Медицина — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
. |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 2:
[[Датотека:Asklepios - Epidauros.jpg|220px|thumb|[[Асклепије]], бог медицине и лечења у [[Грчка митологија|грчкој митологији]]. Приказ змијом обавијеног штапа Асклепија се фреквентно користи за означавање медицине.]]
'''Медицина''' ({{јез-la|ars medicina}} уметност лечења) бави се [[Дијагностика|дијагностиком]], [[Превентивна здравствена заштита|превентивом]] и [[Терапија|терапијом]] физичке и психичке [[Болест|болести]] човека.<ref>{{cite encyclopedia |title=Medicine, n.1 |url= http://www.oed.com/view/Entry/115715?result=1&rskey=YZWqVc& |encyclopedia=OED Online |year=2014|publisher=Oxford University Press |accessdate = 8. 11. 2014}}</ref><ref>{{cite encyclopedia |title=Medicine |url= http://oxforddictionaries.com/definition/medicine?q=medicine |encyclopedia=Oxford Dictionaries Online |publisher=Oxford University Press |accessdate = 8. 11. 2014}}</ref> Медицина означава и науку болести и практичну примену. Реч ''медицина'' је изведена из [[Латински језик|латинске]] речи -{''ars medicina''}-, са значењем ''уметност лечења''.<ref>Etymology: {{lang-la|medicina}}, from ''ars medicina'' "the medical art", from ''medicus'' "physician". ([http://www.etymonline.com/index.php?term=medicine Etym.Online]) Cf. ''mederi'' "to heal", etym. "know the best course for," from Proto-Indo-European language base *med- "to measure, limit. Cf. [[Grčki jezik|Greek]] ''medos'' "counsel, plan", [[Avestanski jezik|Avestan]] ''vi-mad'' "physician"</ref><ref>[http://www.etymonline.com/index.php?term=medicine "Medicine"] ''Online Etymology Dictionary''</ref> Медицина обухвата разноврсне активности [[Здравствена заштита|здравствене заштите]] којима се одржава и обнавља [[здравље]] путем [[Превентивна здравствена заштита|превенције]] и [[терапија|третмана]] [[болест]]и.
Савремена медицина примењује [[биомедицинске науке]], [[Медицинско истраживање|биомедицинска истраживања]], као и [[Људска генетика|генетичку]] и [[медицинска технологија|медицинску технологију]] до [[Медицинска дијагноза|диагнозира]], третира, и спречи повреде и болести, типично [[лек|фармацеутским]] или [[Хирургија|хируршким]] путем, али и путем низа разноврсних терапија као што су [[психотерапија]], [[удлага (медицина)|ортопедска средства]], [[протеза|простетика]], [[биолошки медицински производ]]и, и [[Радијациона терапија|јонизациона радијација]], између осталог.<ref>{{cite web | url=http://dictionary.reference.com/browse/medicine | title=Dictionary, medicine | accessdate = 2. 12. 2013}}</ref>
Ред 8:
Медицина је постојала хиљадама година, и током највећег дела тог периода она је сматрана уметношћу (облашћу вештине и знања) која је фреквентно била повезана са [[религија|религиозним]] и [[филозофија|филозофским]] гледиштима локалне културе. На пример, [[врач]] би примењивао лековите биљке и изрицао [[молитва|молитве]] за оздрављење, или антички филозоф и [[лекар]] би применио [[испуштање крви]] сагласно са теоријама [[Хуморална теорија|хуморализма]]. У недавним вековима, од времена [[Историја науке|напретка науке]], највећи део медицине је постао комбинација уметности и науке ([[фундаментална наука|фундаменталне]] и [[примењена наука|примењене]], под окриљем '''медицинске науке'''). Док су технике хируршког зашивања занат који се учи путем праксе, познавање тога што се догађа на [[цитологија|ћелијском]] и [[молекулска медицина|молекулском]] нивоу у ткивима која се зашивају проистиче из науке.
