Бајкалско језеро — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м razne ispravke |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci |
||
Ред 7:
| површина =31 500
| запремина=23 000
| највећа_дубина =1620<ref name="INTAS">{{cite web|year=|month=|url=http://users.ugent.be/~mdbatist/intas/morphometry.htm|title=A new bathymetric map of Lake Baikal. MORPHOMETRIC DATA. INTAS Project 99-1669.Ghent University, Ghent, Belgium; Consolidated Research Group on Marine Geosciences (CRG-MG), University of Barcelona, Spain; Limnological Institute of the Siberian Branch of the Russian Academy of Sciences, Irkutsk, Russian Federation; State Science Research Navigation-Hydrographic Institute of the Ministry of Defense, St.Petersburg, Russian Federation.|publisher=Ghent University, Ghent, Belgium|accessdate = 9. 6. 2009}}</ref>
| просечна_дубина =
| висина=455
Ред 35:
}}
'''Бајкалско језеро''' ({{јез-рус|Озеро Байкал}}) налази се у источном делу [[азија|азијске]] [[Русија|Русије]]. Оно је најдубље [[језеро]] на свету<ref>{{cite web|url=http://geology.com/records/deepest-lake.shtml|title=Deepest Lake in the World|publisher=geology.com |accessdate = 18. 8. 2007}}</ref> и друго по површини у Азији (одмах после [[Каспијско језеро|Каспијског мора]]). Административно се налази у две области, у [[Иркутска област|Иркутској области]] и у [[Бурјатија|Бурјатији]].
Име долази од [[татарски језик|татарског]] ''баи-кул''', „богато језеро“ или од [[јакутски језик|јакутског]] Бајагал ~ Велико Језеро.<ref>Dervla Murphy (2007) ''Silverland: A Winter Journey Beyond the Urals'', London, John Murray. стр. 173</ref>
Познато је и под називом „плаво [[Сибир|сибирско]] око“. С обзиром на своју дубину од 1642 -{m}- и велику површину (31.500 -{km²}-) у језеру се налази преко 23000 кубних километара чисте слатке воде,<ref>{{Cite book |title=Ecosystems and Natural Resources of Mountain Regions. Proceedings of the first international symposium on Lake Baikal: The current state of the surface and underground hydrosphere in mountainous areas. "Nauka", Novosibirsk, Russia |author= Jung, J. |author2= Hojnowski, C. |author3= Jenkins, H. |author4= Ortiz, A. |author5= Brinkley, C. |author6= Cadish, L. |author7= Evans, A. |author8= Kissinger, P. |author9= Ordal, L. |author10= Osipova, S. |author11= Smith, A. |author12= Vredeveld, B. |author13= Hodge, T. |author14= Kohler, S. |author15= Rodenhouse, N. |author16= Moore, M. |editor1-first=A.I. |editor1-last=Smirnov|editor2-first=L.R. |editor2-last=Izmest'eva |year=2004|chapter=Diel vertical migration of zooplankton in Lake Baikal and its relationship to body size |chapterurl=http://www.wellesley.edu/Biology/Faculty/Mmoore/Content/JUNG_et_al_2004.pdf |chapter-format=PDF |accessdate = 9. 8. 2009|pages=131–140}}</ref> што износи преко 20% светских залиха слатке воде.<ref name=SPN2014/>{{sfn|Schwarzenbach|Gschwend|Imboden|2003|p=1052}}{{sfn|Tyus|2012|p=116}} Оно садржи више воде од северноамеричких [[Велика језера|Великих језера]] заједно.<ref>{{Cite book|editor-last1=Bright|editor-first1= Michael | others=preface by Koichiro Mastsuura|title=1001 natural wonders : you must see before you die|year=2010|publisher=Cassell Illustrated|location=London|isbn=9781844036745|edition=2009 |pages=620}}</ref> Провидност воде језера достиже до 40,2 метра.<ref name=SPN2014>{{cite news| url=https://sputniknews.com/onlinenews/2004062339763495/ | title= Unique aquarium on Lake Baikal | date = 23. 6. 2004 | publisher= Sputnik News | accessdate = 10. 6. 2017}}</ref>
У језеру се налази 27 острва од којих је највеће Олхон (742 -{km²}-). Претпоставља се да је старост Бајкалског језера између 25 и 35 милиона година.<ref name="touchstone">{{cite web|url=http://marine.usgs.gov/fact-sheets/baikal/|title=Lake Baikal – A Touchstone for Global Change and Rift Studies|publisher=[[Геолошки топографски институт САД|United States Geological Survey]]|archiveurl=https://web.archive.org/web/20120629180319/http://marine.usgs.gov/fact-sheets/baikal/ |archivedate = 29. 6. 2012. |accessdate = 3. 1. 2016.}}</ref><ref name="unesco">{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/754|title=Lake Baikal – UNESCO World Heritage Centre|accessdate = 5. 10. 2012}}</ref> У језеро се улива око 336 река које му заједно дају 47,16 кубних километара воде годишње. Најважнија од тих река су [[Селенга]] и [[Баргузин]]. Само Селенга у језеро улива 13,92 кубних колометара воде или 29,51%. Ушћа река су делте. Међутим, из језера истиче само једна река — [[Ангара]], дуга 1779 km, десна притока [[Јенисеј]]а и односи просечно 1920 кубних метара воде у секунди. Површина слива језера износи 557.000 -{km²}-
Вода Бајкалског језера се користи за пиће. Зими се леди до дубине од 1 метра и остаје залеђена од јануара до маја. Током зиме, када је цела површина језера прекривена дебелом леденом кором, режу се коцке леда и разносе на продају по околним насељима.
