Хемијско једињење — разлика између измена

м
м (Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене)
м (Поправљене везе: солиСо, плазмаПлазма (физика), БорБор (хемијски елемент) користећи Dab solver)
}}
 
'''Хемијско једињење''' је чиста [[хемијска супстанца]] која се састоји из два или више различитих [[Хемијски елемент|хемијских елемената]],<ref name="Brown p.6" /><ref name="Hill p.6" /><ref name="Whitten p.15" />, а која се помоћу [[хемијска реакција|хемијских реакција]] може раздвојити у једноставније супстанце.<ref name="Wilbraham p.36" /> Свако хемијско једињење има јединиствену, дефиницану [[хемијска структура|хемијску структуру]]. Она се састоје од [[атом]]а у фиксном одсносу<ref name="Whitten p.15"/> који су повезани један с другим [[хемијска веза|хемијским везама]] у дефинисаном просторном распореду. Хемијска једињења могу бити [[молекул]]и који су повезана [[ковалентна веза|ковалентним везама]], [[Со|соли]] које су настале везањем атома [[јон]]ским везама, међуметална једињења који се држе на окупу металним везама или комплекси који су повезани координатним ковалентним везама. Разлика између хемијског једињења и смесе огледа се у томе што се смеса може раставити на своје појединачне састојке физичким методама раздвајања (сепарације), попут филтрирања, седиментације, [[дестилација|дестилације]] и других.
 
Чисти хемијски елементи се не сматрају хемијским једињењима, чак и када су они састављени из молекула које садрже само једну врсту атома једног елемента (као на пример молекули [[водоник|-{H}-<sub>2</sub>]], [[Сумпор|-{S}-<sub>8</sub>]], итд.),<ref name="Halal" /> а који се називају диатомним или полиатомним молекулима.
== Формула ==
{{Glavni|Хемијска формула}}
[[Хемичар]]и описују једињења користећи хемијске формуле у разним форматима.<ref>{{citation | title = Nomenclature of Organic Chemistry; 1958 (A: Hydrocarbons, and B: Fundamental Heterocyclic Systems), 1965 (C: Characteristic Groups) | year =1971 | edition = 3rd | publisher = Butterworths | location = London | isbn = 0-408-70144-7}}.</ref><ref name="blue book">{{BlueBook1979}}. {{BlueBook1993}}. {{BlueBook2004}}.</ref><ref name="goldbook">''Compendium of Chemical Terminology, IMPACT Recommendations (2nd Ed.)'', Oxford:Blackwell Scientific Publications. (1997)</ref> За једињења која постоје у виду молекула, користе се формуле за молекуларне јединице. За [[полимер]]не материјале, као и минерале и многе металне оксине, обично се наводи емпиријске формула, нпр. -{NaCl}- за кухињску со.
 
Елементи у хемијској формули обично су наведени по одређеном реду, названом [[Хилов систем]]. У том систему, обично су прво наведени атоми [[угљеник]]а (ако их има), затим се наводе атоми водоника (ако их има), те после њих сви остали елементи по абецедном реду. Ако формула не садржи угљеник онда се сви елементи, укључујући и водоник, наводе по абецедном реду. Међутим, од тог правила постоји неколико важних изузетака. За јонска једињења, позитивни јон се готово увек наводи на првом месту, док се негативни јон наводи након њега. За оксиде, атоми кисеоника се обично наводе на крају формуле.
 
== Фазе и термалне особине ==
Једињења се такође, као и хемијски елементи, могу појављивати у неколико агрегатних стања. Сва једињења се могу постојати у [[Чврсто агрегатно стање|чврстом стању]], барем на довољно ниским температурама. Молекуларна једињења такође могу да постоје и као течности, гасови, а у неким изузетним случајевима, и у виду [[плазмаПлазма (физика)|плазме]]. Сва једињења се могу разложити (распасти) уколико се изложе довољно високој температури. [[Температура]] при којој се дешава таква фрагментација често се назива ''температура распадања'' (термолизе). Та тачка често није прецизно одређена и у великој мери зависи од брзине загревања. На примјер, вода се у малој мери разлаже на кисеоник и водоник при загревању на преко 2000&nbsp;°C. Неки сматрају да [[угљен-диоксид]] има највишу тачку термалног распада од преко 3870 °-{C}-.
 
== Класе хемијских једињења ==
Хемијска једињења се деле у класе: [[Неорганска једињења|неорганска]] и [[Органска једињења|органска]].<ref>Zumdahl, Steven S. Chemical Principles, Fifth Edition. New York: Houghton Mifflin, 2005. 943–946, 957. {{OCLC|77760970}}</ref> Друга класа у својој широј дефиницији укључује [[Органометална хемија|органометална једињења]], као што су [[Бор (хемијски елемент)|органоборони]], [[силикон]]и, [[Органофосфор|органофосфорна једињења]] и други.
 
Неке врсте сложених неорганских једињења: