Википедија

Каспијско језеро — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 30:
[[Датотека:Fernão Vaz Dourado 1570-1.jpg|thumb|250px|Unlike the Mediterranean and the Black Sea, towards the end of the 16th century the Caspian Sea was still not well explored and mapped. 1570 map by [[Fernão Vaz Dourado]].]]
 
'''Каспијско језеро''' (код Парса ин туркијских народа названо '''Хазарско море''') је највеће [[језеро]] на Земљи из тог разлога неки га називају и ''Каспијско море'' ({{јез-рус|Каспийское море}}),<ref name=web1>{{cite web|title=Caspian Sea – Background |url=http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-Background.htm |archive-url=https://archive.is/20130703213331/http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-Background.htm |dead-url=yes |archive-date = 3. 077. 2013. |publisher=Caspian Environment Programme |accessdate = 11. 099. 2012. |year=2009 }}</ref><ref>{{cite web |title =ESA: Observing the Earth – Earth from Space: The southern Caspian Sea |publisher = ESA.int|url = http://www.esa.int/esaEO/SEM5GYTLWFE_index_0.html|accessdate = 25. 055. 2007.}}</ref> између [[Европа|Европе]] и [[Азија|Азије]], с површином од 371 000 -{km²}-.<ref>{{cite web | title=Unique Facts about Asia: Caspian Sea | website=Sheppard Software | url=http://www.sheppardsoftware.com/Asiaweb/factfile/Unique-facts-Asia4.htm | access-date = 19. 12. 2017.}}</ref> Северни део језера је плитак око 22 -{m}-, јер га попуњавају наноси реке [[Волга|Волге]], а јужни је дубљи, до 995 -{m}-. Површина језера је 28 метара испод нивоа мора (светског океана). У језеро се уливају реке [[Волга]], [[Урал (река)|Урал]], [[Терек]] и [[Кура]],<ref name="LakeNet" /> међутим прилив слатке воде је мањи од количине воде која испари. Резултат је негативни водни биланс који је видљив у површини језера које је 1930. године било 442.000 -{km²}-, а 1980. године 368.000 -{km²}-.<ref name="LakeNet">[http://www.worldlakes.org/lakedetails.asp?lakeid=8762 Lake Profile: Caspian Sea]. ''LakeNet''.</ref>
 
Каспијско језеро је слано и заправо је затворено море. Салинитет варира и износи од 0,05 ‰ на ушћу Волге до 11—13 ‰ на југоистоку. Међутим и то је свега трећина салинитета морске воде.<ref>[http://www.vliz.be/imisdocs/publications/133415.pdf Lake Basin Management Initiative - The Caspian Sea (2004)]</ref>
Ред 46:
 
=== Формирање ===
Каспијско језеро, попут [[Црно море|Црног мора]], [[Namak Lake|Намак језера]], и [[Урмија (језеро)|Урмијског језера]], је остатак древног [[Паратетис|Паратетиског мора]]. До његовог потпуног окруживања копном је дошло пре око 5,5 милиона година услед [[tectonic uplift|тектонског подизања]] и пада [[Ниво мора|нивоа мора]]. Током топлих и сувих климатских периода, море окружено копном се скоро исушило, депонујући [[Евапорат|евапоритске седименте]] као што је [[халит]] који су били покривени ветром нанесеним депозитима и били су запечаћени као [[евапорат]]не [[Sink (geography)|депресије]] кад су хладне, влажне климе поновно напуниле базен. (Упоредиви евапоратни слојеви леже под Медитераном.) Услед константног прилива свеже воде, Каспијско море је [[Свјежа вода|слатководно]] језеро у својим северним деловима, и највећи део соли је на иранским обалама, где слив има мали приток.<ref>{{cite web |url=http://www.caspinfo.net/content/content.asp?menu=0130000_000000 |title=Sea Facts |work=Casp Info |accessdate = 25. 022. 2017. }}</ref> У данашње време, просечни салинитет Каспијског језера је на нивоу једне трећине Земљиних океана. [[Кара-Богаз Гол]] [[залив]] се исушио кад је вода из главног тела Каспијског језера била блокирана током 1980-тих, али је од тада залиб био обновљен, мада рутински десетоструко премашује океански салинитет.<ref name="web1"/>
 
=== Географија ===
[[Датотека:caspianseamap.png|thumb|250п|лево|Мапа Каспијског језера, жуто осенчени део означава дренажни слив Каспијског језера. (Од када је мапа направљена, околина [[Аралско језеро|Аралског језера]] је знатно умањена.)]]
 
