Биљке — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 58:
Зелене биљке имају [[ћелијски зид|ћелијске зидове]] који садрже [[целулоза|целулозу]] и добијају веће део своје енергије од [[Сунце|сунчеве светлости]] путем [[фотосинтеза|фотосинтезе]] у примарним [[хлоропласт]]има, изведеним путем [[Ендосимбиотска теорија|ендосимбиозе]] са [[цијанобактерија]]ма. Њигови хлоропласти садрже [[хлорофил]]е а и б, који им дају зелену боју. Неке биљке су [[Паразитске биљке|паразитске]] и стога су изгубиле способност да производе нормалне количине хлорофила или да врше фотосинтезу. Оваква трансформација енергије олакшава везивање неорганског [[угљен-диоксид|угљеник(IV)-оксида]] у [[органска једињења]] - [[угљени хидрат|угљене хидрате]], који представљају основну [[храна|храну]] организама (тј, биљке су аутотрофни организми). Могуће је, дакле, биљке дефинисати и као фотоаутотрофне организме. За биљке је карактеристична [[сексуална репродукција]] и [[измена генерација]], мада је [[Bespolno razmnožavanje|асексуална репродукција]] такође распрострањена.
 
Постоји око 300–315 хиљада [[врста]] биљки, од којих велика већина, неких 260–290 хиљада, су [[семењаче]] (погледајте [[#Разноврсност|табелу испод]]).<ref name="IUCNdata">{{cite web |title= Numbers of threatened species by major groups of organisms (1996–2010) |publisher= International Union for Conservation of Nature |date = 11. 3. 2010 |url= http://www.iucnredlist.org/documents/summarystatistics/2010_1RL_Stats_Table_1.pdf |format= PDF }}</ref> Зелене биљке производе највећи део светског молекуларног кисеоника<ref name=behrenfeld>{{cite journal |last=Field| first=C.B. |author2=Behrenfeld, M.J. |author3=Randerson, J.T. |author4=Falkowski, P. |year=1998| title=Primary production of the biosphere: Integrating terrestrial and oceanic components | journal=[[Science (journal)|Science]] | volume=281 | doi=10.1126/science.281.5374.237 | pmid=9657713 | issue=5374 |bibcode = 1998Sci...281..237F |pages=237–240}}</ref> и основа су највећег дела Зељине екологије, посебно на копну. Биљке производе [[житарице]], [[воће]] и [[поврће]] који су основна храна човечанства, и биле су [[доместикација|доместиковане]] миленијумима. Биљке изграју [[Биљке у култури|мноштво улога у култури]]. Оне се користе као орнаменти и до недавно су на мноштво начина служиле коа извор највећег дела [[лек]]ова. Наука која изучава биљке се зове [[ботаника]], и грана је [[Биологија|биологије]].
 
== Дефиниција ==
Ред 92:
|}
 
Други начин гледања на односе између различитих група које су биле називане биљкама је путем [[кладограм]]а, који приказује њихове еволуционе односе. Еволуциона историја биљки није у потпуности решена, али је прихваћени однос између три групе приказан испод.<ref>На бази {{Citation|last=Rogozin|first=I.B. |last2=Basu|first2=M.K.|last3=Csürös|first3=M.|last4=Koonin|first4=E.V. |year=2009|title=Analysis of Rare Genomic Changes Does Not Support the Unikont–Bikont Phylogeny and Suggests Cyanobacterial Symbiosis as the Point of Primary Radiation of Eukaryotes |journal=Genome Biology and Evolution|pmid=20333181 |volume=1|pmc=2817406|doi=10.1093/gbe/evp011 |lastauthoramp=yes|pages=99–113}} и {{Citation |last=Becker|first=B. |last2=Marin|first2=B. |year=2009|title=Streptophyte algae and the origin of embryophytes |journal=Annals of Botany |volume=103 |issue=7 |doi=10.1093/aob/mcp044 |lastauthoramp=yes |pmid=19273476 |pmc=2707909|pages=999–1004}}; погледајте и донекле различити кладограм у {{Citation |last=Lewis|first=Louise A. |last2=McCourt|first2=R.M. |year=2004|title=Green algae and the origin of land plants |journal=Am. J. Bot. |volume=91 |issue=10 |doi=10.3732/ajb.91.10.1535 |lastauthoramp=yes |pmid=21652308|pages=1535–1556}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Estimating the timing of early eukaryotic diversification with multigene molecular clocks|url = http://www.pnas.org/content/108/33/13624|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences||date = 16. 8. 2011|issn = 0027-8424|pmc = 3158185|pmid = 21810989|volume = 108|issue = 33|doi = 10.1073/pnas.1110633108|first = Laura Wegener|last = Parfrey|first2 = Daniel J. G.|last2 = Lahr|first3 = Andrew H.|last3 = Knoll|first4 = Laura A.|last4 = Katz|pages=13624–13629}}</ref><ref>{{Cite journal|title = Bacterial proteins pinpoint a single eukaryotic root|url = http://www.pnas.org/content/112/7/E693|journal = Proceedings of the National Academy of Sciences||date = 17. 2. 2015|issn = 0027-8424|pmc = 4343179|pmid = 25646484|pages = E693-E699|volume = 112|issue = 7|doi = 10.1073/pnas.1420657112|last=Derelle|first=Romain|first2 = Guifré|last2 = Torruella|first3 = Vladimír|last3 = Klimeš|first4 = Henner|last4 = Brinkmann|first5 = Eunsoo|last5 = Kim|first6 = Čestmír|last6 = Vlček|first7 = B. Franz|last7 = Lang|first8 = Marek|last8 = Eliáš}}</ref><ref>{{Cite journal|title = The Glaucophyta: the blue-green plants in a nutshell|url = http://dx.doi.org/10.5586/asbp.2015.020|journal = Acta Societatis Botanicorum Poloniae||date = 1. 1. 2015|volume = 84|issue = 2|doi = 10.5586/asbp.2015.020|last=Jackson|first=Christopher|first2 = Susan|last2 = Clayden|first3 = Adrian|last3 = Reyes-Prieto|pages=149–165}}</ref> Групе које су биле зване „биљкама“ су написане задебљаним словима.
{{barlabel
|size=6
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Биљке