Претходници научне форме медицине су у данашње време познати као [[традиционална медицина|традиционална]] или [[народна медицина]]. Она се и даље користи заједно или уместо научне медицине, и стога се назива [[алтернативна медицина|алтернативном медицином]]. На пример, евиденција о ефективности [[акупунктура|акупунктуре]] је „варијаблна и неконзистентна“ за било које обољење,<ref name=Colquhoun2013>{{cite journal |last=Colquhoun| first = D | authorlink = |last2=Novella|first2=Steven| pmid = 23709076 | url = http://www.dcscience.net/Colquhoun-Novella-A&A-2013.pdf | format = PDF | title = Acupuncture is a theatrical placebo: the end of a myth | journal = Anesthesia & Analgesia | volume = 116 | issue = 6 |year=2013| doi=10.1213/ANE.0b013e31828f2d5e|pages=1360–1363}}</ref> али је генерално безбедна кад је изводи адекватно образана особа.<ref name="nciacupuncture">{{cite web|title=Acupuncture (PDQ®)|url=http://www.cancer.gov/cancertopics/pdq/cam/acupuncture/healthprofessional/page6|publisher=[[National Cancer Institute]]|accessdate = 15. 9. 2013}}</ref> У контрасту с тим, третмани изван опсега безбедности и ефикасности се називају [[надрилекарство]]м.
== Историја медицине ==
Ред 21:
У Кини, архаеолошка евиденција примене медицине код кинеза датира до [[Династија Шанг|династије Шанг]] из [[Бронзано доба|Бронзаног доба]], судећи по хербалистичком семену и алатима за које се сматра да су кориштени за операције.<ref>{{cite journal|last=Hong|first=Francis|title=History of Medicine in China|journal=McGill Journal of Medicine|year=2004|volume=8|issue=1|url=http://www.medicine.mcgill.ca/MJM/issues/v08n01/crossroads/hong.pdf|pages=7984}}</ref> ''[[Хуангди Неијинг]]'', претеча кинеске медицине, је медицински текст који је написан почетком 2. века п. н. е. и сакупљен у 3. веку.<ref name="Unsc">{{Cite book|last=Unschuld|first=Pual|title=Huang Di Nei Jing: Nature, Knowledge, Imagery in an Ancient Chinese Medical Text|url=http://books.google.com/books?id=N2ZdrPCbpNIC&pg=PR9|year=2003|publisher=University of California Press|isbn=978-0-520-92849-7|page=ix}}</ref>
У Индији, хирург [[Махариши Сушрута|Сусхрута]] је описао бројне операције, укључујући најраније форме [[пластична хирургија|пластичне хирургије]].<ref name = "Singh">{{cite journal |author= Singh, A. |author2= Sarangi, D. |year=2003|title=We need to think and act|journal=Indian Journal of Plastic Surgery|url=http://www.ijps.org/text.asp?2003/36/1/53/5785|volume= 36 |issue = 1|pages= 53–54}}</ref><ref name="Longfellow">{{cite journal | vauthors = Rana RE, Arora BS | title = History of Plastic Surgery in India | journal = Journal of Postgraduate Medicine | volume = 48 | issue = 1 |year=2002| pmid = 12082339 |pages=76–8}}</ref><ref>{{cite journal |last=Saraf|first=Sanjay |last2=Parihar|first2=Ravi S.|title=Sushruta: The first Plastic Surgeon in 600 B.C|journal=The Internet Journal of Plastic Surgery|year=2007|volume= 4|doi=10.5580/1456#sthash.mkTSe3sP.dpuf|url=http://www.ispub.com/journal/the-internet-journal-of-plastic-surgery/volume-4-number-2/sushruta-the-first-plastic-surgeon-in-600-b-c.html#sthash.mkTSe3sP.dpbs|accessdate = 12. 11. 2012|issn=1528-8293}}</ref> Најранији записи о наменским болницама потичу из Михинтале у [[Шри Ланка|Шри Ланци]], где су нађени докази о објектима за медицински третман пацијената.<ref>Aluvihare, Arjuna (November 1993) "Rohal Kramaya Lovata Dhayadha Kale Sri Lankikayo" ''Vidhusara Science Magazine''.</ref><ref>''[http://www.hsph.harvard.edu/ihsg/publications/pdf/No-42.PDF Resource Mobilization in Sri Lanka's Health Sector]'' – Rannan-Eliya, Ravi P. & De Mel, Nishan, Harvard School of Public Health & Health Policy Programme, Institute of Policy Studies, February 1997, Page 19. Accessed 22 February 2008.</ref>
Грчки лекар [[Хипократ са Коса|Хипократ]] (око 460. п. н. е. - -{cca.}- 370. п. н.е.), се сматра оцем западне медицине.<ref name="pmid18392218"/><ref name="blackwellpublishing.com"/> Он је поставио темеље за рационалан приступ медицини. Хипократ је увео [[Хипократова заклетва|Хипократову заклетву]] за лекаре, који је још увек релевантна и данас у употреби и био је први који категоризује болести као акутне, хроничне, ендемичне и епидемијалне и користи термине као што су, "погоршање, рецидив, резолуције, криза, пароксизма, врхунац, и опоравак."<ref name=garrison97>{{Cite book|last=Garrison| first = Fielding H. |year=1966| title = History of Medicine | publisher = W.B. Saunders Company | place = [[Philadelphia]] |pages=97}}</ref><ref name=mart90>{{Cite book | last = Martí-Ibáñez | first = Félix |year=1961| title = A Prelude to Medical History | publisher = MD Publications, Inc. | place = [[New York]] | id = Library of Congress ID: 61-11617 |pages=90}}</ref> Грчки лекар [[Гален]] је такође био један од највећих хирурга античког света и извео је многе озбиљне операције, укључујући и операције мозга и очију. Након пада Западног римског царства и почетка раног средњег века, грчка традиција медицине пропада у западној Европи, мада се и даље непрекидно развија у Источном Римском (Византијском) царству.
