Планина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
+
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 1:
{{Друго значење 2}}
[[Датотека:K2 8611.jpg|мини|десно|250п|[[Планински врх|Врх]] [[K2]] на [[Хималаји]]ма.]]
[[Датотека:Volcán Chimborazo, "El Taita Chimborazo".jpg|thumb|250п|[[Чимборасо (вулкан)|Чимборасо]], [[Еквадор]]. Најудаљенија тачка Земљине површине од њеног центра.<ref name="The 'Highest' Spot on Earth">{{cite web|url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=9428163 |title=The 'Highest' Spot on Earth |publisher=Npr.org |date = 7. 4. 2007 |accessdate = 31. 7. 2012}}</ref>]]
[[Датотека:Aiguille du Dru 3.jpg|thumb|250п|[[Aiguille du Dru|Егиј ди Дру]] у [[Француски Алпи|Француским Алпима]]]]
 
Ред 18:
Да ли ће се географска формација називати планином може да зависи од локалне употребе. [[Mount Scott (Oklahoma)|Планина Скот]] изван [[Лотон (Оклахома)|Лотона]] у Оклахоми има само {{convert|251|m|abbr=on}} изнад своје основе до највишег врха. Витов ''Речник физичке географије''{{sfn|Whittow|1984|p=352}} наводи ''„Неки органи сматрају еминенције изнад {{convert|600|m|ft}} планинама, оне испод тога се називају брдима.“''
 
У Уједињеном Краљевству и [[Република Ирска|Републици Ирској]], планина се обично дефинише као било који врх који је бар 2.000 стопа (или 610 ветара) висок,<ref>{{Cite book|last=Nuttall|first=John & Anne |work=The Mountains of England & Wales |volume=2 |title=England |edition=3rd |year=2008|publisher=Cicerone |location=Milnthorpe, Cumbria |isbn=1-85284-037-4}}</ref><ref>{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/uk_news/wales/north_west/7623904.stm|title=Survey turns hill into a mountain|publisher=BBC |accessdate = 3. 2. 2013}}</ref><ref name="G4AW">{{cite web|url=http://www.go4awalk.com/uk-mountains-and-hills/a-mountain-is-a-mountain.php|title=A Mountain is a Mountain – isn't it?|publisher=www.go4awalk.com|accessdate = 3. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite web|url=http://dictionary.reference.com/browse/mountain|title=mountain|work=dictionary.reference.com|accessdate = 3. 2. 2013}}</ref><ref>{{cite journal |last=Wilson|first=Peter |year=2001|title=Listing the Irish hills and mountains |journal=Irish Geography |volume=34 |issue=1 |publisher=University of Ulster |location=Coleraine |url=http://www.ucd.ie/gsi/pdf/34-1/hills.pdf |archiveurl=https://www.webcitation.org/6HgLY5lsv?url=http://www.ucd.ie/gsi/pdf/34-1/hills.pdf |archivedate = 27. 6. 2013 |format=PDF |doi=10.1080/00750770109555778|pages=89}}</ref> док је по званичној дефиницији планине УК владе, за потребе приступа, она врх од 600 метара или више.<ref>{{cite web|url=http://metricviews.org.uk/2008/09/what-is-a-mountain-mynydd-graig-goch-and-all-that/ |title=What is a "Mountain"? Mynydd Graig Goch and all that... |publisher=Metric Views |accessdate = 3. 2. 2013 |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20130330062754/https://metricviews.org.uk/2008/09/what-is-a-mountain-mynydd-graig-goch-and-all-that/ |archivedate = 30. 3. 2013 |df= }}</ref> Осим тога, неке дефиниције такође обухватају захтеве [[Топографска истакнутост|топографске истакнутости]], типично {{convert|100|or|500|ft|m}}.<ref name=prominence>{{cite book|title=The Finest Peaks - Prominence and Other Mountain Measures |last=Helman|first=Adam|publisher=Trafford Publishing |year=2005|isbn=978-1412059954}}</ref> Једно време се у САД планина дефинисала као врх од {{convert|1,000|ft|m}} или виши. Било која слична земљишна формација нижа од ове висине се сматрала брдом. Међутим, данас, [[Геолошки топографски институт САД|Геолошки топографски институт]] (USGS) сматра да термини немају техничке дефиниције у САД.<ref>{{cite web|url=http://gallery.usgs.gov/audios/127|archiveurl=http://www.webcitation.org/6EN4f0RjB?url=http://gallery.usgs.gov/audios/127|archivedate =2013-02- 12. 02. 2013.|title=What is the difference between lake and pond; mountain and hill; or river and creek?|publisher=USGS|accessdate = 11. 2. 2013}}</ref>
 
[[UN Environmental Programme|Програм за животну средину Уједињених нација]] дефинише да „планинско окружење“ обухвата било које од следећег:{{sfn|Blyth|2002|p=74}}
Ред 25:
* Надморска висина од бар {{convert|1000|m|ft|abbr=on}}, са нагибом већим од 5 степени;
* Надморска висина од бар {{convert|300|m|ft|abbr=on}}, са {{convert|300|m|ft|abbr=on|adj=on}} опсегом надморске висине од {{convert|7|km|mi|abbr=on}}.
Користећи ове дефиниције, планине покривају 33% [[Евроазија|Евроазије]], 19% [[Јужна Америка|Јужне Америке]], 24% [[Северна Америка|Северне Америке]], и 14% [[Африка|Африке]].{{sfn|Blyth|2002|p=14}} Укупно, 24% земљине копнене масе је планинско.<ref name=panos>{{cite web |author=Panos |url=http://panos.org.uk/wp-content/files/2011/03/high_stakeshVwvcI.pdf |year=2002|title=High Stakes |accessdate = 17. 2. 2009}}</ref>
 
== Геологија ==
Ред 64:
Међутим, кад је ваздух топао, он се шири, чиме се снижава његова густина. Стога, врући ваздух тежи да се подигне и пренесе топлоту нагоре. Ово је процес [[Конвекција|конвекције]]. Конвекција долази у равнотежу када сегмент ваздуха на одређеној надморској висини има исту густину као и његово окружење. Ваздух је слаб проводник топлоте, тако да сегмент ваздуха може да се подигне и падне без знатне размене топлоте. То је познато као [[адијабатски процес]], који има карактеристичну криву зависности притиска и температуре. Како притисак постаје мањи, температура се снижава. Брзина снишавања температуре са надморском висином је позната као [[Стопа опадања температуре у тропосфери|адијабатска стопа опадања]], која је апроксимативно 9,8&nbsp;°C по километру висине.<ref name=goodywilson/>
 
Потребно је имати на уму да присуство воде у атмосфери компликује процес конвекције. Водена пара садржи латентну [[Топлота испаравања|топлоту испаравања]]. Како се ваздух подиже и хлади, он коначно постаје [[Тачка росе|засићен]] и не може више да задржи своју количину водене паре. Водена пара се кондензује (формирајући [[облак]]е), и отпушта се топлота, чиме се мења брзина опадања са [[суве адијабатске брзине опадања]] до [[влажне адијабатске брзине опадања]] (5,5&nbsp;°C по километру)<ref>{{cite web|url=http://meteorologytraining.tpub.com/14312/css/14312_47.htm |title=Dry Adibatic Lapse Rate |publisher=tpub.com |accessdate = 2016-05-02. 05. 2016. |deadurl=yes |archiveurl=https://web.archive.org/web/20160603041448/http://meteorologytraining.tpub.com/14312/css/14312_47.htm |archivedate = 3. 6. 2016 |df= }}</ref> Стварна брзина опадања може да варира са висином и локацијом.
 
Стога, кретање на горе 100 метата на планини је приближно еквивалентно кретању 80 km (45 миња или 0,75° [[латитуда|латитуде]]) ка најближем полу.{{sfn|Blyth|2002|p=15}} Овај однос је само приближан, пошто локални фактори као што је близина [[океан]]а (као што је [[Арктички океан]]) могу драстично да модификују климу.<ref>{{cite web
| url=http://www.ecn.ac.uk/Education/factors_affecting_climate.htm
| archiveurl=https://web.archive.org/web/20110716163841/http://www.ecn.ac.uk/Education/factors_affecting_climate.htm
| archivedate = 16. 7. 2011
| title=Factors affecting climate
| publisher=The United Kingdom Environmental Change Network}}</ref> Са повећањем висине, главни облик [[Падавине|преципитације]] постаје [[снег]] и ветрови се појачавају.{{sfn|Blyth|2002|p=12}}
 
Ефекат климе на екологију на датој надморској висини се може у великој мери одредити путем комбинације количине преципитације, и [[Животне зоне Холдриджа|биотемпературе]], као што је описао [[Leslie Holdridge|Лесли Холдриджа]] 1947. године.<ref>{{cite journal |url=http://www.epa.gov/wed/pages/publications/abstracts/archived/lugo.htm |archiveurl=http://www.webcitation.org/6EN4ZYhX6?url=http://www.epa.gov/wed/pages/publications/abstracts/archived/lugo.htm |archivedate = 2013-02-12. 02. 2013. |last1=Lugo|first1=Ariel E. |first2=Sandra L. |last2=Brown|first3=Rusty |last3=Dodson|first4=Tom S. |last4=Smith|first5=Hank H. |last5=Shugart|year=1999|title=The Holdridge Life Zones of the conterminous United States in relation to ecosystem mapping |journal=Journal of Biogeography |volume=26 |doi=10.1046/j.1365-2699.1999.00329.x |issue=5|pages=1025–1038}}</ref> Biotemperaturа је просечна temperaturа; све temperature испот {{convert|0|C|F}} се сматратају да су 0&nbsp;°C. Кад је температура испод 0&nbsp;°C, биљке су [[Дормантност|дормантне]], тако да је прецизна температура неважна. Пикови планина са перманентним снегом могу да имају биотемпературу испод {{convert|1.5|C|F}}.
 
