Microsoft — разлика између измена

| proizvodi = [[Majkrosoft vindous]]<br />[[Majkrosoft ofis]] <br />[[Majkrosoft serveri]] <br />[[Skajp]]<br />[[Majkrosoft Vizuelni Studio]]<br />[[Majkrosoft dinamike]]<br />[[Majkrosoft Azur]]<br />[[Eksboks]]<br />[[Majkrosoft Surfejs]]<br />[[Majkrosoft mobajl]]

| slogan = Be What's Next.<br />

<small>(Budi što sledi.)</small>

| prihod = {{Раст}} 86,83&nbsp; milijardi [[Američki dolar|dolara]] (2014)<ref name=10K>{{cite web|date=22. 7. 2014|url=http://www.microsoft.com/investor/EarningsAndFinancials/Earnings/PressReleaseAndWebcast/FY14/Q4/default.aspx|title=Earnings Release FY14 Q4|publisher=Microsoft|accessdate=15. 9. 2014}}</ref>

| operativni_prihod = {{Раст}} 27,76&nbsp; milijardi dolara (2014)<ref name=10K/>

| neto_dobit = {{Раст}} 22,07&nbsp; milijardi dolara (2014)<ref name=10K/>

Majkrosoft su osnovali [[Бил Гејтс|Bil Gejts]] i [[Пол Ален|Pol Alen]] [[4. april]]a 1975. godine za razvoj i prodaju [[Бејсик|bejzika]] za računar [[Алтаир 8800|Altair 8800]]. Nastojali su da dominiraju tržištem [[Оперативни систем|operativnih sistema]] za [[Лични рачунар|lične računare]] sa [[MS-DOS|MS-DOS-om]]om sredinom 1980-tih, što je popraćeno [[Microsoft Windows|Majkrosoft vindousvindousom]]om. Početna javna ponuda kompanije iz 1986. i naknadni rast u njenoj ceni deonica, učinile su trojicu ljudi milijarderima, a 12 hiljada su postali milioneri među zaposlenicima Majkrosofta. Od 1990-tih, Majkrosoft se značajno ogradio od tržišta operativnih sistema i napravio je više akvizicija preduzeća. U maju 2011, Majkrosoft je preuzeo firmu ''Skype technologies'' za 8,5 milijardi dolara u svojoj najvećoj akviziciji do tada.<ref>{{cite web|url=http://www.searchofficespace.com/blog/sos-news/microsoft-buys-skype-for-8-5-billion.html |title=Microsoft buys Skype for $8.5 billion |publisher=The Search Office Space Blog |date=10. 5. 2011 |accessdate=4. 4. 2011}}</ref>

[[DatotekaДатотека:1981BillPaul.jpg|thumb|left|[[Pol Alen]] (levo) i [[Bil Gejts]] (desno) 19. oktobra 1981, u „moru” računara nakon potpisivanja ugovora. IBM je nazvao Majkrosoft u julu 1980. Ispitivanje o [[programski jezik|programskim jezicima]] za njihovu nadolazeću liniju računara;<ref name=Allan 2001">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC|title=A History of the Personal Computer|last=Allan|first=Roy A.|publisher=Allan Publishing|isbnid=ISBN 0-9689108-0-7|year=2001|accessdate=17. 7. 2010}}</ref>{{rp|228|date=11. 2012}} nakon propalih pregovora sa drugom kompanijom, IBM je dao Majkrosoftu ugovor za razvoj OS–a za novu liniju računara.<ref name="Smart-Microsoft"/>]]

[[Пол Ален|Pol Alen]] i [[Бил Гејтс|Bil Gejts]], prijatelji iz detinjstva sa strašću za [[Програмирање|računarskim programiranjem]], tražili su priliku da naprave uspešan posao koristeći deljene veštine. Godine 1972. oni su osnovali svoju prvu kompaniju ''Traf-O-Data'', koja je nudila rudimentarne računare koji su pratili i analizirali automobilske podatke. Alen je otišao da studira [[računarstvo]] na [[Универзитет у Вашингтону|Univerzitetu u Vašingtonu]], a kasnije se ispisao da bi radio u Honeywell-u. Gejts je počeo studije na [[Harvard]]u.<ref>{{cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/microsoft-corporation-history/|title=Microsoft Company History|last=|first=|date=|website=Fundinguniverse.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date=7. 3. 2018}}</ref> Članak magazina ''Popular Electronics'' u januaru 1975. godine opisivao je MITSov [[Алтаир 8800|Altair 8800]] mikroračunar. Alen je dao sugestiju da bi mogli programirati [[Бејсик|bejsik]] prevodilac za uređaj, a nakon poziva Gejsa koji je tvrdio da ima prevodilac koji radi, MITS je zahtevao demonstraciju. Pošto oni nisu imali isti, Alen je radio na simulatoru za Altair dok je Gejts razvijao prevodioca. Iako su razvili prevodioca na simulatoru, a ne na stvarnom uređaju, prevodilac je radio besprekorno kada su ga demonstrirali za MITS-u u gradu [[Албукерки|Albukerki]], [[Нови Мексико|Novi Meksiko]] u martu [[1975]]; MITS se složio da ga distribuiraju i marketinški ga označe kao [[Altair bejsik]].<ref name="Allan 2001">Allan, Roy A. (2001). [http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC ''A History of the Personal Computer'']. Allan Publishing. {{page|year=2001|id=ISBN 0-9689108-0-7.|pages=}} Pristupljeno 17. 7. 2010.</ref> Alen i Gejts su službeno osnovali Majkrosoft, 4. aprila 1975. godine, sa Gejtsom kao glavnim izvršnim direktorom ({{Jez-engl-lat|CEO}}).<ref name="BBCTL">{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/5085630.stm|title=Bill Gates: A Timeline|work=BBC News|publisher=BBC|date=15. 7. 2006|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> Alen je došao na ideju sa originalnim imenom „Micro-Soft,” kombinacijom riječi ''[[mikroprocesor]]'' i ''[[softver]]'', kako se navodi u članku iz 1995. godine ''Fortune'' magazina.<ref>{{cite news|url=http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/1995/10/02/206528/index.htm|title=Bill Gates & Paul Allen talk check out the ultimate buddy act in business history|last=Schlender|first=Brent|date=2. 10. 1995|newspaper=Fortune Magazine|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref><ref>{{cite book|last=Allen|first=Paul|dateyear=2011|title=Paul Allen: Idea Man|publisher=Penguin Group|page=91|url=https://books.google.com/books?isbn=0141969385|isbnid=0141969385ISBN 0-14-196938-5|pages=|pages=91}}</ref> U augustu 1977. godine kompanija je sklopila sporazum sa ''ASCII Magazine-''om u [[Japan]]u, što je uzrokovalo osnivanjem njihovog prvog međunarodnog ureda, „ASCII Majkrosoft”.<ref>{{cite journal|authorlast=Staples, |first=Betsy|first=|date=8. 1984|title=Kay Nishi bridges the cultural gap|url=http://www.atarimagazines.com/creative/v10n8/192_Kay_Nishi_bridges_the_cul.php|journal=Creative Computing|volume=10|issue=8|page=192|pages=|accessdate=15. 7. 2010|via=|pages=192}}</ref> Kompanija se premestila na novu lokaciju u [[Белвју (Вашингтон)|Belvju]] u januaru 1979. godine.<ref name="BBCTL" />

Majkrosoft je ušao na tržište operativnih sistema 1980. godine sa svojom verzijom [[Јуникс|Juniksa]], zvanim [[Xenix|Heniks]].<ref>{{cite news|url=http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|title=Under The Hood: Part 8|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060901182630/http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|archivedate=11. 9. 2006|work=Computer Source|author=Dyar, Dafydd Neal|date=4. 11. 2002|accessdate=14. 7. 2010}}</ref> Ipak, [[MS-DOS]] je taj koji je učvrstio dominantnost kompanije. Poslije propalih pregovora sa kompanijom ''Digital Research'', [[IBM]] je sklopio ugovor sa Majkrosoftom u novembru 1980. godine za omogućavanje verzije operativnog sistema [[CP/M]], koji je podešen za korištenje u nadolazećem IBM-ovom računaru.<ref>{{cite book|url=http://books.google.co.uk/books?id=k9xS6t4ibxoC&printsec=frontcover&dq=Engines+that+move+markets:+technology+investing+from+railroads+to+the&hl=en&ei=BJThTfsoiK3yA4bgoJQH&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=november%201980&f=false |title=Engines that move markets |publisher=Books.google.co.uk |date= |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> Za ovaj ugovor, Majkrosoft je kupio CP/M ''klon'' nazvan 86-DOS od kompanije ''Seattle Computer Products'', brendirajući ga kao MS-DOS, kojeg je kasnije IBM rebrendirao u [[PC DOS]]. Prateći izdavanje IBM PC-a u augustu 1981. godine, Majkrosoft je zadržao autorska prava za MS-DOS. Pošto je IBM autorski zaštitio IBM PC [[BIOS]], druge kompanije su morale uraditi „obrnuto inženjerstvo” u cilju da se hardver koji nije IBM-ov pokreće kao IBM PC kompatibilan, ali nijedna takva restrikcija se nije primenjivala na operativne sisteme. Zbog različitih faktora, kao npr. MS-DOS-ove dostupne softverske selekcije, Majkrosoft je na kraju postao vodeći proizvođač operativnih sistema za lične računare.<ref name="Smart-Microsoft">{{cite journal|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company|volume=6|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|title=Microsoft to Microsoft disk operating system (MS-DOS)|dateyear=mart 2002|accessdate=18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224523/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|archivedate=12. 8. 2011}}</ref><ref name="Blaxill Eckardt 2009">{{Cite journal|url=http://books.google.com/?id=JO6kA0hebJIC&pg=PA210&lpg=PA210&dq=%22columbia+data+products%22+clone+bios&q=%22columbia%20data%20products%22%20clone%20bios|title=The Invisible Edge: Taking Your Strategy to the Next Level Using Intellectual Property|last=Blaxill|first=Mark|last2=Eckardt|first2=Ralph|publisher=Portfolio Hardcover|isbnid=ISBN 1-59184-237-9|dateyear=5. 3. 2009|accessdate=7. 7. 2010}}</ref> Kompanija se proširila na nova tržišta sa izdavanjem ''Microsoft Mouse-''a 1983. godine, kao i na izdavačko odeljenje zvano ''Microsoft Press''. Pol Alen je odustao od Majkrosofta u februaru nakon otkrivanja [[Хоџкинова болест|Hodžkinove bolesti]].<ref name="Allan 2001" />{{rp|231|date=11. 2012}}