Каспијско језеро је највеће копнено водено тело на свету и сачињава 40 до 44% укупних [[Wiktionary:lacustrine|језерских]] светских вода.<ref name="irngaz">{{cite web|url=http://irangazette.com/12.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20090122212158/http://irangazette.com/12.html |archivedate = 22. 011. 2009. |title=Caspian Sea |work=Iran Gazette |accessdate = 17. 055. 2010.}}</ref> Обале Каспијског језера деле [[Азербејџан]], [[Иран]], [[Казахстан]], [[Русија]], и [[Туркменистан]]. Каспијско језеро је подељено на три различите физичке регије: северну, средишњу и јужну.<ref name="hooshang1">{{Cite bookharvnb|last=Amirahmadi|first=Hooshang|title=The Caspian Region at a Crossroad: Challenges of a New Frontier of Energy and Development|url=https://books.google.com/books?id=zMQp4_Shq90C&pg=PA112|accessdate = 20. 05. 2012.|date = 10. 06. 2000.|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-22351-9|pagesp=112}}</ref> Северно–средишња граница је Мангyшлашки праг, који иде преко [[Chechen Island|Чеченског острва]] и [[Cape Tiub-Karagan|Тиуб-Караганског рта]]. Средишњо–јужна граница је Апшеронски праг, [[Aquatic sill|водени праг]] тектонског порекла између Евразијског континента и океанских остатака,<ref>{{cite journal||last=EKhain|first=KhainE. V.. Gadjiev A. N. Kengerli T. N.|title==Tectonic origin of the Apsheron Threshold in the Caspian Sea|journal=Doklady Earth Sciences |volume=414|year=2007|doi=10.1134/S1028334X07040149|pages=552–556}}</ref> који иде кроз Зилојско острво и рт Куули.<ref name="dumont1">{{citeCite book|last1last=Dumont|first1first=Henri J.|last2=Shiganova|first2=Tamara A.|last3=Niermann|first3=Ulrich|title=Aquatic Invasions in the Black, Caspian, and Mediterranean Seas|url=https://books.google.com/books?id=CFZqnCfulHwC|accessdate = 20. 055. 2012.|year=2004|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-1869-5|pages=}}</ref> [[Кара-Богаз Гол]] залив је слана источна увала Каспијског језера, која је део Туркменистана. Тај залив је више пута био самостално језеро услед теснаца који га одсецају од Каспијског језера.
 
Разлике између три региона су драматичне. Северно Каспијско језеро обухвата само Каспијски праг,<ref name="kost1">{{cite book|author=A. G. Kostianoi and A. Kosarev|title=The Caspian Sea Environment|url=https://books.google.com/books?id=C1ajCHzI9OEC |accessdate = 20. 055. 2012.|year=2005|publisher=Birkhäuser|isbn=978-3-540-28281-5|pages=}}</ref> и веома је плитко; оно сачињава мање од 1% укупне водене запремине са просечном дубином од само {{convert|5|-|6|m|ft}}. Језеро се приметно спушта идући према средињем делу, где је просечна дубина 190 m.<ref name="dumont1"/> Јужно Каспијсо језеро је најдубље, са океанским дубинама од преко 1000 m, што знатно надмашује дубину других регионалних мора, као што је [[Персијски залив]]. Средње и јужно Каспијско језеро сачињавају 33% и 66% укупне водене запремине, респективно.<ref name="hooshang1"/> Северна порција Каспијског језера се типично залеђава током зиме, а током хладнијих зима се лед формира и на југу.<ref>{{cite web|url=http://ann.az/en/?p=19304 |title=News Azerbaijan|work=ann.az|accessdate = 9. 10. 2015.}}</ref>
 
