Мексико — разлика између измена

Према [[Светска туристичка организација|Светској туристичкој организацији]], Мексико привлачи највише страних туриста у Латинској Америци, док је у светским размерама на десетом месту.<ref name="urldtxtq4w60xqpw.cloudfront.net">{{cite web |url=http://www.e-unwto.org/doi/pdf/10.18111/9789284414680 |title=Panorama OMT del turismo - Edición 2012 |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> Томе доприносе и културни и природни локалитети које је [[Унеско]] уврстио у Светску баштину; има их 31, што Мескико сврстава на прво место у Америци и шесто у свету.

Према [[Бруто домаћи производ|бруто домаћем производу]], Мексико је четрнаеста глобална економија, а по [[Паритет куповне моћи|паритету куповне моћи]] налази се на једанаестом месту у свету.<ref name="urlReport for Selected Countries and Subjects">{{cite web |url=http://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2011/01/weodata/weorept.aspx?sy=2009&ey=2011&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&c=273&s=NGDPD%2CNGDPDPC%2CPPPGDP%2CPPPPC&grp=0&a=&pr.x=70&pr.y=12 |title=Report for Selected Countries and Subjects |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Према извештају [[Организација уједињених нација|УН]] из [[2011]], мексички индекс хуманог развоја је био 0,770, те се Мексико нашао на 57. месту у свету. Међутим, расподела богатства је неуједначена, јер у земљи постоје крајеви са различитим људским развојним индексом; неки крајеви су високо развијени попут [[Немачка|Немачке]],<ref name="urlEl Universal - Nación -">{{cite web |url=http://www.eluniversal.com.mx/metropoli/cdmx/algunas-escuelas-de-benito-juarez-tlalpan-y-cuauhtemoc-regresaran-clases |title=El Universal - Nación - La vida en la Benito Juárez, al nivel de Alemania |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> а неки сиромашни као [[Бурунди]].<ref name="urlwww.lajornadaguerrero.com.mx">{{cite web |url=http://www.lajornadaguerrero.com.mx/2007/03/20/index.php?section=sociedad&article=005n2soc |title=Cochoapa el Grande, el municipio más pobre de América Latina, reporta la ONU |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Такође, Мексико је једна од земаља са највећим климатским диверзитетом у свету, сматра се једном од 17 земаља света са мегадиверзитетом; у Мексику се налази 10—12% светске [[биолошка разноврсност|биолошке разноврсности]],<ref name="url¿Qué es la Biodiversidad?">{{cite web |url=http://cruzadabosquesagua.semarnat.gob.mx/iii.html |title=Biodiversidad de México |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> а такође је и дом за преко 12.000 [[Ендемизам|ендемских]] врста.<ref name="urlBiodiversity, Australia State of the Environment Report 2001 (Theme Report): The meaning, significance and implications of biodiversity (Megadiverse countries)">{{cite web |url=http://www.environment.gov.au/soe/2001/publications/theme-reports/biodiversity/biodiversity01-3.html |title=Biodiversity, Australia State of the Environment Report 2001 (Theme Report): The meaning, significance and implications of biodiversity (Megadiverse countries) |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Седиште владе и синдиката налазе се у Мексико Ситију, чија територија је одређена као федерални округ.<ref name="urlwww.ife.org.mx">{{cite web |url=http://www.ife.org.mx/docs/IFE-v2/CNCS/CNCS-25Preguntas/CNCS-faq-docs/2-RegimenElectMex-nov2009.pdf |title=Regimen Electoral Mexicano del Instituto Federal Electoral |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref>

Процењено је да је у рату погинуло 900.000 људи од укупног броја становништва које је имао Мексико 1910. године које је бројало 15 милиона.<ref name="urlMexican Revolution | History Detectives | PBS">{{cite web |url=http://www.pbs.org/opb/historydetectives/investigations/505_mexicanrevolution.html |title=Mexican Revolution &#124; History Detectives &#124; PBS |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref><ref name="urlMissing Millions: The human cost of the Mexican Revolution, 1910-1921, (c) Robert McCaa, 2001">{{cite web |url=http://www.hist.umn.edu/~rmccaa/missmill/ |title=Missing Millions: The human cost of the Mexican Revolution, 1910-1921, (c) Robert McCaa, 2001 |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