Dok je istovremeno razvijao novi operativni sistem sa IBM-om 1984. godine, [[OS/2]], Microsoft je izdao [[Мајкрософт виндоус|Microsoft Windows]], grafičku ekstenziju za MS-DOS, 20. novembra 1985.<ref name="Allan 2001" /> Microsoft je preselio svoje sjedište u Redmond 26. februara 1986, te je 13. marta preduzeće postalo [[Јавно предузеће|javno]];<ref name="CBSCHRON">{{cite news|url=http://www.cbsnews.com/elements/2006/06/16/in_depth_business/timeline1720211.shtml|title=Microsoft Chronology|work=CBS News|publisher=CBS Interactive|accessdate=5. 8. 2010|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110623145317/http://www.cbsnews.com/elements/2006/06/16/in_depth_business/timeline1720211.shtml|archivedate=23. 6. 2011}}</ref> pri rastu na berzi napravljene su procjene od 4 milijardera i 12.000 milionera među Microsoftovim zaposlenicima.<ref name="stockrich">{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2005/05/29/business/yourmoney/29millionaire.html?ex=1275019200&en=de3d71cbbb7e06f8&ei=5090&partner=rssuserland&emc=rss|title=The Microsoft Millionaires Come of Age|authorlast=Bick, |first=Julie|date=29. 5. 2005|work=The New York Times|accessdate=3. 7. 2006}}</ref> Zbog partnerstva sa IBM-om 1990. godine, [[Federalna trgovinska komisija]] usmjerila je pažnju na Microsoft zbog mogućeg [[dosluh]]a; to je označilo početak preko deceniju dugih zakonskih sukoba sa vladom SAD-a.<ref name="WiredUSDOJ">{{cite news|url=http://archive.wired.com/techbiz/it/news/2002/11/35212|title=U.S. v. Microsoft: Timeline|work=Wired|date=4. 11. 2002|accessdate=4. 3. 2015}}</ref> Microsoft je izdao svoju verziju sistema OS/2 za ''[[original equipment manufacturers]]'' (OEM-ovi) 2. aprila 1987;<ref name="Allan 2001" /> u međuvremenu, kompanija je radila na 32-bitnom operativnom sistemu, [[Microsoft Windows NT]], koristeći ideje iz OS/2; koji je došao 21. jula 1993, sa novim [[modularno programiranje|modularnim]] [[kernel (računarstvo)|kernelom]] i [[Windows API|Win32]] [[API|aplikativnim programskim interfejsom]] (API), praveći jednostavniji [[porting]] sa [[16-bit]]nog (baziranog na MS-DOS-u) Windowsa. Kada je Microsoft informisao IBM u vezi sa NT-om, OS/2 partnerstvo je prekinuto.<ref>{{cite web|url=http://www.winsupersite.com/reviews/winserver2k3_gold1.asp|title=Windows Server 2003: The Road To Gold|authorlast=Thurrott, |first=Paul|work=winsupersite.com|publisher=Penton Media|date=24. 1. 2003|accessdate=15. 7. 2010|archiveurl=https://web.archive.org/web/20100604082534/http://www.winsupersite.com/reviews/winserver2k3_gold1.asp|archivedate=4. 6. 2010}}</ref>

Godine 1990, Microsoft je predstavio svoj [[uredski paket]], [[Microsoft Office]]. Softver je objedinjavao odvojene uredske aplikacije za produktivnost, poput [[Microsoft Word]]a i [[Microsoft Excel]]a.<ref name="Allan 2001" /> Dana 22. maja, Microsoft je pokrenuo [[Windows 3.0]] sa aerodinamičnim [[korisnički interfejs|grafikom korisničkog interfejsa]] i poboljšanim mogućnostima zaštićenog načina rada za Intel 386 procesore.<ref>{{cite web |url=http://www.itproportal.com/2010/05/22/microsoft-windows-30-20-years-today/|title=Microsoft Windows 3.0 Is 20 Years Old Today!!!|work=ITProPortal|authorlast=Athow, |first=Desire|date=22. 5. 2010|accessdate=4. 4. 2012}}</ref> I Office i Windows postali su dominantni u svojim područjima.<ref name="1993-2001 market share">{{cite news|url=http://www.pcmag.com/article2/0,2817,1159610,00.asp|title=Windows 98 Put to the Test (OS Market Share 1993–2001)|work=PC Magazine|date=1. 8. 1998|accessdate=3. 7. 2010|first=Michael|last=Miller}}</ref><ref>{{cite news |url=http://www.pcworld.com/article/18462/a_peek_at_office_upgrade.html |title=A Peek at Office Upgrade |work=PCWorld |date=13. 9. 2000 |authorlast=McCracken, |first=Harry |accessdate=4. 7. 2006}}</ref> [[Novell]], konkurent Wordu iz perioda 1984–1986, podnio je tužbu godinu dana kasnije tvrdeći da je Microsoft ostavio dio svojih API bez dokumentacije kako bi stekao konkurentsku prednost.<ref>{{cite news|url=http://www.internetnews.com/bus-news/article.php/3435371/Novell-Files-WordPerfect-Suit-Against-Microsoft.htm|work=internetnews.com|title=Novell Files WordPerfect Suit Against Microsoft|authorlast=Waner, |first=Jim|date=12. 11. 2004|accessdate=15. 7. 2010}}</ref>

[[DatotekaДатотека:Bill Gates - United States v. Microsoft.jpg|thumb|Bill Gates daje svoju depoziciju 1998. za SAD protiv Microsofta ročište. Jednom kada je US Department of Justice 1993. preuzeo od Federalne trgovinske komisije, dugotrajno pravno prepucavanje je uslijedilo između Microsofta i odjela, rezultirajući u raznim naseljima i moguće blokirane integracije. Microsoft je upirao prstom na kompanije poput [[Time Warner|AOL-Time Warnera]] u svoju odbranu.<ref name="WiredUSDOJ" />]]

Prateći Bill Gatesov interni "Internet Tidal Wave memo" 26. maja 1995. godine, Microsoft je počeo redefinirati svoje ponude i širiti svoje proizvodne linije u [[računarska mreža|računarskom umrežavanju]] i [[World Wide Web]]u.<ref>{{cite news|url=http://news.cnet.com/2009-1032-995681.html|title=Victor: Software empire pays high price|authorlast=Borland, |first=John|work=CNET|publisher=CBS Interactive|date=15. 4. 2003|accessdate=16. 7. 2010}}</ref> Kompanija je izdala [[Windows 95]] 24. augusta 1995. godine, ističući "multitasking-po-prioritetu", potpuno novi korisnički interfejs sa ''Novelovom'' start tipkom, te 32-bitnom kompatibilnošću; jednaku sa NT-om koja je omogućavala Win32 API.<ref>{{cite journal|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company |volume=4|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/95win/95win02/95win02.asp&guid=|title=New And Improved|authorlast=Cope, |first=Jim|date=mart 1996|accessdate=16. 7. 2010|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224513/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/95win/95win02/95win02.asp&guid=|archivedate=12. 8. 2011}}</ref><ref name="Pietrek 1996">{{Cite journal|url=http://cs.mipt.ru/docs/comp/eng/os/win32/win95_sys_progr_secr/main.pdf|title=Windows 95 Programming Secrets|last=Pietrek|first=Matt|publisher=IDG|isbnid=ISBN 1-56884-318-6|format=PDF|date=mart 1996|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> Windows 95 je došao uvezan sa online servisima [[MSN]] i, za OEM-ove, [[Internet Explorer|Internet Explorerom]]om. Internet Explorer nije bio uvezan sa retail Windows 95 kutijama jer su kutije bile printane prije nego je tim završio internetski preglednik, te je umjesto toga bio uključen u "Windows 95 Plus!"" paket.<ref>{{cite news|url=http://www.winsupersite.com/showcase/msn_inside_01.asp|title=MSN: The Inside Story|work=winsupersite.com|authorlast=Thurrott, |first=Paul|publisher=Penton Media|date=31. 5. 2005|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> Granajući se na novo tržište u 1996. godini, Microsoft i [[NBC Universal]] kreirali su novu [[24/7]] kablovsku TV-stanicu za vijesti, MSNBC.<ref name="APM-NewsArchives">{{cite web|url=http://marketplace.publicradio.org/shows/1996/07/15_mpp.html|title=Marketplace: News Archives|work=Marketplace|publisher=American Public Media|date=15. 7. 1996|archiveurl=https://web.archive.org/web/20040823174040/http://marketplace.publicradio.org/shows/1996/07/15_mpp.html|archivedate=23. 8. 2004}}</ref> Microsoft je napravio Windows CE 1.0, novi operativni sistem dizajniran za uređaje s malom memorijom i ostalim ograničenjima, poput osobnog digitalnog asistenta.<ref name="cehistory">{{cite web |url=http://www.hpcfactor.com/support/windowsce/|authorlast=Tilly, |first=Chris|title=The History of Microsoft Windows CE|work=HPC:Factor|accessdate=18. 8. 2008}}</ref> U oktobru 1997, Odjel pravosuđa upisao je kretanje u Federalni sud distrikta, tvrdeći da je Microsoft prekršio sporazum potpisan 1994. godine i zatražio od suda da zaustavi uvezivanje Internet Explorera sa Windowsom.<ref name="Allan 2001" />

