Отворите главни мени

Промене

м
Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
'''Угљени хидрати''' или шећери су најраспрострањенија једињења у живом свету.<ref name="Western Kentucky University">{{cite web | url=http://bioweb.wku.edu/courses/biol115/wyatt/biochem/carbos.htm | title =WKU BIO 113 Carbohydrates | author =''[[Western Kentucky University]]'' | publisher =wku.edu | date = 29. 5. 2013}}</ref> Према степену сложености деле се на: [[моносахарид]]е, [[дисахарид]]е, [[олигосахарид]]е i [[полисахарид]]е.
 
Угљени хидрати су [[Биомолекул|биолошки молекули]] који се састоје од атома [[угљеник]]а (C), [[водоник]]а (H) и [[кисеоник]]а (O), обично са односом [[атом]]а угљеника и кисеоника од 2:1 (као у води); другим речима, са [[емпиријска формула|емпиријском формулом]] {{nowrap|C<sub>''m''</sub>(H<sub>2</sub>O)<sub>''n''</sub>}} (где се ''m'' може разликовати од ''n'').<ref name="Western Kentucky University" /> Постоје извесни изузеци; на пример, [[дезоксирибоза]], шећерна компонента [[ДНК]],<ref>{{cite book | url=https://books.google.com/?id=itHVNZicPgwC&pg=PT86&lpg=PT86&dq=C5H10O4+Deoxyribose | title =Biology |author1=Eldra Pearl Solomon |author2=Linda R. Berg |author3=Diana W. Martin | publisher =''[[Cengage Learning]]'' | pages =52 | isbn =978-0534278281 | via =google.books.com | year =2004}}</ref> има емпиријску формулу -{C<sub>5</sub>H<sub>10</sub>O<sub>4</sub>}-.<ref>{{cite web | url=http://webbook.nist.gov/cgi/inchi/InChI%3D1S/C5H10O4/c6-2-1-4(8)5(9)3-7/h2,4-5,7-9H,1,3H2 | title =Material Measurement Library D-erythro-Pentose, 2-deoxy- | author =''[[National Institute of Standards and Technology]]'' | publisher =nist.gov | year =2011}}</ref> Угљени хидрати су технички [[хидрат]]и угљеника;<ref>{{cite web | url=http://myweb.brooklyn.liu.edu/lawrence/che4x/e5chos.pdf | title =The Chemistry of Carbohydrates | author =''[[Long Island University]]'' | publisher =brooklyn.liu.edu | date = 29. 5. 2013}}</ref> мада са структурне тачке гледишта је прецизније да се на њих гледа као на [[Polihidroksialdehid|полихидроксидне алдехиде]] и [[кетон]]е.<ref>{{cite web | url=http://chemed.chem.purdue.edu/genchem/topicreview/bp/1biochem/carbo5.html | title =Carbohydrates: The Monosaccharides | author =''[[Purdue University]]'' | publisher =purdue.edu | date = 29. 5. 2013}}</ref>
 
Термин је најзаступљенији у [[биохемија|биохемији]], где је синониман са сахаридима, групом која обухвата [[шећер]]е, [[скроб]], и [[целулоза|целулозу]]. Сахариди се деле у четири хемијске групе: [[моносахарид]]е, [[дисахарид]]е, [[олигосахарид]]е, и [[полисахарид]]е. Генерално се, моносахариди и дисахариди, који су мањи угљени хидрати (имају нижу [[Молекулска маса|молекулску масу]]), називају шећерима.<ref>{{cite journal|doi=10.1038/421219a|title=Sugars tied to the spot|year=2003|last1=Flitsch|first1=Sabine L.|last2=Ulijn|first2=Rein V|journal=Nature|volume=421|issue=6920|pages=219–20|pmid=12529622}}</ref> Реч ''сахарид'' потиче од [[Грчки језик|грчке]] речи ''σάκχαρον'' (''sákkharon''), са значењем "шећер". Док је научна номенклатура угљених хидрата комплексна, имена моносахарида и дисахарида се веома често завршавају са суфиксом [[-оза]]. На пример, [[грожђани шећер]] је моносахарид [[глукоза]], [[тршћани шећер]] је дисахарид [[сахароза]], а млечни шећер је дисахарид [[лактоза]] (погледајте илустрацију).
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{cite web |url=https://www.ars.usda.gov/ARSUserFiles/80400525/Data/SR/SR28/sr28_doc.pdf |title=Compolition of foods raw, processed, prepared |website=www.ars.usda.giv|date= 2015 |accessdate = 30. 10. 2016}}
{{refend}}
 
1.506.851

измена