У периоду између педесетих и осамдесетих година 20. века, Мексико је прошао кроз период великог економског развоја, познатог под именом [[Мексичко чудо]].{{чињеница|date=03. 2014.}}<!--mrtva veza do 10. 1. 2014.--> Године 1960. национализована је електродистрибуција. Економски развој се огледао у побољшању инфраструктуре и јавних услуга, као и социјалне заштите. Међутим, велике социјалне разлике су и даље биле предмет народног незадовољства.{{чињеница|date=08. 2017.}}<!-- mrtva veza od tog datuma--> Захтев за већим политичким слободама огледао се у студентском покрету 1968, који се трагично завршио [[Масакр на Тргу Тлателоко|покољем студената на тргу Тлателолко]] 2. октобра 1968. године,{{sfn|Poniatowska|1975|p=}} у којем је живот изгубило између 30 и 800 протестаната.<ref name="urlBBC NEWS | Programmes | From Our Own Correspondent | Mexicos long forgotten dirty war">{{cite web |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/programmes/from_our_own_correspondent/7513651.stm |title=BBC NEWS &#124; Programmes &#124; From Our Own Correspondent &#124; Mexico's long forgotten dirty war |accessdate = 27. 10. 2012}}</ref> Тих година појавиле су се и разне герилске јединице у различитим деловима земље, које су биле сурово угушене у процесу познатом под именом [[Прљави рат у Мексику]].

Децембра 1994, мексичка економија је ушла у рецесију познату под именом „децембарска грешка“.<ref name="urlLa primera crisis de la globalización">{{cite web |url=http://www.eltiempo.com/archivo/documento/MAM-3030783 |title=La primera crisis de la globalización |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Криза је брзо решена захваљујући помоћи САД коју је ауторизовао тадашњи председник САД, [[Бил Клинтон]], као и значајним макроекономским променама које је предузела влада новог председника, [[Ернесто Зедиљо|Ернеста Зедиља]]. Резултат је био брз опоравак мексичке економије која је 1999. године достигла раст од готово 7%.<ref>{{cite web|last=Cruz Vasconcelos|first=Gerardo|title=Desempeño Histórico 1914–2004|url=http://www.imef.org.mx/NR/rdonlyres/F722BEDD-A8DE-49BA-AF4F-1A00889CE618/1192/CAPITULOI1.pdf|format=PDF|accessdate = 17. 2. 2007. |archiveurl = https://web.archive.org/web/20060703181721/http://www.imef.org.mx/NR/rdonlyres/F722BEDD-A8DE-49BA-AF4F-1A00889CE618/1192/CAPITULOI1.pdf |archivedate = 3. 7. 2006.}}</ref>

Након 71 године доминације на мексичкој политичкој сцени, [[Институционална револуционарна партија]] је 2000. године доживела пораз на председничким изборима, када је победио [[Висенте Фокс Кесада|Висенте Фокс]], представник опозиционе странке [[Странка националне акције (Мексико)|Странка националне акције]]. Године 2006. победу на председничким изборима однео је представник владајуће партије, [[Фелипе Калдерон|Фелипе Калдерон Инохоса]], са врло малом предношћу над левичарским кандидатом [[Андрес Мануел Лопез Обрадор|Андресом Мануелом Лопезом Обрадором]] који је довео у питање легитимност избора.<ref name="urlRinde AMLO protesta como “presidente legítimo” - El Universal - Sucesión">{{cite web |url=http://www.eluniversal.com.mx/notas/389114.html |title=Rinde AMLO protesta como “presidente legítimo” - El Universal - Sucesión |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Исте године отпочео је и [[Рат против нарко-картела у Мексику|рат против нарко-картела]] током ког је погинуло више од 34.000 особа, а само у 2010. је било 15.273 жртве.<ref name="urlTerra - Contabiliza gobierno federal 15 mil 273 ejecuciones en 2010 - Política - Noticias">{{cite web |url=http://www.terra.com.mx/noticias/articulo/1022789/Contabiliza+gobierno+federal+15+mil+273+ejecuciones+en+2010.htm |title=Terra - Contabiliza gobierno federal 15 mil 273 ejecuciones en 2010 - Política - Noticias |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

Мексико обухвата територију на крајњем југу [[Северна Америка|северноамеричког]] континента и крајњем северу [[Средња Америка|Средње Америке]] између 14° и 33° северне [[географска ширина|географске ширине]] и 86° и 118° западне [[географска дужина|географске дужине]].<ref name="urlMéxico en el mundo">{{cite web |url=http://www.elmundo.es/internacional/mexico.html |title=México en el mundo |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> У геоморфолошкој основи највећег дела земље је [[северноамеричка плоча|северноамеричка]] [[геотектоника|тектонска]] плоча, за разлику од полуострва [[Доња Калифорнија (полуострво)|Доња Калифорнија]] које лежи на [[тихоокеанска плоча|пацифичкој плочи]]. Мањи делови државе [[Чијапас]] леже на [[карипска плоча|карипској плочи]].<ref name="urlIII. TECTÓNICA ACTUAL DE MÉXICO">{{cite web |url=http://bibliotecadigital.ilce.edu.mx/sites/ciencia/volumen3/ciencia3/141/htm/sec_6.htm |title=III. Tectónica Actual de México |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> У [[геофизика|геофизичком]] погледу око 12% територије Мексика источно од превлаке [[Тевантепек (превлака)|Тевантепек]] налази се у Средњој Америци.{{напомена|Геофизичка граница између [[Северна Америка|Северне]] и Средње Америке иде [[тевантепек (превлака)|превлаком Тевантепек]], земљоузом широким око 200 км који раздваја [[Карипско море]] и [[Тихи океан]].}} У [[геополитика|геополитичком]] погледу Мексико се сматра искључиво северноамеричком државом (заједно са [[канада|Канадом]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]]).{{sfn|Gispert|1980|p=}} Највиша тачка је вулкан [[Оризаба]] са надморском висином од 5.610 м, док се најнижа тачка налази 10 метара испод нивоа мора и реч је о језеру [[Лагуна Салада (језеро)|Лагуна Салада]] у савезној држави [[Доња Калифорнија]].

Државна територија обухвата површину од 1.964.375 km², а по величини територије Мексико се налази на [[списак држава и територија по површини|14. месту на свету]]. Континентални део обухвата 1.959.248 km² док на острва отпада 5.127 km².<ref name="urlSuperficie Continental e Insular del Territorio Nacional">{{cite web |url=http://cuentame.inegi.org.mx/territorio/extension/default.aspx?tema=T |title=Superficie Continental e Insular del Territorio Nacional |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> Мексику припада и 3.269.386 km² акваторије као део екслузивне економске зоне, односно сва акваторија удаљена до 200 [[наутичка миља|наутичких миља]] од обала (око 370 км).<ref name="urlEEZ Waters Of Mexico">{{cite web |url=http://www.seaaroundus.org/eez/484.aspx |title=EEZ Waters Of Mexico |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

На северу територија Мексика омеђена је границом са САД у дужини од 3.152 км, на југоистоку су границе са [[Белизе]]ом (у дужини од 196 км) и [[Гватемала|Гватемалом]] (956 км).<ref name="urlMéxico">{{cite web |url=http://www.crmsv.org/paises/mexico/mexico.htm |title=Conferencia Regional Sobre Migración - México |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref> На западу Мексико излази на обале [[Тихи океан|Тихог океана]] (укључујући и [[Калифорнијски залив]]), а источне обале запљускују [[Мексички залив]] и [[Карипско море]] (ивичне акваторије [[атлантски океан|Атлантског океана]]). Укупна дужина обала је 11.122 км (не рачунајући острва), од чега 3.117,7 км отпада на атлантску, а 8.475,1 км на пацифичку обалу. Чак 17 од укупно 32 мексичке савезне државе има излаз на неку од акваторија.

| colspan="3" style="width:240px; background:silver;"| '''Екстремне тачке Мексика'''*<ref name="Екстреми">{{cite web |url=http://cuentame.inegi.org.mx/territorio/coordenadas.aspx?tema=T |title=Las coordenadas extremas que enmarcan el territorio mexicano |author= |authorlink= |coauthors= |date=2011. |format= |work= |publisher=INEGI |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 17. 10. 2012}}</ref>

Први мексички [[Дагеротипија|дагеротипист]] звао се Х. М. Дијаз Гонзалез. Био је ученик Сан Карлоса, а [[1844]]. године је отворио студио у улици Санто Доминго, у Мексико Ситију, где је правио минијатурне фотографије помоћу дагеротипије. Касније, када је техника дагеротипије превазиђена, постоје извори да се фотографски папир у Мексику први пут користио око [[1851]]. године. Након што се цене фотографија пале, више их нису правиле само богате породице, већ и нижи друштвени сталеж. Такође, фотографија се увелико користила за политичке промоције. Тако је компанија Крусес и Кампа после смрти председника Бенита Хуареза продала издање од двадесет хиљада примерака портрета за велики новац. Један од првих познати мексичких фотографа био је [[Хесус Ерменехилдо Абитија]], који је првих година двадесетог века имао фотографски атеље те био сниматељ документарног филма и фикције.<ref name="urlFundación Toscano">{{cite web |url=http://www.fundaciontoscano.org/esp/archivo_abitia.asp |title= Colección Jesús H. Abitia - Fundación Toscano |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 21. 10. 2012}}</ref>