Bill Gates je predao poziciju generalnog direktora (''CEO'') 13. januara 2000. godine Steveu Ballmeru, Gatesovom starom prijatelju sa koledža i zaposleniku Microsofta od 1980. godine, praveći novu poziciju za sebe kao ''Chief Software Architect'' ({{bs|šef-arhitekt softvera}}).<ref name="Allan 2001" /><ref name="BBCTL" /> Različite kompanije uključujući i Microsoft formirale su savez Trusted Computing Group u oktobru 1999. godine da, između ostalog, povećaju sigurnost i zaštite intelektualno vlasništvo kroz prepoznavanje izmjena u hardveru i softveru. Kritičari opisuju savez kao način pojačanja diskriminirajućih ograničenja oko toga kako korisnici koriste softver, te oko toga kako se računari ponašaju – kao oblik digitalnog upravljanja pravima; naprimjer scenario gdje računar nije samo osiguran za svog vlasnika, nego osiguran i protiv njega također.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2002/06/20/technology/20CODE.html?pagewanted=1|title=Fears of Misuse of Encryption System Are Voiced|work=The New York Times|authorlast=Markoff, |first=John|date=20. 6. 2002|accessdate=7. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.cl.cam.ac.uk/~fms27/papers/2003-stajano-shifting.pdf|authorlast=Stajano, |first=Frank|title=Security for whom? The shifting security assumptions of pervasive computing|series=Lecture notes in computer science|journal=Software Security—Theories and Systems|volume=2609|pages=16–27|publisher=Springer-Verlag Berlin Heidelberg|year=2003|accessdate=6. 7. 2010|doi=10.1007/3-540-36532-X_2|isbn=978-3-540-00708-1|pages=|pages=16–27}}</ref> Dana 3. aprila 2000. godine, pala je presuda u slučaju ''Sjedinjene Države protiv Microsofta'',<ref name="usvms">{{cite web |title=United States v. Microsoft |url=http://www.justice.gov/atr/cases/ms_index.htm |publisher=U.S. Department of Justice |accessdate=5. 8. 2005 }}</ref> nazivajući kompaniju "zloupotrebni monopol";<ref name="findingsoffact">{{cite web|author=Jackson, Thomas Penfield|url=http://www.justice.gov/atr/cases/f3800/msjudgex.htm |title=U.S. vs. Microsoft findings of fact |publisher=U.S. Department of Justice |date=5. 11. 1999 |accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Microsoft se izmirio su se sa pravosuđem SAD-a 2004. godine.<ref name="CBSCHRON"/> Dana 25. oktobra 2001. godine, Microsoft je izdao [[Windows XP]], spajajući uobičajene i NT linije pod NT kodnom bazom.<ref>{{cite news|url=http://www.windowsitpro.com/article/windows-xp2/wininfo-short-takes-windows-xp-launch-special-edition.aspx|title=WinInfo Short Takes: Windows XP Launch Special Edition|authorlast=Thurrott, |first=Paul|work=Windows IT Pro|publisher=Penton Media|date=26. 10. 2001|accessdate=16. 7. 2010}}</ref> Kompanija je izdala i [[Xbox]] kasnije iste godine, ulazeći na tržište [[igrača konzola|igračih konzola]] kojim su dominirali [[Sony]] i [[Nintendo]].<ref name="BizWire-2001Ent">{{cite news|title=NPD Reports Annual 2001 U.S. Interactive Entertainment Sales Shatter Industry Record|work=Business Wire|publisher=CBS Interactive|date=7. 2. 2002|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_m0EIN/is_2002_Feb_7/ai_82604922|accessdate=31. 3. 2007}}</ref> U martu 2004. [[Evropska Unija]] je donijela zakonski akt protiv kompanije, navodeći da je zloupotrijebila svoju dominantnost sa Windowsom, što je uzrokovalo presudu od €497{{nbsp}} miliona ($613{{nbsp}} miliona) i zahtjevanje novih verzija Windowsa XP bez programa za medije Windows Media Playera, zvane Windows XP Home Edition N i Windows XP Professional N.<ref name="CNN-MSfine">{{cite news |url=http://www.cnn.com/2004/BUSINESS/03/24/microsoft.eu|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060413082435/http://www.cnn.com/2004/BUSINESS/03/24/microsoft.eu|archivedate=13. 4. 2006|title=Microsoft hit by record EU fine|work=CNN|date=25. 3. 2004|accessdate=14. 8. 2010}}</ref><ref name="euantitrust">{{cite web |title=Commission Decision of 24.03.2004 relating to a proceeding under Article 82 of the EC Treaty (Case COMP/C-3/37.792 Microsoft)|publisher=Commission of the European Communities |url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62004A0201:EN:NOT |date=21. 4. 2004 |accessdate=5. 8. 2005 |format=PDF}}</ref>

[[DatotekaДатотека:Steve Ballmer - MIX 2008.jpg|thumb|CEO [[Steve Ballmer]] na [[MIX (Microsoft)|MIX]] događaju u 2008. U intervjuu o njegovom stilu upravljanja u 2005, on je spomenuo da je njegov prvi prioritet bio da dovede u red ljude koji su pod njegovom „palicom“. Ballmer je također potvrdio da treba nastaviti pratiti nove tehnologije iako bi početni pokušaji propali, navodeći originalne pokušaje sa Windowsom kao primjer.<ref>{{cite news|title=Steve Ballmer on management style|url=http://www.itworld.com/051109ballmerinterview|work=ITWorld|agency=CIO Asia|publisher=[[IDG]]|date=10. 11. 2005|last=Wee|first=Gerald |last=Wee|accessdate=29. 1. 2011}}</ref>]]

Sljedeća verzija Windowsa, [[Windows Vista]], izdata je u januaru 2007, a fokusirana je na mogućnosti, sigurnost i modificirani korisnički interfejs zvani Windows Aero.<ref>{{cite web|url=http://reviews.cnet.com/windows/windows-vista-ultimate/4505-3672_7-32013603.html|title=Windows Vista Ultimate review|date=23. 1. 2007|accessdate=4. 4. 2012|last=Vamosi |first=Robert|work=[[CNET]]|publisher=[[CBS Interactive]]}}</ref><ref name="gatesrsa">{{cite web| url=http://www.informationweek.com/news/180201580|title=Gates Says Security Is Job One For Vista| date = 14. 2. 2006| accessdate = 4. 4. 2012|authorlast=Ricadela, |first=Aaron| work= [[InformationWeek]]| publisher = UBM TechWeb}}</ref> Microsoft Office 2007, izdat istovremeno, isticao je "trakasti" korisnički interfejs koji je bio značajna razlika u odnosu na prethodnike. Relativno dobre prodaje oba proizvoda pomogla su ostvarenje rekordnog profita u 2007. godini.<ref>{{cite web|url=http://www.scotsman.com/news/vista-gives-microsoft-view-of-record-profit-1-1316524|title=Vista gives Microsoft view of record profit|work=Edinburgh Evening News|date=27. 4. 2007|publisher=[[Johnston Press]]|accessdate=1. 2. 2009}}</ref> [[Evropska unija]] je donijela novu presudu s kaznom od €899{{nbsp}} miliona ($1,4{{nbsp}} milijarde) jer se Microsoft nije pridržavao presude iz marta 2004. godine. Dana 27. februara 2008. godine, tvrdilo se da je kompanija oštetila konkurente neprimjerenim cijenama radi ključnih informacija o njihovim [[Microsoft SQL Server|workgroup]] i [[Microsoft BackOffice Server|backoffice]] serverima. Microsoft je tvrdio da je sve u skladu s ugovorom i da su "...ove kazne vezane za prošle probleme koji su već odavno riješeni".<ref name="msft_eufine_2008">{{cite news|title=AFP:EU hits Microsoft with record 899&nbsp; million euro antitrust fine|url=http://afp.google.com/article/ALeqM5iozBXlp2nzuVxnMx_SwmtKvi7C-w|agency=[[Agence France-Presse]]|work=[[Google News]]|publisher=[[Google]]|date=27. 2. 2008|accessdate=1. 6. 2008}}</ref>