Преко 130 река се улива у Каспијско језеро, при чему је [[Волга]] највећа. Њој следе [[Урал (река)|река Урал]], која тече са севера, и [[Кура|река Кура]] која тече са запада. У прошлости, [[Аму Дарја]] (Оксус) из централне Азије на истоку често је мењала курс и уливала се у Каспијско море кроз сада исушено речно корито звано река [[Uzboy River|Узбој]], као што је случај и са реком [[Сир Дарја]] даље на север. Каспијско језеро има мноштво мањих острва; она су првенствено лоцирана на северу и имају колективну копнену површину од око {{convert|2000|km²|mi2|abbr=on}}. У суседству Каспијског мора је [[Caspian Depression|Каспијска депресија]], ниско лежећи регион 27 m испод [[Ниво мора|нивоа мора]]. [[Централна Азија|Централно Азијске]] [[степа|степе]] протежу се дуж северноисточне обале, док [[Велики Кавказ|Кавкашке планине]] грле западну обалу. [[Биом]]и на северу и истоку су карактерисани хладним, континенталним пустињама. За разлику од тога, клима на југозападу и југу је генерално топла са неравномерном елевацијом услед мешавине висоравни и [[Планински масив|планинских масива]]. Драстична промена климе дуж Каспијског језера је довела до знатне [[Биолошка разноврсност|биолошке разноврсности]] у региону.<ref name="web1"/>
Ред 68:
Током векова, нивои Каспијског мора су се мењали у складу са процењеним уливима Волге, који су зависили од количине падавина у њеном огромном сабирном сливу. Преципитација је повезана са варијацијама у количини северно атлантских депресија које досежу у унутрашњост, а на њих утичу циклуси [[North Atlantic oscillation|осцилација северног Атлантика]]. Стога су нивои Каспијског језера повезани са атмосферским условима у Северном Атлантику, хиљадама километара на северозападу.
 
Задњи краткотрајни циклус нивоа мора је започео са падом морског нивоа од {{convert|3|m|0|abbr=on}} од 1929 до 1977, чему је следио пораст од {{convert|3|m|0|abbr=on}} 1977 до 1995. Од тада је дошло до мањих осцилација.<ref>{{cite web|url=http://www.caspage.citg.tudelft.nl/project.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20110724171008/http://www.caspage.citg.tudelft.nl/project.html |archivedate = 24. 077. 2011. |title=Welcome to the Caspian Sea Level Project Site |publisher=Caspage.citg.tudelft.nl |accessdate = 17. 055. 2010.}}</ref>
 
=== Деградација животне средине ===
Река [[Волга]], која је највећа у Европи, дренира 20% Европске земљишне површине и извор је 80% каспијског улива. Њени доњи токови су веома развијени са бројним нерегулисаним испуштањима хемијских и биолошких загађења. Иако су постојећи подаци су ретки и сумњивог квалитета, постоји довољно доказа који сугеришу да је Волга један од главних извора прекомерног загађења у Каспијског језера.
 
Магнитуда екстракције [[Фосилна горива|фосилних горива]] и транспортне активности на Каспијском језеру представљају ризик за животну средину. Острво [[Вулф (острво)|Вулф]] у близини [[Баку]]а, на пример, је претрпело еколошку штету услед [[Нафтна индустрија|петрохемијске индустрије]]; тиме је знатно смањен број врста морских птица у тој области. Постојећи и планирани нафтоводи и гасоводи испод мора додатно повећавају потенцијалне претње животној средини.<ref>{{cite web|url=http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-EnvironmentalIssues.htm |archive-url=http://webarchive.loc.gov/all/20100413172855/http://www.caspianenvironment.org/newsite/Caspian-EnvironmentalIssues.htm |dead-url=yes |archive-date = 13. 044. 2010. |title=Caspian Environment Programme |publisher=caspianenvironment.org |accessdate = 30. 10. 2012. }}</ref>
 
