Ислам — разлика између измена

6 бајтова додато ,  пре 2 године
м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
(Greska u pravopisu.)
ознаке: мобилна измена мобилно веб-уређивање
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci)
'''Ислам''' ({{јез-арап|إسلام}}) је монотеистичка [[Аврамске религије|аврамска религија]] која потиче од учења [[Мухамед]]а из [[7. век]]а. Заснива се на вери у једног Бога ({{јез-арап|[[Алах|Allah]]}}), изабраност Мухамеда за божијег посланика, [[предодређење|предодређеност]] људске судбине, награду за добра дела и казну за лоша, [[страшни суд|судњи дан]] и [[васкрсење]] мртвих. Постулати ислама објављени су у [[Куран]]у, светој књизи ислама. Куран је писан на арапском језику и садржи 114 сура (поглавља). Куран је збирка откровења које је од Бога, а преко [[гаврило|анђела Гаврила]] (арап: мелека Џибрила), у пустињској пећини примио Мухамед.
 
Следбеници ислама се називају [[муслимани]], „они који се потчињавају“ Божјој вољи.<ref>L. Gardet; J. Jomier "Islam". Encyclopaedia of Islam Online (2007-05-02).</ref>. У свету има 2 милијарди муслимана, што чини ислам другом највећом религијом после хришћанства<ref>{{cite web |url=http://www.adherents.com/Religions_By_Adherents.html#Islam |title=Major Religions of the World—Ranked by Number of Adherents |accessdate = 3. 7. 2007 |format=HTML}}</ref> Основне обавезе сваког муслимана су вера у једног Бога (Алаха) и Мухамеда као његовог посланика, [[молитва]] пет пута дневно, [[пост]] у месецу Рамазану, давање милостиње и [[hadžiluk|хаџилук]] (ходочашће у [[Мека|Меку]]) бар једном у животу. Готово сви муслимани припадају једној од две главне исламске групе: [[сунизам|сунитима]] (80%) или [[шиизам|шиитима]] (20%). Ислам је преовлађујућа религија на [[Средњи исток|Средњем истоку]], као и многим државама [[Африка|Африке]] и [[Азија|Азије]]. Муслиманске заједнице постоје такође у [[Србија|Србији]] и земљама [[Балканско полуострво|Балкана]].
 
== Увод ==
==== Куран ====
{{main|Куран}} [[Датотека:Maghribi script sura 5.jpg|мини|[[Куран]] из 13. века]]
Куран (кара'а - читати, казивати) за муслимане је реч Божја коју је [[анђео]] Гаврило (Џибрил) пренео преко пророка Мухамеда, последњег у низу библијских пророка.<ref>{{cite encyclopedia |title=Qur'an| encyclopedia=Encyclopaedia Britannica Online | accessdate = 17. 5. 2007}}</ref> Првобитна намера Курана је била да уведе Арапе у заједницу народа Књиге, и то у ред са Јеврејима и хришћанима који су примили Тору и Завете.<ref name=autogenerated1 /> У неку руку, то је „Најновији Завет“, који не оспорава већ поткрепљује и наставља јеврејску и хришћанску Библију. Мухамед и његови следбеници забележили су многа од ових откривења, и после његове смрти остало је много записаних фрагмената. Опсежни текст је компилиран у време владавине првих неколико калифа а варијанте су забрањене. Подељен је у 114 поглавља која се називају сурама и која садрже различит број стихова. Поглавља нису распоређена хронолошки нити тематски, већ према дужини, од најдужих до најкраћих. Заједно са кратким насловима, све осим једне, суре почињу са бисмилом: „У име Бога, милостивог и милосног“.
 
Две највеће теме Курана су јединственост и моћ Божја и природа и судбина људи у односу са Богом. Бог је једини створитељ универзума, људи, и духова, благотворан и праведан. Њему су дата описна имена као што су Свезнајући и Свемоћни. Људска бића су Божји робови и својом слободном вољом она често неће слушати Божје заповести, јер их може искушавати пали анђео Иблис (Сатана) који је сопствени пад проузроковао тиме што је одбио да се поклони Адаму (2:31-33). На дан долазећег суда, сви ће устати из мртвих, биће извагани и послати у рај или у пакао, за вечна времена. Куран такође укључује и изнова тумачене приповести из хебрејске Библије, као што су казивања о [[Адам и Ева|Адаму и Еви]], Јосифовим авантурама и [[Аврам]]овом монотеизму.
{{посебан чланак|Правци у исламу}}
 
Ислам се састоји од већег броја верских деноминација које су у суштини сличне по веровањима али међу њима постоје значајне теолошке и правне разлике. Најзначајнија је подела на [[сунизам|суните]] и [[шиизам|шиите]], док се [[суфизам]] обично сматра пре мистичним редом него посебном школом ислама. Највећи број извора тврди да су отприлике 85% светских муслимана сунити а око 15% шиити, уз незнатну мањину коју чине припадници мањих исламистичких секти.<ref>{{cite web |url=http://countrystudies.us/afghanistan/61.htm |title=Сунитски и шиитски ислам (''-{Sunni and Shia Islam}-'') | work=Country Studies |publisher=Конгресна библиотека САД | accessdate = 9. 1. 2007}} {{ен}}</ref>
 
==== Сунити ====
1.572.075

измена