Bill Gates se penzionisao sa svoje uloge ''šefa-arhitekte softvera'' 27. juna 2008. godine, dok je zadržao ostale pozicije vezane za kompaniju u ostajući kao savjetnik kompanije na ključnim projektima.<ref>{{cite news|url=http://www.pcmag.com/article2/0,2817,1977363,00.asp|title=Bill Gates Announces Resignation|authorlink=Natali Morris|author=Conte, Natali Del|work=[[PC Magazine]]|publisher=[[Ziff Davis]]|date=15. 6. 2006|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> Projekat [[Azure Services Platform]], ulazak kompanije na [[cloud computing]] tržište za Windows, počeo je 27. oktobra 2008. godine.<ref>{{cite web|url=http://news.cnet.com/microsoft-launches-windows-azure/|title=Microsoft launches Windows Azure|work=CNET|publisher=CBS Interactive|first=Ina|last=Fried|first=Ina|authorlink=Ina Fried|date=27. 10. 2008|accessdate=6. 7. 2010}}</ref> Dana 12. februara 2009. godine, Microsoft je izjavio težnju za otvaranjem lanca Microsoftovih ''storea'', te je 22. oktobra 2009.. godine prvi retail [[Microsoft Store]] otvoren u [[Scottsdale, Arizona|Scottsdaleu]], [[Arizona]]; isti dan kad je ''store'' otvoren, [[Windows 7]] je službeno izdan u javnost. Fokus Windowsa 7 je bio na dotjerivanju Viste sa mogućnostima lahkim za korištenje i poboljšanjima općih performansi, umjesto ogromnog rada na Windowsu.<ref>{{cite web|url=http://news.cnet.com/8301-13860_3-10163206-56.html|title=Microsoft follows Apple into the retail business|work=CNET|publisher=CBS Interactive|first=Ina|last=Fried|first=Ina|authorlink=Ina Fried|date=12. 2. 2009|accessdate=17. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.reuters.com/article/2009/10/22/us-microsoft-store-idUSTRE59L5E220091022|title=Long lines as Microsoft opens retail store|work=[[Reuters]]|publisher=[[Thomson Reuters]]|authorlast=Gaynor, |first=Tim|date=22. 10. 2009|accessdate=3. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.msnbc.msn.com/id/33429899/ns/technology_and_science-tech_and_gadgets/|title=Windows 7 operating system makes its debut|work=[[NBCNews.com]]|publisher=[[NBCUniversal]]|agency=Associated Press|authorlast=Mintz, |first=Jessica|date=22. 10. 2009|accessdate=4. 4. 2012}}</ref>

Microsoft je osnivajući član [[Open Networking Foundation|fondacije otvorenog umrežavanja]] započete 23. marta 2011. Ostale osnivajuće kompanije uključuju [[Google]], [[HP Networking]], [[Yahoo!]], [[Verizon]], [[Deutsche Telekom]] i 17 drugih kompanija. Neprofitna organizacija je fokusirana na pružanju podrške za novu [[cloud computing]] inicijativu nazvanu Software-Defined Networking.<ref>{{cite web|url=http://www.openflow.org/wp/2011/03/open-networking-foundation-formed-to-speed-network-innovation/ |title=Open Networking Foundation News Release|first=David |last=Erickson |first=David|work=Openflow.org |date=21. 3. 2011 |accessdate=29. 5. 2011}}</ref> Inicijativa teži ubrzati inovacije kroz jednostavne softverske izmjene u telekomunikacijskim mrežama, bežičnim mrežama, podatkovnim centrima i drugim mrežnim područjima.<ref>{{cite web|url=http://www.computerworld.com.au/article/380663/google_other_titans_form_open_networking_foundation/?fp=4&fpid=78268965 |title="Google and other titans form Open Networking Foundation." Noyes, 23. 3. 2011 |work=[[Computerworld]] |publisher=[[IDG]]|date=23. 3. 2011 |accessdate=29. 5. 2011}}</ref>

[[DatotekaДатотека:Start81.png|thumb|Generalni princip dizajna iza Start podloge u [[Windows 8.1]], [[Windows Phone]] i [[Xbox One]]]]

[[DatotekaДатотека:Microsoft Surface (black).jpg|thumb|[[Microsoft Surface]] tablet]]

Prateći izdavanje [[Windows Phone]]a, Microsoft je podvrgnut postepenom [[rebrandiranje|rebrandiranju]] svojih prizvoda kroz preduzetne logotipove (2011. i 2012. godina), proizvode, servise, te [[web-sajt]]ove adaptirajući principe i koncepte [[Metro (jezik dizajna)|Metro dizajna]].<ref name="WindowsPhone7UI">{{cite web|url= http://windowsteamblog.com/windows_phone/b/wpdev/archive/2010/03/18/windows-phone-7-series-ui-design-amp-interaction-guide.aspx| title= Windows Phone 7 Series UI Design & Interaction Guide|accessdate = 099. 10. 2010|date= 18. 3. 2010}}</ref> Microsoft je prikazao [[Windows 8]], operativni sistem dizajniran za upotrebu na [[osobni računar|osobnim]] i [[Tablet (računar)|tablet računarima]], u Taipei-ju u junu 2011. godine.<ref>{{cite news| url=http://www.thehindubusinessline.com/industry-and-economy/info-tech/article3479381.ece|title=Microsoft releases final test version of Windows 8 |work=[[Business Line]] |publisher=Kasturi & Sons|date=1. 6. 2012|accessdate=4. 8. 2012}}</ref> Predstava za programere je bila 13. septembra, a sistem je zamijenjen korisničkom predstavom 29. februara 2012.<ref>{{cite news |url=http://www.sfgate.com/cgi-bin/article.cgi?f=/g/a/2011/01/05/businessinsider-microsoft-spills-beans-on--at-ces-2011-1.DTL |title=OK, So Windows 8 Is Coming To ARM Tablets...Someday (MSFT) |newspaper=[[San Francisco Chronicle]] |last=Rosoff|first=Matt |last=Rosoff |date=5. 1. 2011 |accessdate=5. 1. 2011}}</ref> Dana 31. marta 2012. godine, predstavljena je prikazna verzija.

Dana 18. juna 2012, Microsoft je otkrio [[Microsoft Surface]], prvi računar u historiji kompanije koji je imao hardver kojeg je napravio Microsoft.<ref>{{cite web|last=Sullivan |first=Mark |url=http://www.pcworld.com/article/257840/microsoft_announces_new_surface_tablet_pc.html |title=Microsoft Announces New 'Surface' Tablet PC |publisher=PCWorld |date= |accessdate=19. 6. 2012}}</ref><ref name="VF2012" /> Dana 25. juna, Microsoft je platio $1,2 milijardi za kupovinu društvene mreže [[Yammer]].<ref>{{cite news|title=Microsoft buys Internet startup Yammer for $1.2 billion|url=http://www.usatoday.com/tech/news/story/2012-06-25/microsoft-yammer-aquisition/55811172/1|work=[[USA Today]]|publisher=[[Gannett Company]]|first=Byron|last=Acohido|first=Byron|date=25. 6. 2012|accessdate=25. 6. 2012}}</ref> Dana 1. jula 2012, Microsoft je pokrenuo [[Outlook.com]] [[Webmail|webmail servis]] radi konkurencije sa [[Gmail]]om.<ref>{{cite web |url=http://www.winsupersite.com/article/windows-live/outlookcom-mail-microsoft-reimagines-webmail-143877 |title=Outlook.com Mail: Microsoft Reimagines Webmail |last=Thurrott|first= Paul |last= Thurrott |authorlink= Paul Thurrott |date=31. 7. 2012 |work= Supersite for Windows |publisher= [[Penton Media]] |accessdate=1. 8. 2012}}</ref> Dana 4. septembra 2012, Microsoft je izdao [[Windows Server 2012]].<ref name="MSofficialRTM">{{cite web|url=http://www.microsoft.com/en-us/server-cloud/new.aspx|title=Windows Server 2012 "Save the Date" Announcement|date=8. 8. 2012| author=Microsoft Corp.}}</ref> Dana 1. oktobra, Microsoft je predstavio namjeru za pokretanjem operacije novosti, dio novog [[MSN]]-a, u vrijeme pokretanja Windowa 8 kasnije u mjesecu.<ref>{{cite news|url=http://www.reuters.com/article/2012/10/01/us-microsoft-msn-idUSBRE8900WN20121001|title=Microsoft launching news operation, new MSN|publisher=Reuters|accessdate=1. 10. 2012|first=Bill|last=Rigby|first=Bill|date=1. 10. 2012}}</ref> Dana 26. oktobra 2012, Microsoft je pokrenuo Windows 8 i [[Microsoft Surface]].<ref name="VF2012">Eichenwald, Kurt, [http://www.vanityfair.com/business/2012/08/microsoft-lost-mojo-steve-ballmer "Microsoft's Lost Decade: How Microsoft Lost Its Mojo"], ''[[Vanity Fair (magazine)|Vanity Fair]]'', 8. 2012</ref><ref>{{cite news|url=http://www.zdnet.com/windows-8s-delivery-date-october-26-7000001158/|title=Windows 8's delivery date: October 26|newspaper=ZDNet|date=18. 7. 2012|accessdate=17. 9. 2012}}</ref> Tri dana kasnije, [[Windows Phone 8]] je izdat.<ref>{{cite web|url=http://www.liveside.net/2012/08/30/mary-jo-foley-windows-phone-8-launch-dates-revealed/ |title=Mary Jo Foley: Windows Phone 8 launch date revealed |publisher=LiveSide.net |date = 30. 088. 2012 |accessdate = 27. 11. 2012}}</ref> Da bi se nosili sa potencijalom za povećanjem u potrazi za proizvodima i servisima, Microsoft je otvorio veliki broj "dopusnih spremišta" širom SAD-a radi nadomještanja rastućeg broja Microsoft ''skladišta'' koja su otvorena u 2012. godini.<ref>{{cite news|url=http://www.wpcentral.com/microsoft-prepping-everything-complete-brand-and-product-relaunch|title=Microsoft prepping for complete brand and product line relaunch, New York store coming the 26th|publisher=wpcentral.com|accessdate=3. 11. 2012}}</ref>

