Звезда — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 93.87.185.93 (разговор) на последњу измену корисника ZoranBot |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 144:
Процес водоничне фузије је сензитивн на температуру, тако да умерено повећање температуре језгра доводи до знатног повећања брзине фузије. Консеквентно температура језгра звезда је у опсегу од 4 милиона Келвина за мале звезде М-класе до 40 милиона Келвина за масивне звезде О-класе.<ref name="aps_mss">{{cite web
| date = 16. 2. 2005 | url=http://www.astrophysicsspectator.com/topics/stars/MainSequence.html
| title=Main Sequence Stars
| publisher=The Astrophysics Spectator
Ред 243:
Звезде нису равномерно раширене по свемиру, него су нормално груписане у галаксије заједно са интерстеларним гасом и прашином. Типична галаксија садржи стотине милијарди звезда, и има више од 100 милијарди (10<sup>11</sup>) галаксија у [[Видљиви свемир|видљивом свемиру]].<ref>{{cite web |title=What is a galaxy? How many stars in a galaxy / the Universe? |publisher=Royal Greenwich Observatory |url=http://www.rmg.co.uk/explore/astronomy-and-time/astronomy-facts/faqs/what-is-a-galaxy-how-many-stars-in-a-galaxy-how-many-stars/galaxies-in-the-universe |accessdate = 18. 7. 2006}}</ref> Године 2010, једна процена броја звезда у видљивом свемиру је била 300 [[секстилион]]а ({{nowrap|3 × 10<sup>23</sup>}}).<ref>{{cite news
|last=Borenstein|first=Seth| date = 1. 12. 2010
| title=Universe's Star Count Could Triple | work=CBS News
| url=http://www.cbsnews.com/stories/2010/12/01/tech/main7107200.shtml | accessdate = 14. 7. 2011}}</ref> Мада се обично верује да звезде постоје само унутар галаксија, откривене су и интергалактичке звезде.<ref>{{cite news
| title=Hubble Finds Intergalactic Stars
| publisher=Hubble News Desk | date = 14. 1. 1997
| url=http://hubblesite.org/newscenter/archive/releases/1997/02/text/
| accessdate = 6. 11. 2006}}</ref>
Ред 260:
Дуго времена постоји претпоставка да се већина звезда јавља у гравитационом везаним, вишезвезданим системима. То посебно важи за веома масивне O и B класе звезда, где се сматра да 80% звезда припада мултизвезданим системима. Пропорција једнозвезданих система се повећава са смањењем звездане масе, тако да је за само 25% црвених патуљака познато да имају стеларне пратиоце. Како су 85% свих звезда црвени патуљци, већина звезда у Млечном путу је вероватно била самостална од настанка.<ref>{{cite press release
| publisher=Harvard-Smithsonian Center for Astrophysics
| date = 30. 1. 2006
| url=http://www.cfa.harvard.edu/news/2006/pr200611.html
| title=Most Milky Way Stars Are Single
Ред 267:
Најближа звезда Земљи, осим Сунца, је [[Проксима Кентаури]], која је удаљена 39.9 трилиона километара, или 4.2 светлосне године. Путујући орбиталном брзином [[Спејс-шатл]]а (8 km у секунди — скоро 30,000 km на сат), било би потребно скоро 150.000 година да се досегне.<ref>3.99 × 10<sup>13</sup> km / (3 × 10<sup>4</sup> km/h × 24 × 365.25) = 1.5 × 10<sup>5</sup> years.</ref> То је типична стеларна сепарација у [[Галактички диск|галактичким дисковима]].<ref>{{cite journal |last1=Holmberg|first1=J. |last2=Flynn|first2=C. |title=The local density of matter mapped by Hipparcos |journal=Monthly Notices of the Royal Astronomical Society |volume=313 |issue=2 |year=2000|bibcode=2000MNRAS.313..209H |doi= 10.1046/j.1365-8711.2000.02905.x |arxiv= astro-ph/9812404|pages=209–216}}</ref> Звезде могу да буду знатно ближе једна другој у центрима галаксија и у [[Збијено звездано јато|глобуларним кластерима]], или далеко удаљеније у [[Спирална галаксија|галактичким спиралама]].
Услед релативно огромних растојања између звезда изван галактичког језгра, сматра се да су колизије између звезда ретке. У гушћим регионима као што је језгро глобуларног кластера или галактички центар, колизије су чешће.<ref name="DarkMatter">{{cite news |title= Astronomers: Star collisions are rampant, catastrophic |publisher= CNN News |date = 2. 6. 2000 |url= http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archiveurl= https://web.archive.org/web/20070107140146/http://archives.cnn.com/2000/TECH/space/06/02/stellar.collisions/ |archivedate = 7. 1. 2007 |accessdate = 21. 1. 2014}}</ref> Такве колизије могу да произведу такозване [[звезде плавог заостајања]]. Те абнормалне звезде имају вишу температуру површине него друге главне секвенце звезда са истим сјајом у кластеру коме припадају.<ref>{{cite journal |display-authors= 1 |first1= J. C. |last1= Lombardi, Jr. |last2=Warren|first2= J. S. |last3=Rasio|first3= F. A. |last4=Sills|first4= A. |last5=Warren|first5= A. R. |title= Stellar Collisions and the Interior Structure of Blue Stragglers |journal= The Astrophysical Journal |year=2002|volume= 568 |issue= 2 |bibcode= 2002ApJ...568..939L |doi= 10.1086/339060|arxiv= astro-ph/0107388|pages=939–953}}</ref>
== Звезда у митологији, философији и поезији ==
| |||