Поље [[Vladimir Filanovsky|Владимир Филановски]] у руској секцији воденог тела је утврђено да има богате залихе нафте 2005. године. То се сматра највећим открићем нафте у задњих 25 година. Октобра 2016 је објављено да ће [[Лукоил]] почети са продукцијом у том региону.<ref>{{cite web |title=LUKOIL starts up V.Filanovsky in the Caspian Sea |url=http://www.offshore-mag.com/articles/2016/10/lukoil-starts-up-v-filanovsky-in-the-caspian-sea.html |date = 31. 10. 2016.}}</ref>
Ред 85:
* '''Царство кавијара и јесетра једна од најстаријих врста риба<ref>{{cite web|url=http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=23647#.Utsg0tLAncc |title=Једна од најстаријих врста риба |publisher=Vostok.rs |date = 16. 7. 2012. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref>'''
Јесетре насељавају Каспијско језеро у великом броју. Јесетра је типична по истуреном кљуну и назупченим леђима (подсећа на кечигу само што може да буде много већа). <ref name="кавијар"/> Највеђе залихе ове рибе су управо у Каспијском језеру, где се налази око 90 одсто светске популације јесетри.<ref>{{cite web|url=http://serbian.ruvr.ru/2011/08/12/54586597.html |title=90 одсто од светске популације јесетри се налази у Каспијском језеру |publisher=Serbian.ruvr.ru |date= |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> Најбољи кавијар, бисерно-црне боје добија се од [[икра рибе|икре]] јесетре, рибе којом обилује Каспијско језеро. Кавијар је Русији познат одвајкада, тамошњи рибари су научили да га праве још у [[12. век]]у.<ref>{{cite web |url=http://pircenter.org/media/content/files/0/13413258611.pdf |title=Рибари на Каспију знају за кавијар од 12 века |publisher=Aah.rs |date = 7. 2. 2013. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref><ref>{{cite web|url=http://ruskivjesnik.com/multimedia/pictures/2013/12/26/najbolji_ruski_kavijar_jos_uvijek_dolazi_s_dalekog_istoka_24495.html |title=Руски кавијар |publisher=Ruskivjesnik.com |date= |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref>Црни кавијар се сматрао националним симболом Русије. За време [[цар]]а [[Иван IV Грозни|Ивана Грозног]] он је, као и јесетра постао обавезни атрибут царске трпезе. А од [[16. век]]а, пошто ју је пробао [[папа Јулије II]],<ref>{{cite web|url=http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&idnovost=9373#.UtuxT9LAncc |title=Папа пробао кавијар |publisher=Vostok.rs |date= |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> кавијар се појавио и на столовима европских царева.<ref>{{cite web|url=http://www.vesti.rs/Moskva/Carska-riba-zahteva-carski-tretman.html |title=Кавијар за време царева |publisher=Vesti.rs |date = 10. 6. 2011. |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref>
Са развојем [[Руско царство|Руског царства]] улази као мода у исхрану широм [[Европа|Европе]] и Америке. [[Каспијски црни кавијар]] један је од напознатијих специјалитета,<ref>{{cite web |url= http://webzoom.freewebs.com/midnightsea/Sturgeon%20FishCaviar%20Dreams%20.pdf |title=Кавијар специјалитет |publisher=Srpskikod.org |date= |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> изузетно тражен и цењен у другим деловим света. Двадесет шест врсти јесетре непосредни су генетски наследник праисторијских риба<ref>{{cite book||last=ПИванов|first=ИвановП. В.. |title= Рыбы Каспийского моря (систематика, биология, промысел) |location= Астрахань |publisher= Изд-во АГТУ |year=2012 }}</ref> и могу да живе до сто година. Њихово месо је врло укусно и тражено, а икра се већ вековима служи на источњачким трпезама. Становници око каспијског језера стрпљиво чекају, да им моћно каспијско језеро подари икру јесетре. Кажу да је потребно много стрпљења да се дочека тренутак да се мрести риба.
* '''Зебраста [[џиновска шкољка|шкољка]]''' - (''Dreissena polymorpha'')
Ова шкољка пореклом је из језера јужне Русије.<ref name="шкољка">{{cite web|url=http://www.gimnazijaso.edu.rs/gornje-podunavlje/zivotinje/beskicmenjaci/mekusci/skoljke.php |title=Шкољке |publisher=Gimnazijaso.edu.rs |date= |accessdate = 28. 2. 2014.}}</ref> Претпоставља се да се проширила путем страних [[Брод|бродова]]. Може да постигне бројност до 700.000 појединаца по [[Квадратни метар|метру квадратном]]. Настањује се на тврдим предметима, које у потпуности покрива. Врло често се закачи на неку домаћу [[шкољке|шкољку]] и просто је угуши. Хватају се на чврсте предмете и стварају проблеме код [[брана]] и [[Цев|цеви]] које су потопљене у води. Величине је [[Нокти|нокта]] или до 2 [[Центиметар|цм]]. Име је добила због пругастих шара и у многоме личи на неке врсте морских шкољки. Има их у три боје.<ref name="шкољка"/>
Ред 99:
 