Dana 29. marta 2013, Microsoft je pokrenuo ''Patent Tracker''.<ref>{{cite news|url=http://thenextweb.com/microsoft/2013/03/28/microsoft-launches-patent-tracker-to-help-you-search-its-library-of-intellectual-property/|title=Microsoft launches 'Patent Tracker' to help you search its library of intellectual property|work=The Next Web|date=28. 3. 2013|accessdate=29. 3. 2013}}</ref> [[Kinect]] senzorski uređaj je nadograđen na 2013 izdanje 8. generacije [[Xbox One]], a njegove mogućnosti su otkrivene u maju 2013. Novi Kinect koristi ultra-široku 1080px kameru, može raditi u mraku korištenjem infracrvenog senzora, ima snažan procesor i novi softver, razlikuje blage pokrete (kao pokreti prstima), te može odrediti korisnikov puls gledanjem u njegovo/njeno lice.<ref>{{cite web|title=The all-seeing Kinect: tracking my face, arms, body, and heart on the Xbox One|url=http://www.theverge.com/2013/5/21/4353232/kinect-xbox-one-hands-on/in/4116279|work=The Verge|publisher=Vox Media, Inc|accessdate=28. 5. 2013|authorlast=David Pierce|first=David|date=21. 5. 2013}}</ref> Microsoft je potpisao patent aplikaciju u 2011. godini koja sugerira da kompanija može koristiti Kinect sistem kamera za praćenje ponašanja gledalaca televizije kao dio plana pravljenja prikaznog iskustva aktivnijim. Dana 19. jula 2013, Microsoft dionice su pretrpile svoj jednodnevni procentni sell-off od 2000. godine nakon što je njihov kvartalni izvještaj povećao brige među investitorima slabog pokazivanja Windowsa 8 tableta Surface; sa više od 11% opadajućih poena Microsoft je pretprio gubitak veći od $32 milijarde.<ref>{{cite web|url=http://news.cnet.com/8301-10805_3-57594612-75/funky-friday-more-than-$32-billion-in-microsoft-stock-value-wiped-out/|title=Funky Friday: More than $32 billion in Microsoft stock value wiped out &#124; Microsoft&nbsp; – CNET News|publisher=News.cnet.com|accessdate = 21. 077. 2013}}</ref> Za 2010. [[fiskalna godina|fiskalnu godinu]], Microsoft je imao pet proizvodnih odjeljenja: ''Windows'', ''Server and Tools'', ''Online Services'', ''Microsoft Business'', te ''Entertainment and Devices''.

[[DatotekaДатотека:John Thompson-video-20090529.png|thumb|200px|[[John W. Thompson]] postaje chairman Microsofta, preuzimajući poziciju od Bill Gatesa.]]

Dana 3. septembra 2013, Microsoft je kupio mobilnu jedinicu [[Nokia|Nokie]] za $7 milijardi.<ref>{{cite web|url=http://www.theverge.com/2013/9/2/4688530/microsoft-buys-nokias-devices-and-services-unit-unites-windows-phone/in/4453001|title=Microsoft buying Nokia's phone business in a $7,2 billion bid for its mobile future}}</ref> Također 2013, [[Amy Hood]] postala je CFO Microsofta.<ref>{{cite web|url=http://www.reuters.com/article/2013/05/08/us-microsoft-cfo-idUSBRE94711Q20130508 |title=Microsoft names insider Amy Hood as CFO |publisher=Reuters.com |date= |accessdate = 18. 044. 2014}}</ref>

Dana 15. septembra 2014, Microsoft je preuzeo razvojnu kompaniju videoigara [[Mojang]] za $2,5 milijardi, najpoznatiju po svojoj popularnoj igrici ''[[Minecraft]]''.<ref>{{cite web|last1last=Hutchinson|first1first=Lee|title=It’s official: Microsoft acquires Mojang and Minecraft for $2.5 billion|url=http://arstechnica.com/gaming/2014/09/its-official-microsoft-acquires-mojang-and-minecraft-for-2-5-billion/|publisher=Ars Technica|accessdate=19. 9. 2014|ref=152}}</ref>

Microsoft omogućava [[IT konsalting]] ("Microsoft Consulting Services") i proizvodi set certifikacijskih programa kojima upravlja odjeljenje ''Server and Tools'' napravljeno da prepozna pojedince koji imaju minimalne vještine u specifičnoj ulozi; ovo uključuje programere ([[Microsoft Certified Professional|"Microsoft Certified Solution Developer"]]), sistemske/mrežne analitičare ([[MCSE|"Microsoft Certified Systems Engineer"]]), trenere ("[[Microsoft Certified Professional|Microsoft Certified Trainers]]") te administratore ("[[Microsoft Certified Systems Administrator]]" i [[MCDBA|"Microsoft Certified Database Administrator"]]). [[Microsoft Press|Microsoft Pressom]]om, koji objavljuje knjige, također upravlja ovo odjeljenje. ''Online Services Business'' odjeljenje upravlja mrežnim servisom [[MSN]] i pretraživačkom stranicom [[Bing]]. Od decembra 2009. kompanija također posjeduje 18% vlasništva kablovskog kanala za vijesti [[MSNBC]] bez ikakve izmjenjivačke kontrole; ipak, odjeljenje upravlja web–sajtom kanala, [[msnbc.com]], u zajedničkom upravljanju sa suvlasnikom kanala, firmom [[NBC Universal]].<ref name="MSNBC">{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2005/12/24/business/media/24msnbc.html|title=Microsoft Quits MSNBC TV, but Web Partnership Remains|work=The New York Times|authorlast=Carter, |first=Bill|date=24. 12. 2005|accessdate=6. 7. 2010}}</ref>

[[DatotekaДатотека:The Microsoft Commons.jpg|thumb|Microsoft Commons, koji se nalazi u kampusu sjedišta kompanije u Redmondu]]

Odjeljenje za zabavu i uređaje proizvodi [[Windows CE]] za uvezane sisteme i [[Windows Phone]] za [[pametni telefon|pametne telefone]].<ref>{{cite web|url=http://www.cnet.com/8301-17918_1-20015314-85.html|title=Microsoft releases Windows Phone 7 to manufacturers|authorlast=Cha, |first=Bonnie|work=CNET|publisher=CBS Interactive|date=1. 9. 2010|accessdate=7. 9. 2010}}</ref> Microsoft je sprva ušao na tržište mobitela kroz Windows CE za [[ručni uređaj|ručne uređaje]], eventualno razvijajući ga u [[Windows Mobile]] OS i sada, Windows Phone. Windows CE je dizajniran za uređaje gdje OS ne mora direktno biti vidljiv krajnjem korisniku, naročito, uređajima i automobilima. Odjeljenje također proizvodi [[računarska igra|računarske igre]], preko svoje izdavačke kuće [[Microsoft Studios]], koje se pokreću na Windows osobnim računarima i ostalim sistemima uključujući naslove poput [[Age of Empires]], [[Halo (video–igra)|Halo]] i [[Microsoft Flight Simulator]], i kuće [[Macintosh Business Unit]] koja proizvodi softver za [[Mac OS]] uključujući [[Microsoft Office 2011 for Mac]]. Microsoftovo odjeljenje za zabavu i uređaje dizajnira, prodaje i proizvodi korisničku elektroniku uključujući [[Xbox 360]] igraču konzolu, ručni medijski program [[Zune]], te [[MSN TV]]. Microsoft također prodaje [[osobni računarski hardver]] uključujući [[miš (računarstvo)|miš]], [[tastatura|tastaturu]], te razne igrače kontrolere poput [[joystick]]a i [[gamepad]]a.

Tehničke reference za programere i članci za razne Microsoftove magazine, kao što je npr. ''Microsoft Systems Journal'' (MSJ), dostupni su kroz [[Microsoft Developer Network]] (MSDN). MSDN također nudi pretplate za kompanije i individualce, te skuplje pretplate često nude pristup beta predizdavačkim verzijama Microsoftovog softvera.<ref name="MSDN-SubscribeFAQ">{{cite web|url=http://msdn.microsoft.com/en-us/ms123402.aspx?missingurl=%2fsubscriptions%2ffaq%2fdefault.aspx |publisher=Microsoft|title=MSDN Subscription FAQ |accessdate=3. 7. 2006}}</ref><ref name="MSJ-home">{{cite web |url=http://www.microsoft.com/msj/|title=Microsoft Systems Journal Homepage |publisher=Microsoft|date=15. 4. 2004|accessdate=18. 8. 2008}}</ref> U aprilu 2004, Microsoft je pokrenuo društveni sajt za programere i korisnike, nazvan [[Channel 9 (Microsoft)|Channel 9]], koji omogućava [[wiki]] i [[Форум (интернет)|internetski forum]].<ref name="Hobson">{{cite news|authorlast=Hobson, |first=Neville|url=http://www.webpronews.com/topnews/2005/04/11/microsofts-channel-and-cultural-rules |title=Microsoft's Channel 9 And Cultural Rules |work=WebProNews |publisher=iEntry Inc |date=11. 4. 2005 |accessdate=3. 7. 2006}}</ref> Naredni društveni sajt koji omogućava dnevne video–snimke i ostale servise, On10.net, pokrenut je 3. marta 2006. godine.<ref name="On10-home">{{cite web|url=http://www.On10.net|title=On10.net homepage|publisher=Microsoft|accessdate=4. 5. 2006}}</ref> Besplatna tehnička podrška je tradicionalno omogućena kroz internetske Usenet grupe novosti, te [[CompuServe]] ranije, koje su pratili zaposlenici Microsofta; može postojati više novinskih grupa za jedan proizvod. Ljudi pomoćnici mogu biti odabrani od strane zaposlenika Microsofta za MVP status (Most Valuable Professional), što im daje vrstu posebnog društvenog statusa i mogućnosti za nagrade i ostale koristi.<ref>{{cite news|url=http://www.boston.com/business/globe/articles/2005/06/13/somehow_usenet_lumbers_on/|title=Somehow, Usenet lumbers on|authorlast=Bray, |first=Hiawatha|date=13. 6. 2005|accessdate=3. 7. 2006|work=The Boston Globe}}</ref><ref>{{cite web|url=http://mvp.support.microsoft.com/mvpfaqs|title=Microsoft MVP Frequently Asked Questions|publisher=Microsoft|accessdate=1. 6. 2006}}</ref>