Године [[2005]], Мексико је кандидовао своју кухињу за [[светска баштина|светску баштину]] код [[Унеско|Унеска]]. То је био први пут да је нека земља своју гастрономску традицију представила у том смислу.<ref name="urlLa Crónica de Hoy | Presentan en París candidatura de gastronomía mexicana">{{cite web |url=http://www.cronica.com.mx/nota.php?id_nota=203109 |title=La Crónica de Hoy &#124; Presentan en París candidatura de gastronomía mexicana |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref> Међутим, први покушај није био успешан јер комисија није успела да на прави начин истакне значај кукуруза у мексичкој кухињи.<ref name="urlCocina mexicana, fuera de la UNESCO :: México :: esmas">{{cite web |url=https://ich.unesco.org/es/RL/la-cocina-tradicional-mexicana-cultura-comunitaria-ancestral-y-viva-el-paradigma-de-michoacan-00400 |title=Cocina mexicana, fuera de la UNESCO :: México :: esmas |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref> Коначно, [[16. новембар|16. новембра]] [[2010]]. године, мексичка кухиња је била проглашена за нематеријално културно наслеђе човечанства.<ref name="urlMeksička kuhinja proglašena nematerijalnom kulturnom baštinom čovečanstva od strane UNESCO-a.">{{cite web |url=http://sr.globalvoicesonline.org/2010/10/meksicka-kuhinja-proglasena-nematerijalnom-kulturnom-bastinom-covecanstva-od-strane-unesco-a/ |title=Meksička kuhinja proglašena nematerijalnom kulturnom baštinom čovečanstva od strane UNESCO-a. |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref><ref name="urlCocina, fiesta y cantos mexicanos reconocidos por UNESCO - El Universal - Cultura">{{cite web |url=http://www.eluniversal.com.mx/notas/723787.html |title=Cocina, fiesta y cantos mexicanos reconocidos por UNESCO - El Universal - Cultura |author= |authorlink= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 16. 10. 2012}}</ref>

Према информацијама из Националног института за антропологију и историју ({{јез-шп|Instituto Nacional de Antropología e Historia}}), у децембру [[2005]]. године било је 37.266 регистрованих археолошких локација у Мексику.<ref name="urlSitios Arqueológicos">{{cite web |url=http://www.conmexicoenelalma.com.ar/sitios_arqueologicos.htm |title=Sitios Arqueológicos |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 24. 10. 2012}}</ref> Већина археолошких локација потиче из преколумбовског периода, али то није нужно, јер се археолошким налазиштом у Мексику сматра свака локација на којој су пронађени докази о људском деловању и постојању. На пример, у [[Монтереј]]у, у савезној држави [[Нови Леон|Нуево Леон]], постоји музеј индустријске археологије.<ref name="urlArqueología Industrial | Fundidora">{{cite web |url=http://sic.cultura.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=530 |title=Arqueología Industrial; Fundidora |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> У Мексико Ситију, археолози су спасили остатке колонијалног манастира који се налазио на истом месту где се тренутно налази [[Палата лепих уметности]].<ref name="urlMuseos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA">{{cite web |url=http://sic.conaculta.gob.mx/ficha.php?table=museo&table_id=1080 |title=Museos México : Museo del Palacio de Bellas Artes : Sistema de Información Cultural, CONACULTA |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> Као што је поменуто, постоји много локалитета које су настањивали праисторијски народи, хиљаде њих, иако нису сви отворени за јавност. Највише археолошких локација налази се на подручју где су некада живеле Маје, затим у централном Мексику, те у долини Оахака. Културном наслеђу Мексика припада и [[пињата]], традиционална игра разбијања земљаног лонца или папирне вреће са слаткишима и играчкама.

Мексички закон сматра историјским спомеником све што је изграђено између [[16. век|16.]] и [[19. век]]а, односно, све од доласка, па до одласка шпанске колонијалне власти. Сва археолошка налазишта и историјски споменици сматрају се имовином мексичке нације, а чувају их Национални институт за антропологију и историју и Национални институт лепих уметности. Део тога су и комплекси историјских споменика у историјским језгрима градова, као што су [[Сантијаго де Керетаро]], [[Мексико Сити]], [[Пуебла (град)|Пуебла де Сарагоса]], [[Оахака]] и [[Сан Франсиско де Кампече]], а сви се налазе на [[Списак места Светске баштине у Америци|списку места Светске баштине]].<ref name="urlwww.visitmexico.com">{{cite web |url=http://www.visitmexico.com/en-i0/world-heritage-cities-of-mexico |title=Mexican Heritage |author= |authorlink= |coauthors= |date= |format= |work= |publisher= |language= |archiveurl= |archivedate= |quote= |accessdate = 25. 10. 2012}}</ref> Поред ових познатих знаменитости, бројни објекти који се налазе широм земље део су каталога Националног института за антропологију и историју.