После 750. године муслимански и арапски свет су дела Хипократа, Галена и Сушрута превели на арапски и исламски језик и лекари су започели бављење неким значајним медицинским истраживањима. Међу позназим исламским медицинарима налазе се људи вишестраног знања, [[Ибн Сина|Авицена]], који је, заједно са Имотепом и Хипократом, такође назван „оцем медицине“. Он је писао Канон медицине, који се сматра једном од најпознатијих књига у свету. Други су Абулкасис, Авензоар, Ибн ал - Нафис и Аверос. Разес је био један од првих који је одговорио на питање грчке теорије хуморисма, која је ипак остала утицајна и у средњовековној Западној и средњовековној исламској медицини. Исламске Бимаристан болнице су рани пример државних болница.<ref>{{cite journal |last=Becka|first=J| title = The father of medicine, Avicenna, in our science and culture: Abu Ali ibn Sina (980–1037) (Czech title: Otec lékarů Avicenna v nasí vĕdĕ a kulture) | journal = Cas Lek Cesk | volume = 119 | issue = 1 |year=1980| pmid = 6989499 |pages=17–23}}</ref><ref>{{cite web|url= https://www.britannica.com/topic/The-Canon-of-Medicine |title="The Canon of Medicine" (work by Avicenna)|publisher=''[[Encyclopædia Britannica]]''|year=2008|accessdate = 12. 3. 2017}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Ahmad|first=Z. (St Thomas' Hospital)|title=Al-Zahrawi – The Father of Surgery|journal=ANZ Journal of Surgery|year=2007|volume=77|issue=Suppl. 1|doi=10.1111/j.1445-2197.2007.04130_8.x|pages=A83}}</ref><ref name=Rabie2006>{{cite journal | author = Abdel-Halim RE | title = Contributions of Muhadhdhab Al-Deen Al-Baghdadi to the progress of medicine and urology. A study and translations from his book Al-Mukhtar | journal = Saudi medical journal | volume = 27 | issue = 11 |year=2006| pmid = 17106533 |pages=1631–1641}}</ref><ref>{{cite journal |url= http://www.heartviews.org/article.asp?issn=1995-705X;year=2004;volume=5;issue=2;spage=74;epage=85;aulast=Hajar|year=2004|title=Chairman's Reflections: Traditional Medicine Among Gulf Arabs, Part II: Blood-letting|journal=Heart Views|volume=5|issue=2|pages=74–85[80]}}</ref><ref>{{cite journal | vauthors = ((Martín-Araguz A)), Bustamante-Martínez C, ((Fernández-Armayor AV)), ((Moreno-Martínez JM)) | title = Neuroscience in al-Andalus and its influence on medieval scholastic medicine | journal = Revista de neurología | volume = 34 | issue = 9 | date = 1. 5. 2002| pmid = 12134355 |pages=877–892}}</ref><ref name=Tschanz>{{cite journal | author = Tschanz, David W. |year=2003| title = Arab(?) Roots of European Medicine | journal = Heart Views | volume = 4 | issue = 2 | url = http://www.saudiaramcoworld.com/issue/199703/the.arab.roots.of.european.medicine.htm}} [http://coursesa.matrix.msu.edu/~fisher/hst372/readings/tschanz.html copy]</ref><ref>{{cite book|author= Pormann, Peter E. |author2= Smith, E. Savage |year=2007|title=Medieval Islamic medicine |publisher=Georgetown University |location=Washington DC |ol=12911905W|pages=10,43–45}}</ref><ref name="al islam">{{cite book|last= Muhammad Jawad Fadlallah |first= |title= Imam ar-Ridha', A Historical and Biographical Research |url=http://www.al-islam.org/imam-ar-ridha-a-historical-and-biographical-research-muhammad-jawad-fadlallah|others=Yasin T. Al-Jibouri|location= |website=Al-islam.org|publisher= |id=|accessdate = 18. 6. 2014}}</ref><ref>{{Cite journal|last=Micheau|first=Françoise|title=The Scientific Institutions in the Medieval Near East|pages=991–2}}, in {{Harv|Morelon|Rashed|1996|pp=985–1007}}</ref><ref name=Barrett>{{cite book|last=Barrett|first=Peter|year=2004|title=Science and Theology Since Copernicus: The Search for Understanding |publisher= Continuum International Publishing Group |isbn=978-0-567-08969-4|pages=18}}</ref>
