Википедија

Змије — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 40:
'''Змије''' (-{Ophidia, Serpentes}-) су подред унутар класе [[гмизавци|гмизаваца]]. Сродне су [[гуштер]]има јер имају заједничко порекло и заједно са њима чине најбројнију групу рецентних гмизаваца.
Змије су издужени, безноги, [[Месојед|месоједни]] [[рептил]]и из [[Ред (биологија)|реда]] ''Serpentes''.<ref>{{Cite journal | doi = 10.1371/journal.pone.0118199| title = Integrated Analyses Resolve Conflicts over Squamate Reptile Phylogeny and Reveal Unexpected Placements for Fossil Taxa| journal = PLoS ONE| volume = 10| issue = 3|pages = e0118199|year=2015|last1last=Reeder| first1 first= T. W. |last2=Townsend| first2 = T. M. |last3=Mulcahy| first3 = D. G. |last4=Noonan| first4 = B. P. |last5=Wood| first5 = P. L. |last6=Sites| first6 = J. W. |last7=Wiens| first7 = J. J. | pmid=25803280 | pmc=4372529}}</ref> Попут свих [[Squamata|сквимата]], змије су [[Ектотермија|ектотермна]], [[Амниоте|амниотни]] [[кичмењаци]] покривени преклапајућим [[крљушт (зоологија)|лустрама]]. Многе врсте змија имају [[Лобања|лобање]] са неколико додатних зглобова у односу на њихове гуштерске претке, што им омогућава да прогутају плен који је знатно већи од њихове главе захваљујући њиховим [[cranial kinesis|високо мобилним вилицама]]. Да би се прилагодили њиховим уским телима, змијини парни органи (као што су бубрези) се јављају један испред другог уместо један поред другог, и већина змија има само једно функционално [[плућа|плућно]] крило. Неке врсте су задржале своје [[Зделица|зделице]] са паром [[Вестигијалност|вестигијалних]] канџи на обе стране своје [[Клоака|клоаке]] (e.g. -{''[[Boidae]]''}-). [[Гуштер]]и су еволуирали издужена тела без удова или са знатно редукованим удовима до око двадесет пет пута током [[Хомоплазија|конвергентне еволуције]], што је довело до настанка бројних сојева [[безноги гуштер|безногих гуштера]].<ref>[http://www.bioone.org/doi/abs/10.1554/05-328.1 An Error Occurred Setting Your User Cookie<!-- Botovski generisani naziv -->]</ref> Безноги гуштери наликују на змије, али неколико група безногих гуштера има очне капке и спољашње уши, које змије немају, мада да то правило није универзално (погледајте -{''[[Amphisbaenia]]''}-, -{''[[Dibamidae]]''}-, и -{''[[Pygopodidae]]''}-).