== Екологија ==
Ред 79:
[[Датотека:GlarusAlps.jpg|thumb|250п|left|Алпска мочвара у [[Швајцарски Алпи|Швајцарским Алпима]]]]
 
Хладнија планинска клима утиче на биљке и животиње које живе на планинама. Специфичан скуп биљака и животиња се прилагођава релативно уском опсегу климе. Стога, екосистеми теже да леже дуж висинских појасева грубо константне климе. Ово се назива [[Надморска зонација|надморском зонацијом]].<ref>{{cite journal |last=Daubenmire|first=R.F. |year=1943|title=Vegetational Zonation in the Rocky Mountains |journal=Botanical Review |volume=9 |issue=6 |url= |doi=10.1007/BF02872481 |pages=325–393}}</ref> У регионима са сувом климом, планинска тенденција да имају виши ниво преципитације као и ниже температуре такође омогућавају различите услове, што побољшава зонацију.{{sfn|Blyth|2002}}<ref name="Merriam">{{cite web|title=Biotic Communities of the Colorado Plateau: C. Hart Merriam and the Life Zones Concept|url=http://cpluhna.nau.edu/Biota/merriam.htm|archiveurl=https://www.webcitation.org/6EBRUtV6A?url=http://cpluhna.nau.edu/Biota/merriam.htm |archivedate = 4. 2. 2013 |accessdate = 30. 1. 2010}}</ref>
 
Неке биљке и животиње присутне у надморским зонама имају тендецију да постају изоловане, јер ће услови изнад и испод одређене зоне бити негостољубиви и на тај начин ограничити њихово кретање или [[Биолошка дисперзија|расипање]]. Ови изоловани еколошки системи су познати као [[Sky island|небеска острва]].<ref>{{cite book|last=Tweit|first=Susan J. |title=The Great Southwest Nature Factbook |publisher=[[Alaska Northwest Books]] |year=1992|isbn=0-88240-434-2|pages=209–210}}</ref>
Ред 89:
[[Датотека:War Memorial, Ben Nevis.jpg|thumb|250п|Врх [[Бен Невис]], највиши врх Велике Британије, има споменик]]
 
Планине су углавном мање пожељне за [[Човек|људско]] становање него низије, због оштрих временских прилика и мале количине обрадивог земљишта. Мада је 7% копнене области Земље изнад {{convert|2500|m|ft}},{{sfn|Blyth|2002|p=14}} само 140 милиона људи живи изнад те надморске висине<ref>{{cite journal |title=Human Genetic Adaptation to High Altitude |first=Lorna G. |last=Moore|journal=High Alt Med Biol |year=2001|volume=2 |issue=2 |doi=10.1089/152702901750265341 |pmid=11443005|pages=257–279}}</ref> и само 20-30 милиона људи изнад {{convert|3000|m|ft}} надморске висине.<ref>{{cite journal |url=http://bloodjournal.hematologylibrary.org/content/106/4/1441.long |title=The influence of high-altitude living on body iron |first1=James D. |last1=Cook|first2=Erick |last2=Boy|first3=Carol |last3=Flowers|first4=Maria |last4=del Carmen Daroca |journal=Blood |year=2005|volume=106 |doi=10.1182/blood-2004-12-4782 |issue=4 |pmid=15870179|pages=1441–1446}}</ref> Опадање атмосферског притисака са повећањем надморске висине значи да је мање кисеоника доступно за дисање, и постоји мањи ниво заштите против соларне радијације ([[Ултраљубичасто зрачење|UV]]).{{sfn|Blyth|2002}} Услед снижења садржаја кисеоника, највише познато перманентно насеље на свету је на {{convert|5100|m|ft}}, док је највиша позната перманентно толерисана висина {{convert|5950|m|ft}}.<ref name=highestHabitation>{{cite journal |last=West|first=JB |pmid=12631426 |title=Highest permanent human habitation |journal=High Altitude Medical Biology |volume=3 |year=2002|doi=10.1089/15270290260512882 |issue=4|pages=401–7}}</ref> Изнад {{convert|8000|m|ft}} надморске висине, атмосфера не садржи довољно кисеоника за одржавање људског живота. Ово је познато као „[[зона смрти]]“".<ref name="PBS">{{cite web |url= http://www.pbs.org/wgbh/nova/transcripts/2506everest.html|title= Everest:The Death Zone|work=Nova|publisher= PBS |date = 24. 2. 1998}}</ref> Врхови [[Монт Еверест]]а и [[К2]] су у зони смрти.
 