У модерно доба почињу у медицини да се појављују важни људи попут [[Габријеле Фалопио|Габријеле Фалопија]] и [[Вилијам Харви|Вилијама Харвија]]. [[Андреас Везалијус]] је био аутор једне од најутицајнијих књига о анатомији. Француски хирург [[Амброаз Паре]] се сматра једним од опева хирургије. Бактерије и микроорганизми први пут је под микроскопом посматрао [[Антони ван Левенхук]] 1676. што је представљало важно достигнуће у области [[микробиологија|микробиологије]], енглески лекар Вилијам Харви описао [[крвни систем|крвоток]]. [[Херман Боерхев]] се понекад назива „оцем физиологије“ због примерне наставе у Лајдену и уџбеника -{„''Institutiones Medicae''“}- (1708). [[Pierre Fauchard|Пјер Фаухард]] је назван оцем модерне стоматологије.
Ред 68:
== Институције ==
Савремена медицина се генерално спроводи у оквиру система здравствене заштите. Финансирана је од стране појединих влада и понекад потпомогнута од стране других организација.<ref>{{cite book|last=Blainey|first=Geoffrey|year=2011|title= A Short History of Christianity |publisher=Penguin Viking |oclc=793902685 }}</ref> Напредним индустријским земљама (са изузетком САД)<ref name="IOM">{{cite web |url=http://www.iom.edu/Reports/2004/Insuring-Americas-Health-Principles-and-Recommendations.aspx |title=Insuring America's Health: Principles and Recommendations |publisher=Institute of Medicine at the National Academies of Science |date = 14. 1. 2004 }}</ref><ref name="ccuhc">{{cite web |url=http://cthealth.server101.com/the_case_for_universal_health_care_in_the_united_states.htm |title=The Case For Single Payer, Universal Health Care for the United States |publisher=Cthealth.server101.com |accessdate = 4. 5. 2009}}</ref> и многе земље у развоју пружају медицинске услуге кроз систем универзалне здравствене заштите, чији је циљ да гарантују заштиту за све преко једног обвезника система здравствене заштите или преко задруге здравственог осигурања. Намера је да се обезбеди да целокупно становништво има приступ здравственој нези на основу потреба, а не способност да се плати. Испорука може бити путем приватне лекарске праксе или од стране дрзавних болница и клиника, или добротворних организација.
Већина племенских друштава, а и неке комунистичке земље (Кина) и САД не пружају здравствену заштиту свим становницима у целини већ само онима који за то могу да плате, или су га сами осигурани (било директно или као део уговора о раду) или који могу бити покривени од стране финансирајуће владе или племена директно.
Ред 140:
Скоро свака од ових грана има своје субспецијалности које се баве искључиво само одређеним проблемима дотичне гране медицине. Ова је подела подложна даљој промени и усавршавањима, што најчешће зависи од развоја медицине током времена.
Специјалистичке гране медицине су:<ref>{{cite web |url=http://www.racp.edu.au/index.cfm?objectid=49EF1EB5-2A57-5487-D74DBAFBAE9143A3 |title=The Royal Australasian College of Physicians: What are Physicians? |accessdate = 5. 2. 2008 |publisher= Royal Australasian College of Physicians |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080306053048/http://www.racp.edu.au/index.cfm?objectid=49EF1EB5-2A57-5487-D74DBAFBAE9143A3 |archivedate = 6. 3. 2008}}</ref>
{{refbegin|3}}
* [[Анестезиологија]]
Ред 258:
== Спољашње везе ==
{{портал|Медицина}}
{{Commonscat|Medicine|Медицина}}▼
{{Други пројекти
| commons = Medicine
Линија 277 ⟶ 278:
{{Authority control}}
▲{{Commonscat|Medicine|Медицина}}
[[Категорија:Природне науке]]
| |||