Економија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м fix homoglyphs: convert Latin characters in [O]д to Cyrillic |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 1:
{{Друге употребе}}
[[Датотека:Frankfurt,_European_Central_Bank_with_Euro-2.jpg|мини|250п|[[Европска централна банка]] у [[Франкфурт на Мајни|Франкфурту]]<ref name="CIA">{{cite web|url=https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/fields/2195.html|title=GDP (Official Exchange Rate)|publisher=[[CIA World Factbook]]|accessdate = 2. 6. 2012}}</ref>]]
[[Датотека:NYSE-floor.jpg|мини|250п|Берза у [[Њујорк]]у]]
Ред 21:
== Етимологија ==
{{Економија}}
Данашњи назив економске науке који се са енглеског „-{economics}-” у српском језику преводи и као економија и као економика, потиче од грчке речи „оикономикос“ (-{οικονομικός}-). Ова реч је сложеница која повезује грчке речи „номос“ (-{νόμος}-), обичај, закон и „оикос“ (οικος), кућа, и изворно значи: закони управљања домаћинством. Верује се да ју је први пут употребио грчки мислилац [[Ксенофонт|Ксенофон]] (-{Ξενοφῶν}-, 427–355. п. н. е.) који је своју књигу која објашњава како успешно водити пољопривредно домаћинство назвао „Оикономикос“ (-{Oικονομικός}-).<ref name="etymology">{{cite web | last = Harper | first = Douglas | authorlink = | title = Online Etymology Dictionary – Economy |date= 2001 | url = http://www.etymonline.com/index.php?term=economy | accessdate = 27. 10. 2007}}</ref>
== Историјска генеза развоја економије ==
Ред 86:
[[Статистика|Статистички методи]], као што је [[регресиона анализа]], се често користе. Практичари користе такве методе за процене величине, економског значаја, и [[статистички значај|статистичког значаја]] („јачине сигнала“) хипотетизованих релација и за подешавање нивоа буке других променљивих. Таквим средствима, хипотезе могу да буду прихваћене, мада до тога долази у пробабилистичном смислу, уместо извесности. Прихватање је зависно од [[кривотворење|оповргавајућих]] хипотеза тестовима преживљавања. Употреба широко прихваћених метода не производи увек коначне закључке, нити чак консензус по датом питању, имајући у виду различите тестове, [[сет података|сетове података]], и претходна веровања.
Критике базиране на професионалним стандардима и [[Репликација (статистика)|нерепликабилности]] резултата служе као додатне провере против предрасуда, грешака, и прекомерне генерализације,<ref name="Dissension"/><ref>Blaug, Mark (2007). "The Social Sciences: Economics" ( Methods of inference and Testing theories), ''The New Encyclopædia Britannica'', v. 27, p. 347.</ref> мада је највећи део економских истраживања обележен као нерепликабилан, и престижни журнали су оптуживани да не омогућавају репликацију путем давања приступа коду и подацима.<ref name=McCullough2007>{{cite journal | author = McCullough, B.D. | year = 2007 | title = Got Replicability? The Journal of Money, Banking and Credit Archive| journal = Econ Journal Watch | volume = 4 | issue = 3 | pages = 326–337 | url = http://www.econjournalwatch.org/pdf/McCulloughAbstractSeptember2007.pdf | accessdate =
У примењеној економији, [[улазно-излазни модел]]и који користе методе [[линеарно програмирање|линеарног програмирања]] се веома често срећу. Велике количине података се обрађују путем рачунарских програма да би се анализирао импакт појединих смерница; [[Minnesota IMPLAN Group|-{IMPLAN}-]] је један од добро познатих примера.
| |||