Клод Леви-Строс — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 22:
}}
 
'''Клод Леви-Строс''', или по енглеском изговору '''Клод Леви-Страус''' ({{јез-фр|Claude Lévi-Strauss}}; [[Брисел]], [[28. новембар]] [[1908]]. — [[Париз]], [[30. октобар]] [[2009]]),<ref name="NYTobit">{{cite news |url=http://www.nytimes.com/2009/11/04/world/europe/04levistrauss.html?em |title=Claude Lévi-Strauss dies at 100 |last=Rothstein|first=Edward |date = 3. 11. 2009 |work=The New York Times |accessdate = 4. 11. 2009}}</ref><ref name="APobit">{{cite news |url= http://www.seattletimes.com/entertainment/anthropology-giant-claude-levi-strauss-dead-at-100/ |title=Anthropology giant Claude Levi-Strauss dead at 100 |last=Doland|first=Angela |date = 4. 11. 2009 |agency=Associated Press |work= [[Seattle Times]] |accessdate = 22. 4. 2015}}</ref><ref name="bloomberg">{{cite web |title=Claude Levi-Strauss, Scientist Who Saw Human Doom, Dies at 100 |url=http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=20601088&sid=aY43vBHLDM6I |publisher=[[Bloomberg L.P.|Bloomberg]] |date = 3. 11. 2009 |accessdate = 3. 11. 2009}}</ref> био је [[Француска|француски]] [[антропологија|антрополог]] и [[етнологија|етнолог]] чији је рад био кључан у развоју [[Структурализам|структурализма]] и [[Структурална антропологија|структуралне антропологије]].<ref>{{cite web| url= http://www.anthropology.ua.edu/cultures/cultures.php?culture=Structuralism | title= Structuralism | work= Anthropological Theories: A Guide Prepared By Students For Students| publisher= Dept. of Anthropology, University of Alabama | first1= Rachel |last1=Briggs|first2= Janelle |last2=Meyer|accessdate = 22. 4. 2015}}</ref> Предавао је социјалну антропологију на [[Колеж де Франс]]у између 1959. и 1982. године и био је изабран за члана [[Француска академија|Француске академије]] 1973. Добитник је бројних награда од универзитета и институција широм света, и уз [[Џејмс Џорџ Фрејзер|Џејмса Џорџа Фрејзера]] и [[Франц Боас|Франца Боаса]]<ref>Pinker, Steven. (2003) ''The Blank Slate''. стр. 22.</ref> назива се оцем модерне антропологије.<ref name="euro">{{cite web |url=http://www.euronews.net/2009/11/03/death-of-french-anthropologist-claude-levi-strauss/ |title=Death of French anthropologist Claude Levi-Strauss |date = 3. 11. 2009 |accessdate = 3. 11. 2009 |publisher=[[Euronews]]}}</ref>
 
Леви-Строс је тврдио да „дивљи” ум има исту структуру као „цивилизовани” ум и да су људске карактеристике свуда исте.<ref>{{pt}} "[http://educacao.uol.com.br/biografias/ult1789u642.jhtm Claude Lévi-Strauss - Biografia]". [http://educacao.uol.com.br/ Uol Educação Brasil]. Access date: December 9, 2009.</ref><ref>Ashbrook, Tom (November 2009). "[http://www.onpointradio.org/2009/11/claude-levi-strauss Claude Levi-Strauss]". ''[[On Point]]''</ref> Ова запажања су кулминирала у његовој познатој књизи ''-{Tristes Tropiques}-'' која је учврстила његову позицију као једне од централних фигура у структуралистичкој школи мишљења. Као и у [[Социологија|социологији]], његове идеје су доспеле до многих области [[Хуманистичке науке|хуманистичких наука]], укључујући и [[Филозофија|филозофију]]. Структурализам је био дефинисан као „потреба за основним одбрасцима размишљања у свим облицима људске активности”.<ref name="APobit"/>
Ред 61:
 