 
Змије су присутне на свим континентима сем Антарктика, и на већини мањих компнених маса; изузеци су нека велика острва, као што су Ирска, Исланд, Гренланд, [[Хаваји|Хавајски архипелаг]], и острва Новог Зеланда, и многа мања острва на Атрланском и централном Тихом океану.<ref name=Bauchot>{{harvnb|Bauchot|1994|p=220}}</ref> Додатно, [[морске змије]] су широко распрострањене у Индијском и Пацифичком океану. Више од 20 [[Фамилија (биологија)|фамилија]] је тренутно препознато, чиме је обухваћено 520 [[Род (биологија)|родова]] и око 3.600 [[Врста (биологија)|врста]].<ref name="ITIS">{{ITIS |id=174118 |taxon=Serpentes |accessdate = 4. 5. 2017}}</ref><ref name="NRDB-Cs">[http://reptile-database.reptarium.cz/search.php?taxon=snake&submit=Search snake species list] at the [http://reptile-database.reptarium.cz/advanced_search?taxon=Serpentes&submit=Search Reptile Database]. Accessed 4 April 2017.</ref> Оне се крећу по величини од ситних, {{convert|10.4|cm|in|abbr=on}} - дугих [[Leptotyphlops carlae|нитних змија]]<ref name="zootaxa">{{cite journal|url=http://www.mapress.com/zootaxa/2008/f/zt01841p030.pdf |title=At the lower size limit in snakes: two new species of threadsnakes (Squamata: Leptotyphlopidae: Leptotyphlops) from the Lesser Antilles |author=S. Blair Hedges |journal=[[Zootaxa]] |volume=1841 |year=2008|accessdate = 044. 088. 2008. |format=PDF|pages=1–30}}</ref><ref>{{Cite journal| doi = 10.1554/0014-3820(2003)057[0345:EEFAOB]2.0.CO;2| issn = 0014-3820|year=2003| volume = 57| title = Empirical Evidence for an Optimal Body Size in Snakes|last1last=Boback| first1 first= S. M.|last2=Guyer| first2 = C.| journal = Evolution| pmid = 12683530| issue = 2 |pages=345–351}}</ref> до [[Python reticulatus|мрежастог питона]] са {{convert|6.95| m|ft|sp=us}} у дужини.<ref name="SunBear">{{cite journal|author=Fredriksson, G. M. |title=Predation on Sun Bears by Reticulated Python in East Kalimantan, Indonesian Borneo|journal= Raffles Bulletin of Zoology |volume=53|issue=1|year=2005|url=http://dare.uva.nl/document/161117|pages=165–168}}</ref> Фосилна врста -{''[[Titanoboa cerrejonensis]]''}- је била {{convert|12.8| m|ft|sp=us}} дуга.<ref name="head">{{cite journal|last=Head|first=Jason J.|last2=Bloch|first2=Jonathan I. |last3=Hastings|first3=Alexander K. |last4=Bourque|first4=Jason R. |last5=Cadena|first5=Edwin A. |last6=Herrera|first6=Fabiany A. |author7=P. David Polly |last8=Jaramillo|first8=Carlos A. |title=Giant boid snake from the paleocene neotropics reveals hotter past equatorial temperatures.|url=http://www.nature.com/nature/journal/v457/n7230/abs/nature07671.html |journal=[[Nature (journal)|Nature]] |volume=457|accessdate = 055. 022. 2009. |doi=10.1038/nature07671 |pmid=19194448 |date= 2009|pages=715–718}}</ref> Сматра се да су змије еволуирале из било ријућих или водених гуштера, вероватно током перода [[Јура|Јуре]], при чему су најстарији познати фосили датирани на период пре око 143 и 167 милиона година.<ref>{{cite web |last=Perkins| first = Sid | date = 27. 1. 2015 | title = Fossils of oldest known snakes unearthed | url = http://news.sciencemag.org/paleontology/2015/01/fossils-oldest-known-snakes-unearthed | website = news.sciencemag.org | accessdate = 29. 1. 2015 }}<p>{{Cite journal |last1last=Caldwell| first1 first= M. W. |last2=Nydam| first2 = R. L. |last3=Palci| first3 = A. |last4=Apesteguía| first4 = S. |year=2015| title = The oldest known snakes from the Middle Jurassic-Lower Cretaceous provide insights on snake evolution | journal = Nature Communications | volume = 6 | number = 5996 | doi = 10.1038/ncomms6996 | pmid=25625704|pages=5996}}</ref> Разноликост модерних змија појавила се током [[Палеоцен]]ског периода (пре око 66 до 56 милиона година). Најстарији сачувани опис змија може се наћи у [[Brooklyn Papyrus|Бруклинском папирусу]].