Комуникација — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 21:
[[Харолд Ласвел]], амерички политолог и комуниколог, описао је њене компоненте познатом, тзв. Ласвеловом формулом: '’Ко, каже шта, којим каналом, коме и с којим ефектом?’''', али теоретичари комуникације нису се на томе задржали.<ref name="ReferenceA">{{Cite book|last1=Rogers|first1=Everett|title=A History of Communication Study: A Biological Approach|year=1994|publisher=The Free Press|location=NY|pages=3}}</ref>
 
Катхерина Милер у књизи „Теорија комуникације: перспективе, процеси и контексти“ ({{јез-енг |Communication Theories: Perspectives, Processes, and Contexts}}) даје преглед чак ''седамнаест различитих дефиниција комуникације'' кроз историју. Вивер, нпр. каже да комуникација „укључује све процедуре којима људи утичу једни на друге“,<ref>Shannon, C. E., & Weaver, W. (1949). ''The mathematical theory of communication''. Urbana, Illinois: University of Illinois Press</ref> а Ховс комуникацију назива „структурираним понашањем у простор-времену са симболичком одредницом“.<ref>{{cite journal |title= Toward a hermeneutic phenomenology of communication |last=Hawes|first=Leonard C. |date = 21. 5. 2009 |doi= 10.1080/01463377709369261 |url= http://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/01463377709369261?journalCode=rcqu20 |pages=30-41}}</ref>
 
У свима њима комуникација се проматра или као процес или као стварање значења или као пријенос одређене информације или поруке, а врло често и као комбинација двају погледа, или чак као све троје заједно.