[[Датотека:Claude Lévi-Strauss (1973).jpg|мини|Леви-Строс прима Еразмову награду]]
Леви-Строс је коначно завршио ''Митологику'' 1971. године. 14. маја 1973. године изабран је за члана Француске академије, што је највеће француско признање за писца.<ref>{{cite web| url= http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647 | title= Claude Lévi-Strauss| archiveurl= https://web.archive.org/web/20120331130154/http://www.academie-francaise.fr/immortels/base/academiciens/fiche.asp?param=647| archivedate = 31. 3. 2012 | publisher= [[Académie française]] }}</ref> Био је члан других важних светских [[академија]], укључујући Америчку академију уметности и књижевности. 1956. године постао је страни члан Краљевске Холандске академије наука и уметности.<ref>{{cite web|author= |url=http://www.dwc.knaw.nl/biografie/pmknaw/?pagetype=authorDetail&aId=PE00009261 |title=Claude Levi-Strauss (1908—2009.) |publisher=Royal Netherlands Academy of Arts and Sciences |date= |accessdate = 26. 7. 2015}}</ref> Добио је Еразмову награду 1973. године, ''Meister Eckhart Prize'' за филозофију 2003. године и неколико почасних доктората са универзитета као што су [[Универзитет у Оксфорду|Оксфорд]], [[Универзитет Харвард|Харвард]], [[Јејл (универзитет)|Јејл]] и [[Универзитет Колумбија|Колумбија]]. Такође је примио [[Национални орден Легије части]], ''Commandeur de l'ordre national du Mérite'', и ''Commandeur des Arts et des Lettres''. 2005. године примио је ''XVII Premi Internacional Catalunya''. После пензионисања, наставио је да објављује повремено размишљања о уметности, музици, филозофији и поезији.
 
=== Позни живот и смрт ===
Ред 67:
2008. године је постао први члан Француске академије који је доживео стоту годину и један од првих живих аутора чији су радови били објављени у библиотеци De la Pléiade. После смрти [[Морис Друон]]а 14. апила 2009. године постао је декан Академије, као њен најдужи члан.
 
Умро је 30. октобра 2009. године, неколико недеља пре његовог 101. рођендана.<ref name="NYTobit" /> Његова смрт је објављена четири дана касније. Француски председник [[Никола Саркози]] га је описао као „једног од највећих етнолога свих времена.”<ref name="BBC">{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/europe/8340936.stm|title=Anthropologist Levi-Strauss dies|date = 3. 11. 2009|accessdate = 3. 11. 2009|publisher=[[BBC]]}}</ref> [[Бернар Кушнер]], француски министар спољних послова, рекао је да је Леви-Строс „раскинуо са етноцентричним погледом на историју и човечанство [...] У времену када сви покушавамо да пронађемо смисао глобализације, како би створили поштенији и хуманији свет, волео бих да се глас Клода Леви-Строса резонује шире кроз свет”.<ref name="euro"/> Слична изјава Леви-Строса била је емитована на ''National Public Radio'' у сећање на њега 3. новембра 2009. године: „Данас се дешава застрашујуће одумирање живих врсти, биле оне биљке или животиње, и јасно је да је распрострањеност људи постала тако велика, да су почели да се трују међусобно. Свет у ком престајем да постојим није више свет који волим”. У читуљи посвећеној њему у ''The Daily Telegraph'' је писало да је Леви-Строс „један од најдоминантнијих послереатних утицаја у француском интелектуалном животу и један од водећих представника структурализма у друштвеним наукама.”<ref name="Telegraph">{{cite web|url=http://www.telegraph.co.uk/news/obituaries/science-obituaries/6496558/Claude-Levi-Strauss.html |title=Claude Lévi-Strauss |date = 3. 11. 2009 |accessdate = 3. 11. 2009 |work=[[The Daily Telegraph]] }}</ref> Стална секретарка Француске академије Хелена је рекла: ”Био је мислилац, филозоф [...] Нећемо се срести са њему сличним”.<ref name="Guardian">{{cite web|last=Davies|first=Lizzy|url=http://www.guardian.co.uk/science/2009/nov/03/claude-levi-strauss-dies|title=French anthropologist Claude Lévi-Strauss dies aged 100|date = 3. 11. 2009|accessdate = 3. 11. 2009|work=[[The Guardian]]}}</ref>
 