Ред 53:
Порекло језера и даље је научна расправа али се сматра да је Бајкалско језеро део континенталне раселине, такозвани Бајкалски рис (ров), која је настала тектонским померањем плоча, а шири се и продубљује и даље приближно 2 цм годишње. Овде се раздвајају, евроазијска и амуриска плоча правећи пукотину у Земљиној кори. Узрок овога расцепа лежи на крајњем југу где Индијска плоча као клин притиска и раздваја поменуте плоче. Зона Бајкал-рова, која има највећу дубину лежи у региону Бајкалског језера. Ров, у коме се налази језеро, је око 1600 км дуга пукотина, скоро 6 км дубока и са седиментима. Дакле, Бајкал достигне "само" 1642 м дубине и уједно је најдубља [[криптодепресија]] на свету са дном на дубини од 1181 м испод површине мора.
У језеру и око њега налази се више од 1.700 врста биљака и животиња,<ref>{{cite web|author=M.A. Grachev |url=http://lin.irk.ru/grachev/eng/introduction.htm|title=On the present state of the ecological system of lake Baikal |publisher=Lymnological Institute, Siberian Division of the Russian Academy of Sciences |accessdate = 9. 7. 2009}}</ref> од којих се две трећине не могу наћи нигде другде у свету као што је [[бајкалска фока]]. То је једина врста слатководне [[фока|фоке]] на свету.
Године [[1996]]. језеро је стављено на листу светске баштине.<ref>{{cite web|url=http://whc.unesco.org/en/list/754|title=Lake Baikal – World Heritage Site|publisher=World Heritage|accessdate = 13. 1. 2007}}</ref> Оно је исто тако дом [[Бурјати|Бурјатских]] племена, која настањују источне обале,<ref>{{cite web |author1=M. Hammer |author2=T. Karafet |title=DNA & the peopling of Siberia |url=http://www.mnh.si.edu/arctic/html/peopling_siberia.html |year=1995|publisher=Smithsonian Institution |accessdate = 9. 8. 2009}}</ref><ref name=animal>{{Cite book|title=The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East |author=S. Hudgins |year=2003|publisher=Texas A&M University Press |url=http://www.tamupress.com/product/Other-Side-of-Russia,4080.aspx |format=PDF |accessdate = 9. 8. 2009}}</ref> гајећи козе, камиле, говеда, и овце,<ref name=animal/> при чему средња температура варира од зимског минимума на {{convert|-19|°C|0}} до летњенг максимума од {{convert|14|°C|0}}.<ref>{{cite journal |last=Fefelov|first=I. |author2=Tupitsyn, I. |year=2004|title=Waders of the Selenga delta, Lake Baikal, eastern Siberia |journal=Wader Study Group Bulletin |volume=104 |url=http://sora.unm.edu/sites/default/files/journals/iwsgb/v104/p00066-p00078.pdf |format=PDF |accessdate = 9. 8. 2009|pages=66–78}}</ref>
== Географија и хидрографија ==
Ред 102:
== Литература ==
{{refbegin}}
* {{Cite book|title=The Other Side of Russia: A Slice of Life in Siberia and the Russian Far East |author=S. Hudgins |year=2003|publisher=Texas A&M University Press |url=http://www.tamupress.com/product/Other-Side-of-Russia,4080.aspx |format=PDF |accessdate = 9. 8. 2009}}
* {{Cite book|ref= harv|editor-last1=Bright|editor-first1= Michael | others=preface by Koichiro Mastsuura|title=1001 natural wonders : you must see before you die|year=2010|publisher=Cassell Illustrated|location=London|isbn=9781844036745|edition=2009 |pages=620}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tyus|first=Harold M.| title=Ecology and Conservation of Fishes |year=2012| publisher=CRC Press |isbn=978-1-4398-9759-1|pages=116}}
* {{Cite book|ref= harv|title=Ecosystems and Natural Resources of Mountain Regions. Proceedings of the first international symposium on Lake Baikal: The current state of the surface and underground hydrosphere in mountainous areas. "Nauka", Novosibirsk, Russia |author= Jung, J. |author2= Hojnowski, C. |author3= Jenkins, H. |author4= Ortiz, A. |author5= Brinkley, C. |author6= Cadish, L. |author7= Evans, A. |author8= Kissinger, P. |author9= Ordal, L. |author10= Osipova, S. |author11= Smith, A. |author12= Vredeveld, B. |author13= Hodge, T. |author14= Kohler, S. |author15= Rodenhouse, N. |author16= Moore, M. |editor1-first=A.I. |editor1-last=Smirnov|editor2-first=L.R. |editor2-last=Izmest'eva |year=2004|chapter=Diel vertical migration of zooplankton in Lake Baikal and its relationship to body size |chapterurl=http://www.wellesley.edu/Biology/Faculty/Mmoore/Content/JUNG_et_al_2004.pdf |chapter-format=PDF |accessdate = 9. 8. 2009|pages=131–140}}
* Detlev Henschel: ''Kayak Adventure in Siberia: The first solo circumnavigation of Lake Baikal''. Amazon. {{page|year=|isbn=978-3-7375-6102-0 |pages=}}
* {{cite book|ref= harv|last=Schwarzenbach|first=Rene P.|last2=Gschwend|first2=Philip M. |last3=Imboden|first3=Dieter M. | title=Environmental Organic Chemistry |year=2003| publisher=Wiley Interscience | edition=2 |isbn=9780471350538|pages=1052}}
| |||