<ref name="E">{{cite web |url=http://www.kori-lindner.de/pharma-dokumente-im-original/medizingeschichte/cat_view/1-pharma-dokumente-im-original/37-medizingeschichte/38-aegyptische-medizin-papyri |archive-url=https://web.archive.org/web/20140201183732/http://www.kori-lindner.de/pharma-dokumente-im-original/medizingeschichte/cat_view/1-pharma-dokumente-im-original/37-medizingeschichte/38-aegyptische-medizin-papyri |archive-date = 011. 022. 2014. |title=Ägyptische Medizin Papyri |language=German |last=Kori-Lindner |first=Claus |date= |website=KoLi - Dr. med. C. Kori-Lindner medizinisch wissenschaftlicher Service |publisher=TeuberNet Webdesign |access-date = 24. 10. 2012. |quote=}}</ref><ref name="F">{{cite web |url=http://www.pharaonen.info/papyri.htm#papyr |title=Papyrus - Historische Papyri |language=German |last=Diederich|first=Manuela |year=2004|website=Die Welt der alten Ägypter |publisher= |access-date = 24. 10. 2012. |quote=}}</ref><ref name="G">{{harvnb|Ritner|2001|p=355}}</ref><ref name="H">{{cite web |url=http://www.medizinische-papyri.de/Start/html/medizinische_papyri.html |title=Medizinische Papyri |language=German |last=Stuhr|first=Marko |year=2015|website=Medizinische Schriften der Alten Ägypter |publisher= |access-date = 24. 10. 2012. |quote=}}</ref>
 
Већина врста нема веном, док оне које имају [[веном]] превасходно га користе за убијање и потчњињавање плена уместо у самоодрбрани. Неке поседују отров који је довољно снажан да изазове болну повреду или смрт код људи. Змије без венума било прогутају жив плен или га убијају [[Констрикција|констрикцијом]].
Ред 49:
{{Cladogram|title= Филогенетски преглед постојећих група
|clades={{clade|style=font-size:88.888888%;line-height:100%
| label1=Modern snakes
| 1={{clade
|label1=[[Scolecophidia]]
|1={{clade
Ред 114:
}}
 
Фосилни запис змија је релативно лош, јер су змијски [[Скелетни систем|скелети]] типично мали и крхки, што чини [[фосил]]изацију ретком. Фосили који се лако могу препознати као змије (иако често задржавају задње удове) први пут се појављују у фосилном запису током периода [[Креда (периода)|креде]].<ref>Durand, J.F. (2004). "The origin of snakes". Geoscience Africa 2004. Abstract Volume, University of the Witwatersrand, Johannesburg, South Africa. стр. 187.</ref> Најранији познати истински змијски фосили (Чланови крунске групе -{''Serpentes''}-) потичу од морских [[Simoliophiidae|симолиофида]], најстарији од којих је из [[Горња креда|Гоње креде]] ([[Ценоман]]ског доба) -{''[[Haasiophis terrasanctus]]''}-,<ref name=snake_origin_ecology>{{Cite journal | doi = 10.1186/s12862-015-0358-5| title = The origin of snakes: Revealing the ecology, behavior, and evolutionary history of early snakes using genomics, phenomics, and the fossil record| journal = BMC Evolutionary Biology| volume = 15|year=2015|last1last=Hsiang| first1 first= A. Y. |last2=Field| first2 = D. J. |last3=Webster| first3 = T. H. |last4=Behlke| first4 = A. D. |last5=Davis| first5 = M. B. |last6=Racicot| first6 = R. A. |last7=Gauthier| first7 = J. A. | pmid=25989795 | pmc=4438441}}</ref> датиран на пре 112 до 94 милиона година.<ref name=timetree>Vidal, N., Rage, J.-C., Couloux, A. and Hedges, S.B. (2009). "Snakes (Serpentes)". стр. 390-397 in Hedges, S. B. and Kumar, S. (eds.), ''The Timetree of Life''. Oxford University Press.</ref>
 
