Поврће — разлика између измена

Прецизна дефниција „поврћа” може да варира једноставно зато што се многи делови биљке конзумирају као храна широм света{{spaced ndash}}корење, гомоље, луковице, стабљике, листови, пупољци, цветови, воће и семе. Најшира дефиниција је употреба речи у виду придева са значењем „материја биљног порекла” ради разликовања од „[[месо|меса]]”, чиме се означава „материја животињског порекла”. Специфичније, поврће се може дефинисати као „било која биљка, чији део се користи као храна”,<ref name=Dictionary.com>{{cite web |url=http://dictionary.reference.com/browse/vegetable |title=Vegetable |publisher=Dictionary.com |accessdate =2015- 03-. 03. 2015.}}</ref> секундарно значење „јестиви део такве биљке”.<ref name=Dictionary.com/> Прецизнија дефиниција је „било који биљни део који се конзумира као храна који није плод или семе, али укључујући плодове који се једу као део главног оброка”.<ref name=Sinha>{{cite book|author1=Sinha, Nirmal |author2=Hui, Y.H. |author3= Evranuz, E. Özgül |author4=Siddiq, Muhammad |author5=Ahmed, Jasim |title=Handbook of Vegetables and Vegetable Processing |url=https://books.google.com/books?id=Fz58umYZVK8C&pg=PT192 |year=2010|publisher=John Wiley & Sons |isbn=978-0-470-95844-5 |pages=192, 352}}</ref><ref name=iarc>{{Cite book| url=https://books.google.com/books?id=RiKjvAzzwFYC&pg=PA |title=Fruits And Vegetables |isbn=9283230086|publisher=IARC |author1=Vainio, Harri |author2=Bianchini, Franca |lastauthoramp=yes |year=2003 |page=2}}</ref> Изван ове дефиниције су јестиве гљиве (као што су [[печурке]]) и [[edible seaweed|јестиве морске алге]] које, мада нису [[биљке]], често бивају третиране као поврће.<ref>{{cite web |url=http://www.spicesmedicinalherbs.com/fungi-vegetables.html |title=Fungi vegetables |work=Spices & Medicinal Herbs: Classification of vegetables |accessdate =2015-03- 24. 03. 2015.}}</ref>

Пре развоја [[пољопривреда|пољопривреде]], људи су били [[Ловац-сакупљач|ловаци-сакупљачи]]. Они су прикупљали јестиво воће, орахе, стабљике, лишће, луковице и [[Кртола|кртоле]], [[Лешинар|лешинарили]] мртве животиње и [[Лов|ловили]] живе за храну.<ref>{{cite journal |author1=Portera, Claire C. |author2=Marlowe, Frank W. |title=How marginal are forager habitats? |journal= Journal of Archaeological Science |volume=34 |issue=1 |pages=59–68 |date=January 2007|doi=10.1016/j.jas.2006.03.014 }}</ref> [[Шумско вртларство]] на пропланцима тропских џунгли се сматра првим примером пољопривреде; корисне биљне врсте су идентификоване и подстицане да расту, док су непожељне врсте уклањане. Биљни узгој путем селекције врста са пожељним својствима, као што је велико воће и бујни раст ускоро је следио.<ref>{{cite book|title=The forest-garden farms of Kandy, Sri Lanka|author=Douglas John McConnell|year=1992 |page=1 |url=https://books.google.com/books?id=G3QPo7lThXsC&lpg=PP1|isbn=978-92-5-102898-8}}</ref> Док је најранија евиденција за доместикацију трава као што је пшеница и јечам нађена у [[Плодни полумесец|Плодном полумесецу]] на Блиском истоку, могуће је да су разни народи широм света започели са узгојом усева у периоду од 10.000 п. н. е. до 7.000 п. н. е.<ref>{{cite web|url=https://genographic.nationalgeographic.com/development-of-agriculture/ |title=The Development of Agriculture |work=National Geographic |accessdate =2015-03- 05. 03. 2015. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160414142437/https://genographic.nationalgeographic.com/development-of-agriculture/ |archivedate =2016-04- 14. 04. 2016. |df= }}</ref> Самоодржива пољопривреда се наставља до данашњег дана, са многим сеоским фармерима у Африци, Азији, Јужној Америци и другде који обрађују своје парцеле земље да би произвели довољно хране за своје породице, док се сваки вишак производа користи за размену за друга добра.<ref>{{cite book|author=Wharton, Clifton R. |title=Subsistence Agriculture and Economic Development|url=https://books.google.com/books?id=1M-lBNcTfzMC&pg=PA18 |year=1970 |publisher=Transaction Publishers |isbn=978-0-202-36935-8 |page=18}}</ref>

Током забележене историје, богати су могли да приуште разноврсну исхрану, укључујући месо, поврће и воће, док је за сиромашне људе месо било луксузно и храна коју су јели била је врло монотона, типично се превасходно састојала од [[Основна храна|основних]] производа направљених од пиринча, ражи, јечама, пшенице, проса или кукуруза. Додатак поврћа је пружао извесну разноврсност исхране. Основна храна [[Астеци|Астека]] у централној Америци је био [[кукуруз]], а узгајали су и [[парадајз]], [[авокадо]], [[пасуљ]], [[Паприка|паприку]], [[бундева|бундеве]], [[Tikva golica|тиквице]], [[кикирики]], и семе [[амарант]]а као додатак исхрани. У Перуу, [[Царство Инка|Инке]] су живеле на кукурузу у низијама и кромпиру на вишим алтитудама. Они су исто тако користили семе [[quinoa|квиноје]], као и паприку, парадајз, и авокадо.<ref name=Lambert>{{cite web |url=http://www.localhistories.org/food.html |title=A brief history of Food |author=Lambert, Tim |accessdate =2015-03- 04. 03. 2015.}}</ref>

Године 2010, Кина је била нација која је произвела највише поврћа, се више од половине светске производње. Индија, Сједињене Државе, Турска, Иран, и Египат су били следећи по величини произвођачи. Кина је имала највећу површину земљишта намењену продукцији поврћа, док су највиши просечни приноси остварени у Шпанији и Републици Кореји.<ref>{{cite web |url=http://www.fao.org/docrep/018/i3107e/i3107e.PDF |title=Table 27 Top vegetable producers and their productivity |work=FAO Statistical Yearbook 2013 |publisher=Food and Agriculture Organization of the United Nations |page=165 |accessdate =2015-09- 14. 09. 2015.}}</ref>

! Земча !! Култивисана површина <br />хиљада хектара <br />(2.500 ари)!! Принос <br />хиљада -{kg/ha}- !! Продукција <br />хиљада тона