Poznat zbog svog internog [[Речник|rečnika]], izraz „jesti našu vlastitu psećju hranu“ se koristi za opis politike korištenja predizdatih i beta verzija proizvoda unutar Microsofta u težnji testiranja istih u stvarnim situacijama.<ref name="dogfood">{{cite news|title=Microsoft tests its own dog food|url=http://news.zdnet.com/2100-3513_22-5047467.html| archiveurl=https://web.archive.org/web/20070108214545/http://news.zdnet.com/2100-3513_22-5047467.html| archivedate=8. 1. 2007|author=CNET News.com Staff|work=ZDNet|publisher=CNET Networks, Inc.|date=21. 7. 2003| accessdate=9. 10. 2005}}</ref> Ovo je obično skraćeno na samo „pseća hrana“, te se koristi kao imenica, glagol ili pridjev. Drugi dio [[Жаргон|žargona]], „FYIFV“ ili „FYIV“ ("Fuck You, I'm [Fully] Vested"), također koriste zaposlenici da kažu kako su finansijski nezavisni i da mogu izbjeći rad kad god žele.<ref>{{cite news|authorlast=Heileman, |first=John|title=The Truth, The Whole Truth, and Nothing But The Truth|url=http://www.wired.com/wired/archive/8.11/microsoft_pr.html|work=Wired|date=novembar 2000|accessdate=30. 9. 2007}}</ref> Kompanija je također poznata po svojim procesima zapošljavanja, u ostalim organizacijama poznato kao "Microsoft intervju", koje je notorno zbog „bezveznih“ pitanja, poput „Zašto je šaht–poklopac okrugao?".<ref name="manhole">{{cite news| url=http://g4tv.com/screensavers/features/6282/square_manhole_covers_and_crazy_questions.html|title=Square Manhole Covers and Crazy Questions|work=G4TV.com|authorlast=Poundstone, |first=William|date=21. 5. 2003|accessdate=1. 7. 2006}}</ref>

Microsoft je javni protivnik ograničenja H1B viza, koja dopušta kompanijama u SAD da zaposle određene strane radnike. Bill Gates tvrdi da ograničenje sa H1B vizama pravi poteškoće kompaniji pri zaposlenju ljudi, izjavljujući "Ja bih se sigurno riješio H1B ograničenja!" 2005. godine.<ref name="MarkRoy">{{cite news |url=http://www.internetnews.com/bus-news/article.php/3500986 |title=Gates Rakes Congress on H1B Visa Cap|authorlast=Mark, |first=Roy|work=internetnews.com|date=27. 4. 2005|accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Kritičari H1B viza tvrde da opuštanje granica može rezultirati u povećanoj nezaposlenosti građana SAD–a jer H1B radnici rade za manje plaće.<ref>{{cite news|url=http://www.npr.org/templates/story/story.php?storyId=88154016|title=Bill Gates Targets Visa Rules for Tech Workers|work=NPR|date=12. 3. 2008|accessdate=6. 7. 2010}}</ref> ''Human Rights Campaign Corporate Equality Index'', izvještaj o tome kako se organizacije odnose prema [[LGBT]] zaposlenicima (lezbijke, homoseksualci, biseksualci i transseksualci), rangirao je Microsoft sa 87% od 2002. do 2004. godine, te sa 100% od 2005. do 2010. godine, nakon što su dozvolili spolno izražavanje.<ref>{{cite news|title=Corporate Equality Index Archive|url=http://www.hrc.org/about_us/7115.htm|publisher=Human Rights Campaign Foundation|accessdate=17. 7. 2010}}</ref>

[[DatotekaДатотека:VistaParty3-cropped.jpg|thumb|Grupe ''BadVista'' i ''Defective by Design'' protestiraju protiv operativnog sistema [[Windows Vista]].]]

[[DatotekaДатотека:Microsoft 5-Year Stock History.svg|350px|thumb|desno|Petogodišnji grafik historije za {{NASDAQ|MSFT}} berzu 17. jula 2013.<ref>{{cite web|url=http://zenobank.com/index.php?symbol=MSFT&page=quotesearch|title=Five year history graph of (NASDAQ:MSFT) stock|work=ZenoBank|publisher=AlphaTrade|date=29. 9. 2009|accessdate=29. 9. 2009}}</ref>]]

Kada je Microsoft krenuo javno i pokrenuo svoju početnu javnu ponudu (IPO) 1986. godine, početna cijena dionice bila je $21; nakon dana kupovine, cijena je stala na $27,75. Od jula 2010, sa kompanijinih devet razdvojenih dionica, bilo koja IPO [[dionica (finansije)|dionica]] bila bi umnožena 288 puta; ako bi jedan kupio IPO danas i ako se uzmu u obzir dijeljenja i ostali faktori, koštalo bi oko 9{{nbsp}} centi.<ref name="Allan 2001" />{{rp|235–236|date=11. 2012}}<ref>{{cite news|url=http://blog.seattlepi.com/microsoft/archives/102018.asp|work=Seattle Post-Intelligencer|publisher=Hearst Seattle Media, LLC|date=14. 3. 1986|title=Microsoft stock is red hot on first trading day|author=Monkman, Carol Smith|page=B9|accessdate=18. 7. 2010}}</ref><ref name="MSSTOCK">{{cite web|url=http://performance.morningstar.com/stock/performance-return.action?p=dividend_split_page&t=MSFT&region=USA&culture=en-US&s=SPYZ|title=MSFT stock performance and split info|publisher=Morningstar, Inc.|accessdate=17. 7. 2010}}</ref> Cijena dionice je imala najveću vrijednost 1999. godine sa oko $119 ($60,928 prilagođeno za podjele dionica).<ref name="stocksheet">{{cite web|title=Microsoft stock price spreadsheet from Microsoft investor relations |url=http://download.microsoft.com/download/d/a/7/da7e8eca-4410-4475-a211-03327408b655/msftpricehist.xls|format=xls|publisher=Microsoft |accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Kompanija je počela nuditi [[Дивиденда|dividendu]] 16. januara 2003. godine počevši s osam centi po dionici za fiskalnu godinu praćenu sa dividendom od šesnaest centi po dionici naredne godine, prelazeći sa godišnjih na kvartalne dividende 2005. godine sa 8 centi po dionici za kvartal i [[specijalna dividenda|specijalnom jednodnevnom isplatom]] od 3 dolara po dionici za drugi kvartal fiskalne godine.<ref name="stocksheet" /><ref name="dividendfaq">{{cite web|title=Dividend Frequently Asked Questions|url=http://www.microsoft.com/msft/FAQ/dividend.mspx|publisher=Microsoft|accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Iako je kompanija imala naknadne poraste u isplatama dividendi, cijena Microsoftove dionice ostala je konstantna godinama.<ref name="dividendfaq" /><ref name="Yahoo-MSFTchart">{{cite web |title=Yahoo MSFT stock chart |url=http://finance.yahoo.com/q/bc?s=MSFT&t=my |publisher=Yahoo Finance |accessdate=13. 12. 2008 }}</ref><ref>{{cite web|title=MSN Money MSFT chart with dividend and split info|url=http://moneycentral.msn.com/investor/charts/chartdl.aspx?Symbol=MSFT&C8=2005&CE=0&C5=10&C6=2005&C7=10&D9=1&C9=2&D0=1&CF=1&D4=1&D5=0&D3=0&ShowChtBt=Refresh+Chart&CP=0&PT=9|work=MSN Money|publisher=Microsoft|accessdate=13. 12. 2008}}</ref><ref>{{cite news|author=Fried, Ina; Ard, Scott|url=http://news.zdnet.com/2100-9595_22-148474.html?tag=st.prev|title=Gates stepping down from full-time Microsoft role,. pageстр. 2|work=ZDNet|date=15. 6. 2006|accessdate=18. 8. 2008}}</ref>