Око половине планинског становништва живи на [[Анди]]ма, у [[Централна Азија|Централној Азији]], и [[Африка|Африци]].<ref name=panos/> Традиционална планинска друштва се ослањају на пољопривреду, која има виши ризик од неуспешне [[жетва|жетве]] него на нижим надморским висинама. Минерали су често присутни у планинама, и стога је [[рударство]] важна привредна компонента неких планинских друштава. Од недавно, [[туризам]] доноси приходе планинским заједницама, делом захваљујући интензивном развоју око атракција као што су [[национални парк]]ови или [[скијалиште|скијалишта]].{{sfn|Blyth|2002|p=17}} Око 80% планинског становништва живо испод линије сиромаштва.<ref name=panos/>
 
Већина светских [[река]] се напаја из планинских извора, при чему снег делује као складишни механизам за низијске корисник.{{sfn|Blyth|2002|p=22}} Више од половине људске популације зависи од планина као извора воде.<ref>{{cite web|url=http://www.wateryear2003.org/en/ev.php-URL_ID=3903&URL_DO=DO_TOPIC&URL_SECTION=201.html |archiveurl=https://web.archive.org/web/20061007104411/http://www.wateryear2003.org/en/ev.php-URL_ID%3D3903%26URL_DO%3DDO_TOPIC%26URL_SECTION%3D201.html |archivedate = 7. 10. 2006 |title=International Year of Freshwater 2003 |accessdate = 7. 12. 2006 |deadurl=yes |df= }}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.mountain.org/mountains/whymtns.cfm?slidepage=water|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060709060421/http://www.mountain.org/mountains/whymtns.cfm?slidepage=water |archivedate = 9. 7. 2006|title=The Mountain Institute |accessdate = 7. 12. 2006}}</ref>
 
Планинарење, висинско пењање, или алпинизам је [[спорт]], [[хоби]] или [[професија]] ходања, скијања, и пењања на планинама. Док је планинарење почело као покушај да се досегне највиша тачка неосвојених великих планина, оно се разгранало у специјализације које адресирају различите аспекте планина, и састоје се од више области, у зависности од тога да ли изабрана рута води преко [[Стене|камена]], [[снег]]а или [[лед]]а. Сви облици захтевају искуство, атлетске способности, и техничко знање ради одржавања безбедности.<ref name="freedom">{{cite book| edition = 7 | editor1-last= Cox|editor1-first= Steven M.|editor2-first= Kris| editor2-last=Fulsaas| title = [[Mountaineering: The Freedom of the Hills]] | publisher = The Mountaineers |isbn=0-89886-828-9| location = Seattle | origyear = 2003 |year=2009}}</ref>
Ред 122:
* {{Cite book |ref= harv|last=Nuttall|first=John & Anne |work=The Mountains of England & Wales |volume=2 |title=England |edition=3rd |year=2008|publisher=Cicerone |location=Milnthorpe, Cumbria |isbn=1-85284-037-4}}
* {{Cite book |last=Whittow|first=John |year=1984|title=Dictionary of Physical Geography |location=London |publisher=Penguin |isbn=0-14-051094-X|pages=352}}
* {{cite web|last1=Blyth|first1=S. |last2=Groombridge|first2=B. |last3=Lysenko|first3=I. |last4=Miles|first4=L. |last5=Newton|first5=A. |url=http://www.unep-wcmc.org/mountains/mountain_watch/pdfs/WholeReport.pdf |archive-url=https://wayback.archive-it.org/all/20080511044709/http://www.unep-wcmc.org/mountains/mountain_watch/pdfs/WholeReport.pdf |dead-url=yes |archive-date = 11. 5. 2008 |title=Mountain Watch |year=2002|publisher=UNEP World Conservation Monitoring Centre, Cambridge, UK |accessdate = 17. 2. 2009 |ref=harv |df= }}
* {{cite book|ref= harv|last1=Fraknoi|first1=A. |last2=Morrison|first2=D. |last3=Wolff|first3=S. |year=2004|title=Voyages to the Planets |edition=3rd |location=Belmont |publisher=Thomson Books/Cole |url=https://books.google.com/books?id=c5keAQAAIAAJ |isbn=9780534395674}}
* {{cite book|ref= harv|last=Gerrard|first=A.J. |title=Mountain Environments: An Examination of the Physical Geography of Mountains |location=Cambridge, Mass |publisher=MIT Press |year=1990|isbn=978-0262071284 |url=https://books.google.com/books?id=jHnrVEyMhkQC}}