Венера — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 104:
На површини планете се налази свега неколико ударних [[Метеорит|метеорских]] кратера, што имплицира релативну младост површинског дела планете, од око 300 до 600 милиона година.<ref name="Nimmo98" /><ref name="Strom1994" /> На површини Венере се налази неколико специфичних облика вулканског рељефа карактеристичних искључиво за ову планету. Међу њима издвајају се вулканска узвишења са заравњеним, и на моменте готово углађеним врховима, која својом физиономијом доста подсећају на палачинке. Та узвишења називају се ''[[фарум|фара]]'' (-{''farra''}-) и њихове димензије варирају између 20 и 50 км у пречнику, односно између 100 и 1.000 метара висине. Регистровано је и постојање звездастих површинских фрактура које се називају ''нове'' (-{''novae''}-), затим полукружне концентричне пукотине које подсећају на паукове мреже ''[[арахноид]]е'' и ''[[корона (астрогеологија)|короне]]'' (-{''coronae''}-) као систем прстенастих депресија и раседа.<ref name="Frankel" />
Већина рељефних формација на Венери добила је имена по женама из историје и митологије.<ref>{{cite conference|author1=Batson, R.M. |last2=Russell|first2=J. F. |title=Naming the Newly Found Landforms on Venus|booktitle=Procedings of the Lunar and Planetary Science Conference XXII|date= 18–22 March 1991|location=Houston, Texas|url=http://www.lpi.usra.edu/meetings/lpsc1991/pdf/1033.pdf|format=PDF|accessdate = 12. 7. 2009.|pages=65}}</ref> Изузетак су једино планина Максвел која је име добила по [[шкотска|шкотском]] математичару и физичару [[Џејмс Клерк Максвел|Џејмсу Максвелу]] и висоравни [[Алфа регио|Алфа]], [[Бета регио|Бета]] и [[Овда регио|Овда]]. Поменути локалитети су добили имена пре него што је [[Međunarodna astronomska unija|Међународна астрономска унија]] усвојила јединствени систем планетарне номенклатуре.<ref name="jpl-magellan">{{Cite book|editor=Young, C.|url=http://www2.jpl.nasa.gov/magellan/guide.html|
Географске ширине локалитета на површини Венере одређују се у односу на почетни меридијан који се првобитно налазио јужно од области Алфа у самом средишту овалног рељефног облика означеног именом Ив (Ева).<ref name="Davies_1994">{{cite journal| doi = 10.1007/BF00693410| last1 = Davies| first1 = M. E.| last2 = Abalakin| first2 = V. K.| last3 = Bursa| first3 = M.| last4 = Lieske| first4 = J. H.| last5 = Morando| first5 = B.| last6 = Morrison| first6 = D.| last7 = Seidelmann| first7 = P. K.| last8 = Sinclair| first8 = A. T.| last9 =Yallop| first9 = B.|year=1994| title = Report of the IAU Working Group on Cartographic Coordinates and Rotational Elements of the Planets and Satellites| journal = Celestial Mechanics and Dynamical Astronomy| volume = 63| issue = 2| bibcode = 1996CeMDA..63..127D|pages=127}}</ref> Након окончања неких истраживачких мисија на Венери, редефинисан је локалитет почетног меридијана за који је одређен меридијан који пролази преко централног дела кратера Аријадна.<ref>{{cite web|url=http://astrogeology.usgs.gov/Projects/WGCCRE/constants/iau2000_table1.html|title=USGS Astrogeology: Rotation and pole position for the Sun and planets (IAU WGCCRE)|accessdate = 22. 10. 2009.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www2.jpl.nasa.gov/magellan/guide8.html|title=The Magellan Venus Explorer's Guide|accessdate = 22. 10. 2009.}}</ref>
| |||