Jedna od strategija posla Microsofta, opisano od strane direktora kao "embrace, extend and extinguish," isprva prihvati konkurentni standard ili proizvod, onda ga proširi i proizvede vlastitu verziju koja je kasnije nekompatibilna sa standardom, što vremenom porazi konkurenciju jer ne može koristiti novu Microsoftovu verziju.<ref name="eee">{{cite news|url=http://news.zdnet.com/2100-9595_22-100925.html|title=Intel exec: MS wanted to 'extend, embrace and extinguish' competition|authorlast=Rodger, |first=Will|work=ZDNet|date=8. 11. 1998|accessdate=18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20100228165402/http://news.zdnet.com/2100-9595_22-100925.html|archivedate=28. 2. 2010}}</ref> Razne kompanije i vlade tužile su Microsoft zbog ovog niza taktika, što je rezultiralo milijardama dolara u prekršajima protiv kompanije.<ref name="usvms"/><ref name="usvms"/><ref name="euantitrust"/><ref name="euantitrust"/><ref name="Orlowski2004-03-05">{{cite press release |url=http://www.burst.com/new/newsevents/pressrelease007.htm |title=Microsoft Corp. Licenses Burst.com Patents & Settles Suit |publisher=Burst.com Inc. |date=11. 3. 2005 |accessdate=18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20071011154520/http://burst.com/new/newsevents/pressrelease007.htm|archivedate=11. 10. 2007}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.theregister.co.uk/2004/03/05/eolas_web_patent_nullified/ |title=Eolas' web patent nullified|authorlast=Orlowski, |first=Andrew|work=The Register|publisher=Situation Publishing Ltd|date=5. 3. 2004|accessdate=18. 5. 2006}}</ref><ref>{{cite news|authorlast=Dennis, |first=Tony|url=http://www.theinquirer.net/en/inquirer/news/2002/12/24/sendo--microsoft--it-all-ends-in-tears |archiveurl=https://web.archive.org/web/20080529141141/http://www.theinquirer.net/en/inquirer/news/2002/12/24/sendo--microsoft--it-all-ends-in-tears|archivedate=29. 5. 2008|title=Sendo & Microsoft&nbsp; – it all ends in tears |date=24. 12. 2002 |work=TheInquirer.net |accessdate=18. 5. 2006}}</ref><ref>{{cite news|url=http://www.infoworld.com/article/05/12/07/HNmicrosoftfined_1.html|title=Update: Microsoft fined $32M by South Korea|authorlast=Nystedt, |first=Dan|publisher=IDG News Service|date=7. 12. 2005|accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Microsoft tvrdi da originalna strategija nije protivkonkurentna, nego radije vježba njihove diskrecije da implementira mogućnosti za koje vjeruje da ih kupci žele.<ref>{{cite news|url=http://openacademy.mindef.gov.sg/openacademy/Learning%20Resources/Microsoft/words/words_4.htm|title=U.S. v. Microsoft: We're Defending Our Right to Innovate|archiveurl=https://web.archive.org/web/20071117094549/http://openacademy.mindef.gov.sg/openacademy/Learning+Resources/Microsoft/words/words_4.htm|archivedate=17. 11. 2007|date=20. 5. 1998|work=The Wall Street Journal|accessdate=31. 3. 2006}}</ref>

''Standard and Poor's'' i ''Moody's'' dali su AAA rangiranje Microsoftu, čija je imovina procijenjena na $41&nbsp; milijardi u usporedbi sa samo $8,5&nbsp; milijardi u neosiguranom dugovanju. Kao posljedica, u februaru 2011. godine Microsoft je lansirao preduzetnu obveznicu sa cifrom do $2,25&nbsp; milijardi sa relativno niskim posuđivačkim nivoima u usporedbi sa vladinim.<ref>{{cite news|url=http://www.reuters.com/article/2011/02/04/us-microsoft-bonds-idUSTRE7128EZ20110204|title=Microsoft sells $2,25&nbsp; billion of debt at low rates|publisher=Reuters|date=4. 2. 2011}}</ref>

Po prvi put u 20 godina, kompanija [[Apple Inc.]] je prestigla Microsoft u Q1 2011. godine kvartalnim profitima i prihodima zbog usporenja u prodajama računara i nastavka velikih gubitaka u Microsoftovom odjeljenju za mrežne servise (koje sadrži pretraživačku mašinu ''[[Bing]]''). Microsoftov profit bio je $5,2 milijardi, dok je profit Applea Inc. bio $6 milijardi, dok su operativni prihodi bili $14,5 milijardi i $24,7 milijardi, redom.<ref>{{cite news|authorlast=Charles Arthur|first=Charles|url=http://www.guardian.co.uk/technology/2011/apr/28/microsoft-falls-behind-apple |title=Microsoft falls behind Apple for first time in 20 years &#124; Technology |publisher=The Guardian |date= 28. 4. 2011|accessdate=11. 5. 2011|location=London}}</ref>

Microsoft je rangiran 17. mjestom u [[Greenpeace]]ovom vodiču za zeleniju elektroniku (16. izdanje) koje rangira 18 elektronskih proizvođača prema njihovoj politici prema otrovnim hemikalijama, reciklaži i klimatskim promjenama.<ref name="Greenpeace International">{{cite web|url=http://www.greenpeace.org/international/en/campaigns/climate-change/cool-it/Guide-to-Greener-Electronics/Previous-Edition-October-2010/ |title=Guide to Greener Electronics&nbsp; – Greenpeace International (16th Edition)| publisher=Greenpeace International |accessdate=3. 4. 2012|archiveurl=http://web.archive.org/web/20111112191625/http://www.greenpeace.org/international/en/campaigns/climate-change/cool-it/Guide-to-Greener-Electronics/Previous-Edition-October-2010|archivedate=12. 11. 2011}}</ref> Microsoftov glavni kampus u SAD-u dobio je srebrni certifikat od LEED programa 2008. godine, te instalirao preko 2.000 solarnih panela na vrh svojih zgrada u svom kampusu u Silikonskoj dolini, praveći približno 15% ukupne energije potrebne za postrojenja u aprilu 2005.<ref name="news1">{{cite news|url=http://news.cnet.com/Microsoft-vs.-Google-Whos-greener/2100-1022_3-6080297.html?tag=mncol;txt|title=Microsoft vs. Google: Who's greener?|work=CNET|publisher=CBS Interactive|authorlast=Mills, |first=Elinor|date=6. 6. 2008|accessdate=3. 7. 2010}}</ref>

U 2004. godini, Microsoft je naručio istraživačke kompanije da urade nezavisne studije vezane za ukupni trošak vlasništva (TCO) sistema [[Windows Server 2003]] u poređenju sa [[Linux]]om; zaključeno je da su kompanije spoznale da je Windows jednostavniji za administrirati od Linuxa, te oni koji koriste Windows administriraju brže što rezultira u manjim troškovima za njihovu kompaniju (npr. niži TCO).<ref>{{cite news|url=http://www.seattlepi.com/business/158237_msftresearch27.html|title=Studies on Linux help their patron: Microsoft|authorlast=Bishop, |first=Todd|work=Seattle Post-Intelligencer|publisher=Hearst Seattle Media, LLC|date=27. 1. 2004|accessdate=16. 7. 2010}}</ref> Ovo je izazvalo talas povezanih studija; studija od strane [[Yankee Group]] zaključila da nadogradnja sa jedne verzije Windows Servera na drugu košta djelić prelaznog troška Windows Servera na Linux, ipak kompanije koje su anketirane napomenule su da je povećana siugurnost i pouzdanost Linuxovih servera i brinu se o bivanju zaključanim u korištenje proizvoda Microsofta.<ref name="Foley">{{cite news |url=http://www.microsoft-watch.com/content/operating_systems/yankee_independently_pits_windows_tco_vs_linux_tco.html|title=Yankee Independently Pits Windows TCO vs. Linux TCO |author=Foley, Mary Jo|work=eWeek |date=24. 3. 2004 |accessdate=14. 7. 2010}}</ref> Druga studija, koju je izdao [[Open Source Development Labs]], tvrdila je da su Microsoftove studije "jednostavno zastarjele i jednostrane" i njihova anketa je zaključila da je TCO Linuxa bio niži jer administratori Linuxa upravljaju većim brojem servera uopće i zbog ostalih razloga.<ref>{{cite news|url=http://www.vnunet.com/vnunet/news/2150210/linux-fans-hit-back-microsoft |title=Linux fans hit back at Microsoft TCO claims|authorlast=Jaques, |first=Robert|work=vnunet.com|date=13. 3. 2006 |accessdate=18. 8. 2008}}</ref>

Kao dio kampanje "Uzmi činjenice", Microsoft je osvijetlio .NET trgovinsku platformu koju je razvio u partnerstvu sa Accenture za Londonsku berzu (LSE), tvrdeći da je omogućavala dostupnost "pet devetki". Nakon produženog prekida i nepouzdanosti<ref>{{cite news|url=http://www.telegraph.co.uk/finance/markets/4676369/Seven-hour-LSE-blackout-caused-by-double-glitch.html|publisher=[[The Daily Telegraph|The Telegraph]]|title=Seven-hour LSE blackout caused by double glitch|authorlast=Rowena Mason|first=Rowena|date=10. 9. 2008|location=London}}</ref><ref>{{cite news|publisher=BBC News|url=http://news.bbc.co.uk/1/hi/business/8380607.stm|title=London Stock Exchange trading hit by technical glitch|date=26. 11. 2009}}</ref> LSE je objavila 2009. godine da je planirala izbaciti Microsoftovo rješenje i prebaciti se na rješenje zasnovano na Linuxu 2010. godine.<ref>{{cite news|publisher=ITWire|url=http://www.itwire.com/opinion-and-analysis/the-linux-distillery/28359-london-stock-exchange-gets-the-facts-and-dumps-windows-for-linux|title=London Stock Exchange gets the facts and dumps Windows for Linux|authorlast=Williams|first=David M. Williams|date=8. 10. 2009}}</ref><ref>{{cite news|publisher=[[Slashdot]]|url=http://linux.slashdot.org/story/09/10/06/1742203/London-Stock-Exchange-Rejects-NET-For-Open-Source|title=London Stock Exchange Rejects .NET For Open Source|date=6. 10. 2009}}</ref>