== Теорије ==
Ред 159:
Многи антрополози су критиковали Леви-Стросову теорију о пореклу Варалице. [[Стенли Дајмонд]] примећује да док световни цивилизовани често разматрају концепте живота и смрти као поларне, примитивне културе често их виде „као аспекте јединог услова, услова постојања”.<ref name= Diamond>{{cite book|authorlink= Stanley Diamond|last=Diamond|first= Stanley |title= In Search of the Primitive| location= New Brunswick| publisher= Transaction Books|year=1974|id=ISBN 978-0-87855-045-6}}</ref>{{rp|308}} Дајмонд даје примедбу да Леви-Строс није стигао до закључка индуктивним закључивањем, већ једноставно радећи уназад од доказа до „''а priori'' посредованих концепата живота и смрти”,<ref name= Diamond />{{rp|310}} до којих је он дошао претпоставком о неопходности напретка од „живота” преко „пољопривреде” до „биљоједа”, и од „смрти” преко „борби” до „звери”. Којот је добро познат да лови скупљајући успут остатке, а гавран је познат такође по томе што се понаша као звер, за разлику од Леви-Стросове идеје. Ни та идеја не објашњава зашто се сакупљач лешина као што је медвед никада не би појавио као Варалица. Дајмонд такође даје примедбу „Варалица звана „гавран” или „којот” коју Леви-Строс објашњава може доћи са већом привредом у основи, можемо рећи, вештина животиња подразумевала је, њихову свеприсутност, неухватљивост, капацитет да направе штету, њихов неприпитомљен одраз сигуних људских особина.<ref name= Diamond />{{rp|311}} Коначно, Леви-Стросова анализа се не појављује као способна да објасни зашто представљања Варалица у другим областима света користе употребу животиња као што су паук и богомољка.
 
Едмунд Лич је написао да „изузетна карактеристичност његовог писања, било на француском или енглеском, је да је тешко разумљиво; његове социолошке теорије комбинују збуњујућу сложеност са моћном ученошћу. Неки читаоци чак сумњају да се третирају преваренима”.<ref name=Leach1974>{{citation |year=1974|last= Leach| first= Edmund |authorlink=Edmund Leach |title=Claude Levi-Strauss |edition=Revised |place=New York |publisher=Viking Press|pages=3}}</ref> Социолог [[Станислав Андрески]] генерално критикује Леви-Стросов рад, расправљајући даје његова ученост увек била траљава и зато његова репутација и мистика потичу од његовог „третирања људи математчарски”, помињујући Леви-Стросову употребу квази-алгебарске једначине да објасни своје идеје.<ref>Andreski, Stanislav (1972). ''The Social Sciences as Sorcery'', Deutsch. стр. 85</ref> [[Камил Паглиа]] одбацује Леви-Строса као прецењеног, коментаришући да „Када сам као дипломирани студет [[Јејл]]а претражила тај велики храм, Стерлинг библиотеку, у истраживању парадигми за реинтеграцију књижевне кртике са историјом, нисам заправо пронашла ништа у Леви-Стросу да сам осетила да има учењачку чврстину”.<ref>{{cite web| url= http://www.salon.com/2009/11/11/pelosi_7/ | date = 10. 11. 2009 |title= Pelosi’s victory for women| website= [[Salon.com]] |last=Paglia|first=Camille| accessdate = 22. 4. 2015}}</ref> Радећи на постколонијалним приступима за антропологију, Тимоти Лаури предложио је да „Леви-Строс говори са позиције предности државне намере да осигура знање за сврху, као што би он често тврдио, спасавајући локалне културе...али спасиоци такође приписују себи легитимитет и ауторитет у процесу”.<ref>{{Citation | title= Epistemology as Politics and the Double-Bind of Border Thinking: Lévi-Strauss, Deleuze and Guattari, Mignolo |last=Laurie|first=Timothy| journal=Portal: Journal of Multidisciplinary International Studies | volume= 9 | issue= 2 |year=2012| url= https://www.academia.edu/2137504 | doi=10.5130/portal.v9i2.1826|pages=1–20}}</ref>
 
== Важнија дела ==