаДеспотовине породицау којаУгарску је прешлапрешло измного СрбијеСрба, билиа нарочито мађарофила, који су са собом водили не само многобројно дворско особље, већ и ратничку пратњу.{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}} Тако су у Угарску прешла браћа Јакшићи из Јагодине, Стефан и Дмитар, са 1.200 ратника, којима је краљ 1464. године поклонио Нађлачко властелинство у Чанадској жупанији и још неке поседе око Мориша.{{sfn|Ћоровић|1989|p=345}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}} Ова породица је каснија добила и друга имања у Клушкој и Арадској жупанији.{{sfn|Ћоровић|1989|p=345}} Другом српском великашу Милошу Беломужевићу Матија је дао град Шашвар и Јенопоље у Арадској жупанији.{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}}
 
ГодинеНајвећу успех постигнут је 1465. Корвингодине, када је Корвин успео да придобије и сјајног јунака Вука Бранковића {{напомена|Вук Гргуревић Бранковић био је син Гргура Бранковића, ослепљеног сина деспота Ђурђа Бранковића. У народним песмама познат је као Змај Огњени Вук.}}, који је до тада био у турској служби, код своје тетке султаније Маре.{{sfn|Ћоровић|1989|p=345}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}} Као такав, Вук је ушао у састав турског посланства, које је са Угарима у Београду преговарало о условима мира. Ови преговори, о којима дуго дискутовало у Будиму и у Венецији, нису довели до резултата.{{sfn|Ћоровић|1989|p=345}} Међутим, Матији је пошло за руком да придобије Вука на своју страну, поклонивши му потом градове Сланкамен и Купиник код Саве, и именовавши га за заповедника српских ратника у Угаркој са чином војводе. Вук се брзо прочуо као несвакидашњи јунак, што је, поред високог порекла, знатно допринело да се око њега окупи велики број вредних и одлучних српских ратника, које Матија, у први мах није употребио против Турака него против Јиржија Подјебрадског, са којим је дуго водио рат. Пошто се у овом рату посебно истакао, Вук је стекаодобио град Белу Стену и област Тотушевину, стекавши краљево поверење и постаопоставши његов миљеник.{{sfn|Ћоровић|1989|p=345}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}}
 
== Смене банова у Хрватској ==
Ред 212:
Хрватска је и 1470. године страдала од турских упада, због чега је био смењен неспособни бан Јанош Туз и на његово место је именован Блаж Мађар, који се у повељи 5. децембра 1470. назива ''баном краљевина Босне, Далмације, Хрватске и Славоније''. По краљевом налогу нови бан је затворио старог, због саучешћа у једној завери, али га је касније ослободио. Јанош Туз је остатак живота провео у Медведграду код Загреба.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}
 
Још тежа за југозападну Угарску била је 1471. година. Месеца маја Турци су продрли у Далмацију до зидина Сплита, Задра и Шибеника, опљачкавши и дубровачко подручје.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} Почетком априла провалио је Иса-бег у Крањску, харајући све до Љубљане и Крања, зашавши и у Штајерску све до Цеља, том приликом заробивши 30.000 људи.{{sfn|Хорват|1924|p=294}} Већ у лето кренула је нова турска офанзива предвођена новим босанским намесником Ајаз-бегом, која је, проваливши преко Хрватске, прегазила Истру и један део Крањске, допревши до Удина и Љубљане. У међувремену, друга турска војска је оперисала у Срему.{{sfn|Ћоровић|1933|p=277}} У августу турске чете зу пљачкале околину Загреба, а у новембру су преко Краса, провалили све до Горице.{{sfn|Хорват|1924|p=294}} У септембру 1471.{{напомена|Или 1472. године.}} под њихову власт је пао Почитељ на Неретви, самим тим читава област између Неретве и Цетине, изузев самог приморја.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}{{sfn|Ћоровић|1989|p=347-348}}
 
Током ових турских упада, Матија је именовао и другог бана Дамјана Хорвата од Литве, али ни он ни Блаж Мађар нису много учинили за одбрану од Турака. Уз то, у Хрватској се водио прави грађански рат међу племством; најмоћнији кнезови Франкопани, поцепани у више међусобно завађених огранака, водили су прави рат против крбавских кнезова Курјаковића. Ови ратови слабели су одбрамбену моћ југозападног Угарског краљевства.{{sfn|Хорват|1924|p=294}}
 
=== Обнова српске деспотовине ===
Године 1471. краљ Матија је обновио српску деспотовину, али у Срему, а за првог деспота именовао је Вука Гргуревића.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}} Тим актом он је признао изузетан положај српском елементу у Срему, а давањем деспотске титуле подсетио је Србе на њихову државну традицију, коју је и сам поштовао. То је учинио свакако са намером да Србе живље подстакне на борбу и да би им пробудио наду за обнову државе, чије би постојање било и у њега самог. За Србе је обнова деспотске части значила неку врсту продужења њихове државне егзистенције, иако је то било на туђем подручју. Од тада они се нису осећали као прости бегунци, који служе као најамници, већа као ратници једне ратом изгубљене државе, који се боре да је васпоставе. Уочљиво је да краљ води рачуна о расположењу Срба из бивше Деспотовине, пошто им је за деспота именовао њиховог човека, док за босанског краља именује странца.{{sfn|Ћоровић|1933|p=279}}
Године 1471. краљ Матија је обновио српску деспотовину, али у Срему, а за првог деспота именовао је Вука Гргуревића.{{sfn|Ћоровић|1989|p=346}}{{sfn|Ћоровић|1933|p=278}}
 
=== Велика завера (1471) ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Матија_Корвин”