Tokom 2012. godine, Microsoft je zaposlio političkog anketara, Marka Penna, koga ''[[The New York Times]]'' opisuje da kao "poznatog po ucjenjivanju" njegovih političkih rivala<ref>{{cite news| url=http://www.nytimes.com/2012/12/15/technology/microsoft-battles-google-by-hiring-political-brawler-mark-penn.html?_r=0|work=The New York Times|first1=Nick|last1=Wingfield|title=Microsoft Battles Google by Hiring Political Brawler Mark Penn|date=14. 12. 2012}}</ref> kao ''Executive Vice-President'', reklame i strategija. Penn je kreirao serije negativnih reklama ciljajući na jednog od Microsoftovih glavnih suparnika, [[Google|Googlea]]a. Reklama, nazvana "Scroogled", teži napraviti slučaj da Google „zeza“ korisnike pretraživačkim rezultatima koji teže pokazati Googleove sponzore, kojima [[Gmail]] ugrožava privatnost svojih korisnika postavljanjem reklamnih rezultata vezanih za sadržaje korisničke pošte i kupovine koji favoriziraju Googleove proizvode. Tehnološke publikacije poput Tech Crunch bile su visoko kritične zbog reklamne kampanje,<ref>{{cite web|url=http://techcrunch.com/2013/02/10/scroogled-why-so-negative-microsoft/ |title=Scroogled: Why So Negative, Microsoft? |publisher=TechCrunch |date = 10. 022. 2013 |accessdate = 18. 044. 2014}}</ref> dok su to Googleovi zaposlenici ipak dobro prihvatili.<ref>{{cite web|url=http://www.forbes.com/sites/kashmirhill/2013/11/21/googlers-love-microsofts-scroogled-gear-mug-and-shirts-sell-out/|title=Googlers Love Microsoft's 'Scroogled' Gear. Mug and Shirts Sell Out.|authorlast=Kashmir Hill|first=Kashmir|date=21. 11. 2013|work=Forbes|accessdate=26. 5. 2015}}</ref>

Prateći prijave medija o PRISM–u, NSA–ov masivni elektronski nadzorni program, u maju 2013, nekoliko tehnoloških kompanija su identificirane kao učesnici, uključujući i Microsoft.<ref>{{cite news| author last=Neal|first= Ryan W. Neal|title=Snowden Reveals Microsoft PRISM Cooperation: Helped NSA Decrypt Emails, Chats, Skype Conversations|url = http://www.ibtimes.com/snowden-reveals-microsoft-prism-cooperation-helped-nsa-decrypt-emails-chats-skype-conversations|work=[[International Business Times]]|date=11. 7. 2013}}</ref> Prema informacijama koje su procurile o ovom programu, Microsoft se priključio programu PRISM u 2007. godini.<ref>{{cite web|last1 last= Greenwald|first1 first= Glenn|last2 = MacAskill|first2 = Ewen|title = NSA Prism program taps in to user data of Apple, Google and others|date = 7. 6. 2013|work = [[The Guardian]]|publisher = Guardian News and Media Limited|url = http://www.theguardian.com/world/2013/jun/06/us-tech-giants-nsa-data|accessdate = 26. 4. 2014}}</ref> Ipak, u junu 2013, službena izjava od Microsofta osporila je njihovo učesništvo u programu:

Microsoft je tražio od Kogresa SAD–a da treba preduzeti jake regulacije privatnosti da zaštiti korisničke podatke.<ref>{{cite web|last1last=Heiner|first1first=David|title=Request for Comment: Big Data and Consumer Privacy in the Internet Economy|url=http://www.ntia.doc.gov/files/ntia/microsoft.pdf|website=National Telecommunications and Information Administration|publisher=Microsoft|accessdate=12. 8. 2014}}</ref>

Microsoft je prihvatio takozvani "''[[Pac-Man]]'' Logo", kojeg je dizajnirao Scott Baker 1987. godine. Baker je tvrdio da "Novi logo, u fontu [[Helvetica]] kurzivnog tipa, ima kosinu između slova ''o'' i ''s'' pojačava "mehki" dio imena i pokazuje kretanje i brzinu."<ref>{{Cite journal|work=Computer Reseller News Magazine|date=mart 1987|title=Computer Reseller News Magazine}}</ref> Dave Norris pokrenuo je kampanju interne šale da sačuva stari logo koji je bio zelen, sa svim velikim slovima i pokazivao „fensi“ slovo ''O'' – nadimkom ''blibbet'', ali je logo bio odbačen.<ref name="Osterman2005-07-14">{{cite web|url=http://blogs.msdn.com/larryosterman/archive/2005/07/14/438777.aspx|title=Remember the blibbet|work=Larry Osterman's WebLog|publisher=Microsoft|authorlast=Osterman, |first=Larry|date=14. 7. 2005 |accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Microsoftov logo sa sloganom "''Your potential. Our passion.''" ({{bs|Vaš potencijal. Naša strast.}}) ispod glavnog preduzetničkog imena, zasnovan je na sloganu Microsofta korištenog 2008. godine. U 2002. godini, kompanija je počela koristiti logo u Sjedinjenim Državama i eventualno započela TV kampanju sa sloganom, izmjenjenog sa prethodnog slogana ''"Where do you want to go today?"'' ({{bs|Gdje želite ići danas?}}).<ref name="wherego1" /><ref name="potentialpassion1" /><ref name="Reimer">{{cite news |url=http://arstechnica.com/news.ars/post/20060123-6031.html|title=Microsoft set to launch new marketing campaign|work=Ars Technica|publisher=Condé Nast Digital|authorlast=Reimer, |first=Jeremy|date=23. 1. 2006|accessdate=18. 8. 2008}}</ref> Tokom privatne MGX (Microsoft Global Exchange) koferencije 2010. godine, Microsoft je otkrio naredni slogan kompanije, ''"Be What's Next."'' ({{bs|Budi što slijedi.}}).<ref name="2010logo">{{cite web|url=http://www.engadget.com/2010/07/22/new-microsoft-brand-logos-company-tagline-revealed-at-mgx-event/|title=New Microsoft brand logos, company tagline revealed at MGX event? (update: no new logos, tagline is a go)|first=Joshua|last=Topolsky|first=Joshua|authorlink=Joshua Topolsky|work=[[Engadget]]|publisher=[[AOL]]|date=22. 7. 2010|accessdate=2. 8. 2012}}</ref>

Dana 23. augusta 2012, Microsoft je otkrio novi preduzetni logo na otvaranju svog 23. Microsoft skladišta u [[Boston]]u pokazujući kompanijinu smjenu fokusa sa klasičnog stila na ikonocentrični moderni interfejs koji koristi ili će koristiti platforma Windows Phone, Xbox 360, Windows 8 i nadolazeći Office paketi.<ref>{{cite web|last=Meisner |first=Jeffrey |url=http://blogs.technet.com/b/microsoft_blog/archive/2012/08/23/microsoft-unveils-a-new-look.aspx |title=Microsoft Unveils a New Look |publisher=The Official Microsoft Blog |date=23. 8. 2012 |accessdate=23. 8. 2012}}</ref> Novi logo također uključuje četiri kvadrata sa bojama tadašnjeg Windows logotipa koji je bio korišten da reprezentira Microsoftova četiri glavna proizvoda: Windows (plava), Office (crvena), Xbox (zelena) i Bing (žuta).<ref>{{cite web|last=Eric |first=Steven H. |url=http://flapship.com/new-microsoft-logo-revealed/ |title=NEW MICROSOFT LOGO REVEALED |publisher=Flapship.com |date=23. 8. 2012 |accessdate=23. 8. 2012}}</ref> Ipak, ovaj logo nije u potpunosti nov—bio je predstavljan u reklamama za [[Windows 95]] od sredine devedesetih.<ref>{{cite web|url=http://www.wpcentral.com/microsofts-new-logo-has-ties-past|title=Microsoft's new logo has ties to the past}}</ref><ref>{{cite web|url=http://www.neowin.net/news/microsoft039s-logo-is-not-new-it039s-from-1995|title=Microsoft's logo is not new, it's from 1995}}</ref>

* '''1987'''&nbsp; – Microsoft "[[Pac-Man]]" logotip, dizajnirao ga je Scott Baker, a korišten je od 1987. do 2012. sa 1994–2002. sloganom ''"[[Where do you want to go today?]]"''.<ref name="wherego1">{{cite news|url=http://www.wired.com/wired/archive/6.12/redmond.html|title=The Rise and Rise of the Redmond Empire|work=Wired|date=decembar 1998|accessdate=18. 8. 2008}}</ref><ref name="potentialpassion1">{{cite news|url=http://www.adweek.com/news/advertising/mccann-thinks-local-global-microsoft-83426|title=McCann Thinks Local for Global Microsoft|authorlast=Schmelzer, |first=Randi|work=Adweek|date=9. 1. 2006 |accessdate=18. 8. 2008}}</ref>

* '''2006–2011'''&nbsp; – Microsoftov logo od 2006–2011, sa sloganom ''"Your potential. Our passion."''<ref name="potentialpassion1"/>

* '''2011–2012'''&nbsp; – Logo Microsofta sa sloganom ''"Be what's next."''<ref name="2010logo"/>

* '''2012–danas'''&nbsp; – Predstavljen 23. augusta 2012, da simbolizira "svijet digitalnog kretanja " i Microsoftov "portfolio proizvoda".<ref name="newlogo">{{cite news|url=http://blogs.technet.com/b/microsoft_blog/archive/2012/08/23/microsoft-unveils-a-new-look.aspx|title=Microsoft Unveils a New Look|last=|first=|date=8. 2012|work=Microsoft|accessdate=23. 8. 2012|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref>

{{Reflistreflist|2}}