На бази [[Компаративна анатомија|компаративне анатомије]], постоји концензус да су змије потекле од [[гуштер]]а.<ref name="Meh87">Mehrtens JM. ''Living Snakes of the World in Color''. New York: Sterling Publishers. 480 pp. {{page|year=1987|isbn=978-0-8069-6460-7|pages=}}</ref>{{Rp|11}}<ref name="Sanchez">{{cite web |last=Sanchez|first = Alejandro |title = Diapsids III: Snakes |work= Father Sanchez's Web Site of West Indian Natural History |url = http://www.kingsnake.com/westindian/metazoa12.html |accessdate = 26. 11. 2007. }}</ref> [[Pythonidae|Питони]] и [[Boidae|бое]] — примитивне групе међу модерним змијама — имају вестигијалне скривене удове: сићушне, канџасте прсте познате као [[anal spur|аналне мамузе]], које се користе за хватање при парењу.<ref name="Meh87"/>{{Rp|11}}<ref name="legs">{{cite web |title = New Fossil Snake With Legs |work = UNEP WCMC Database | publisher =American Association For The Advancement Of Science |location = Washington, D.C. |url =http://www.wildlifenews.co.uk/articles2000/march/march2500a.htm |accessdate = 29. 11. 2007.}}</ref> Фамилије -{''[[Leptotyphlopidae]]''}- и -{''[[Typhlopidae]]''}- такође поседују остатке карличног појаса, који се јавља у виду рожнатих пројекција кад је видљив.
Ред 152:
 
За све љутице важан је састав њихових отровних жлезда и зуби. Зуби им изгледају као ињекцијске игле. У њиховој унутрашњости се налази канал, а на врху је мали процеп кроз који излази отров. Смештени су на предњем делу горње чељусти. Када нису у употреби, савијени су према натраг и смештени у специјалном набору слузнице. Када змија напада, зуби се усправљају, забадају у тело жртве и из њих тада потече отров. Отровни зуби се троше, па их змија повремено одбацује и одмах их замењује новим отровним зубима. То значи да се љутице не могу трајно онеспособити вађењем отровних зуби. Величина тих зуба зависи од величине змије односно од величине њене главе. Највеће отровне зубе има [[габонска љутица]] (-{''[[Bitis gabonica]]''}-) која живи у Африци. Зуби великих примерака ове змије могу бити и до пет центиметара дуги.
 
[[Датотека:Snake-anatomy.svg|мини|Анатомија змије:<br /> '''1''' [[Једњак]]<br />'''2''' [[Душник]]<br />'''3''' Трахеална [[плућа]]<br />'''4''' Рудиментарно лијево крило плућа<br />'''5''' Десно крило плућа<br />'''6''' [[Срце]]<br />'''7''' [[Јетра]]<br />'''8''' [[Желудац]]<br />'''9''' Ваздушна врећица<br />'''10''' [[Жучна кеса|Жучни мехур]]<br />'''11''' [[Гуштерача]]<br />'''12''' [[Слезена]],<br />'''13''' [[Crevo (zoologija)|Црево]]<br />'''14''' [[Мошнице|Мошња]]<br />'''15''' [[Бубрег|Бубрези]]]]
 
Линија 211 ⟶ 212:
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Ritner|first=Robert K. |chapter=Medicine |chapter-url=http://www.oup.com/us/pdf/ancient.egypt/medicine.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20120929082223/http://www.oup.com/us/pdf/ancient.egypt/medicine.pdf |archive-date = 29. 099. 2012. |year=2001|title=The Oxford Encyclopedia of Ancient Egypt |editor-first=Donald B. |editor-last=Redford|url= |location= |publisher=[[Oxford University Press]] |isbn=978-0-19-510234-5 |lccn=99054801 |access-date = 24. 10. 2012.|pages=355}}
* {{Cite book|ref= harv|editor=Roland Bauchot|title=Snakes: A Natural History|year=1994|publisher=Sterling Publishing Co., Inc.|location=New York|isbn=978-1-4027-3181-5|pages=220}}
* Калезић М. 2000. године. Хордати (ауторизована скрипта). Биолошки факултет: Београд.