== Литература ==
* {{Cite book |ref= harv|last=Dumont|first=Henri J.|last2=Shiganova|first2=Tamara A.|last3=Niermann|first3=Ulrich|title=Aquatic Invasions in the Black, Caspian, and Mediterranean Seas|url=https://books.google.com/books?id=CFZqnCfulHwC|accessdate = 20. 5. 2012|year=2004|publisher=Springer|isbn=978-1-4020-1869-5|pages=}}
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Amirahmadi|first=Hooshang|title=The Caspian Region at a Crossroad: Challenges of a New Frontier of Energy and Development|url=https://books.google.com/books?id=zMQp4_Shq90C&pg=PA112|accessdate = 20. 055. 2012.|date year= 10. 06. 2000.|publisher=Palgrave Macmillan|isbn=978-0-312-22351-9|pages=112}}
* {{Cite book|ref= harv|author= [[Карелин, Григорий Силыч|Карелин Г. С.]]|title= Путешествия Григория Силыча Карелина по Каспийскому морю |url= http://elib.shpl.ru/ru/nodes/8727-karelin-g-s-puteshestviya-g-s-karelina-po-kaspiyskomu-moryu-spb-1883-zapiski-imp-rus-geogr-o-va-po-obschey-geografii-t-10#page/1/mode/grid/zoom/1 |issue=Зап. Русского географического общества|year=1883|volume=10 |pages=497}}
* {{Cite book|ref= harv||last=МФилиппов|first=ФилипповМ. Н..|title= Об изменении уровня Каспийского моря |url= http://elib.shpl.ru/ru/nodes/8635-filippov-n-m-ob-izmenenii-urovnya-kaspiyskogo-morya-spb-1890-zapiski-imp-rus-geogr-o-va-po-obschey-geografii-t-hh-2#page/1/mode/grid/zoom/1 |issue= Зап. Русского географического общества|year=1890|том=|страниц=112}}
* {{Cite book|ref= harv|author= Прошкина—Лавренко А. И., Макарова И. В. |title= Водоросли планктона Каспийского моря|location= Л.|publisher= Наука|year=1968|pages=291}}
* {{Cite book|ref= harv|author= [[Агамалиев, Фарзали Гаибкули оглы|Агамалиев Ф. Г.]]|title= Инфузории Каспийского моря: систематика, экология, зоогеография |location= Л.|publisher= Наука|year=1983|pages=232}}
* {{Cite book|ref= harv||last=АЯблонская|first=ЯблонскаяА. Е..|title= Каспийское море: Фауна и биологическая продуктивность|location= М.|publisher= Наука|year=1985|pages=277}}
* {{Cite book|ref= harv||last=СБайдин|first=БайдинС. С.., Косарев А. Н.|title= Каспийское море: Гидрология и гидрохимия |url=http://aquacultura.org/upload/files/pdf/library/sea/Каспийское%20море.pdf |location= М.|publisher= Наука |year=1986|pages=261}}
* {{Cite book|ref= harv||last=АКрылов|first=КрыловА. Н.. |title= Каспийское море: Геология и нефтегазоносность|location= М.|publisher= Наука|year=1987|pages=295}}
* {{Cite book|ref= harv||last=НБеляева|first=БеляеваН. В.. |title= Каспийское море: Ихтиофауна и промысловые ресурсы|location= М.|publisher= Наука |year=1989|pages=234}}
* {{Cite book|ref= harv||last=НКосарев|first=КосаревН. А.. |title= Каспийское море: Структура и динамика вод|location= М.|publisher= Наука |year=1990|pages=164}}
{{refend}}
 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Каспијско_језеро”