* Ристић Н., Томовић Љ., Ајтић Р., Црнобрња-Исаиловић Ј., First record of the four-lined snake Elaphe quatuorlineata (Lacépède, 1789) in Serbia
Линија 226 ⟶ 227:
* {{cite book|ref= harv|last=Ditmars|first =Raymond L |authorlink =Raymond Ditmars |title = Snakes of the World |publisher =Macmillan |year=1931|location =New York |isbn=978-0-02-531730-7|pages=11}}
* {{cite book|ref= harv|last=Ditmars|first =Raymond L |authorlink =Raymond Ditmars |title = Reptiles of the World: The Crocodilians, Lizards, Snakes, Turtles and Tortoises of the Eastern and Western Hemispheres |publisher =Macmillan |year=1933|location =New York |pages=321}}
* {{cite book|ref= harv|last=Ditmars|first =Raymond L |author2last2=Bridges|first=W. Bridges |authorlink =Raymond Ditmars |title = Snake-Hunters' Holiday |publisher =D. Appleton and Company |year=1935|location =New York |pages=309}}
* {{cite book|ref= harv|last=Ditmars|first =Raymond L |authorlink =Raymond Ditmars |title = A Field Book of North American Snakes |publisher =Doubleday, Doran & Co |year=1939|location =Garden City, New York |pages=305}}
* {{cite book|ref= harv|last=Freiberg|first= Dr. Marcos |last2=Walls|first2=Jerry |title= The World of Venomous Animals |year=1984|publisher= TFH Publications|location=New Jersey |isbn=978-0-87666-567-1}}
Линија 233 ⟶ 234:
* {{cite book|ref= harv|last=McDiarmid|first=RW |last2=Campbell|first2=JA |last3=Touré|first3=T |year=1999|title= Snake Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference |volume= 1 |publisher= Herpetologists' League |isbn=978-1-893777-00-2|pages=511}}
* {{cite book|ref= harv|last=Mehrtens|first= John |title= Living Snakes of the World in Color |year=1987|publisher= Sterling |location= New York |isbn=978-0-8069-6461-4}}
* {{cite journal | last1last= Nóbrega Alves | first1first= RôMulo Romeu | last2= Silva Vieira | first2= Washington Luiz |last3=Santana| first3= Gindomar Gomes | title= Reptiles used in traditional folk medicine: conservation implications | journal= Biodiversity and Conservation |volume= 17 |issue=8 |year=2008| doi = 10.1007/s10531-007-9305-0 |pages=2037–2049}}
* {{cite book|ref= harv|last=Whitaker|first=Romulus|title=நம்மை சுட்ரியுள்ள பாம்புகள் (Snakes around us, Tamil) |publisher=National Book Trust |year=1996|isbn=978-81-237-1905-4|authorlink=Romulus Whitaker }}
* {{cite book|ref= harv|last=Rosenfeld|first = Arthur |title = Exotic Pets |publisher = Simon & Schuster |location= New York |year=1989|isbn=978-0-671-47654-0|pages=293}}
Линија 243 ⟶ 244:
* [http://www.portalanalitika.me/drustvo/tema/90750-zmija-kao-uvar-kue-.html Zmije u etnologiji]
* {{cite web |url=http://www.biodiversitylibrary.org/name/Serpentes |title=Bibliography for "Serpentes" |publisher=Biodiversity Heritage Library }}
* {{ITIS |id=ISBN 174118 |taxon=Serpentes}}
* {{cite web |url=http://enature.com/fieldguides/view_default.asp?curGroupID=7&shapeID=1060 |title=US Snakes |publisher=eNature}}
* {{cite web |url=http://www.naturemagics.com/stock-photo/thumbnails.php?album=7 |title=Snakes of the Indian Subcontinent |publisher=Naturemagics Kerala Photo Gallery }}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Змије”