Мотоцикл — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 109.93.200.118 (разговор) на последњу измену корисника Свифт
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 3:
[[Датотека:Holi revellers on bike.jpg|мини|Неправилан начин коришћења мотоцикла]]
[[Датотека:Five children on a motorycle.jpg|мини|Пет путника на мотоциклу ([[Лаос]])]]
'''Мотоцикл''' (говорно '''''мотор''''') путничко је возило с два точка,<ref name=dictionary>>{{cite web |url=http://www.merriam-webster.com/dictionary/motorcycle//|title=Definition of Motorcycle by Merriam-Webster | publisher=[[merriam-webster]] |accessdate= 17. 3. 2016}}</ref><ref>{{citeCite book
| title = Motorcycle Handling and Chassis Design| pages = 4–1| last = Foale |first = Tony| publisher = Tony Foale Designs| year = 2006
| isbn = 978-84-933286-3-4}}</ref> које се покреће [[мотор]]ом. Намењен је углавном превозу једне (или две) особе. Возач на њему седи, по правилу, обухватајући шасију ногама.
 
Мотоцикл обично има два точка, а ако му маса није већа од 400 kg може имати и три точка. Може имати и бочну приколицу.<ref name=Setright1979>{{Cite book |last= Setright |first=L.J.K. |authorlink=L. J. K. Setright |year= 1979 |title=The Guinness book of motorcycling facts and feats |publisher=Guinness Superlatives |isbn= 978-0-85112-200-7 |pages=8–18}}</ref><ref name=Falco1999>{{Cite book |last1last=Falco |year= 1998 |first1first=Charles M. |authorlink=Charles M. Falco |title=The Art of the Motorcycle |author2=Guggenheim Museum Staff |editor1-first= Thomas |editor1-last= Krens |editor2-last= Drutt |editor2-first= Matthew |editor-link2= Matthew Drutt |publisher=Harry N. Abrams |isbnid=ISBN 0-89207-207-5 |chapter=Issues in the Evolution of the Motorcycle |pages=24–31 }}</ref>
 
== Типови ==
Линија 21 ⟶ 22:
=== Прве компаније мотоцикла ===
 
1894 године Хилдебранд и Волфмулер постаје прва серијска производња мотоцикла.<ref>{{cite web |title=Top Five Global Motorcycle Companies: Performance, Strategies and Competitive Analysis |publisher=researchandmarkets.com |dateyear=2013 |url=http://www.researchandmarkets.com/research/qlrlz8/top_five_global |accessdate=2016-01-24 }}</ref>
 
Excelsior Motor Company, првенствено компанија за производњу бицикла основана у Coventry, England, је отпочела производњу свог првог модела мотоцикла 1896.
Линија 31 ⟶ 32:
=== После рата ===
 
До 1920, Harley Davidson је био највећи произвођач, и њихови мотори су се продавали од стране продаваца у 67 земаља. Од касних 1920-их и почетком [[1930-]].их година, ДКВ у Немачкој постаје највећи произвођач.
 
1950, поједностављеност је почео да игра све већу улогу у развоју тркачких мотоцикала и пружи могућност радикалних промена у мото дизајну. НСУ и Moto Guzzi били у претходници овог развоја. НСУ је произвео најнапреднији дизајн, али након смрти четири НСУ возача у сезони 1954-1956, они су зауставили даљи развој и отказали Grand Prix мото трке.
Линија 49 ⟶ 50:
Конструкција мотоцикла је инжењеринг, производња, и монтажа компоненти и система за мотоцикл, што даје резултате у перформансама, трошковима. Уз неке изузетке, изградња модерних мотоцикала је стандардизована на челичним или алуминијумским рамом, телескопске виљушке држе предњи точак и диск кочнице. Бензински мотор обично се састоји од једног до четири цилиндра (и мање уобичајено, све до осам цилиндара) у спрези са ручним пето- или шесто-степеним мењачем.
 
=== Потрошња горива ===
Потрошња горива за мотоцикле варира од типа мотора и нацина вожње.<ref name="Motorcycle Fuel Consumption & Real World Performance Guide">{{cite web |title = Motorcycle Fuel Consumption & Real World Performance Guide |work= MFC Website |url = http://www.motorcyclefuelconsumption.com/ |accessdate =13 June 2008}}</ref> Због ниског "помака" у мотору, и високог односа снаге према маси, мотоцикли су штедљиви у потрошњи горива. Од 1950. године у Британији и модерним нацијама у развоју, мотоцикли су битан део трговине возилима.
 
=== Електрични мотори ===
Веома ниску потрошњу горива цесто можемо приметити код електрицних мотора "хибрида". Електрицни мотори су изузетно тихи. Домет снаге и максимална брзина су ограницени због технологије батеријом која покреце сам мотор.<ref>{{cite web |url=http://www.solomotoparts.com/blog/?p=3050957472978646094 |title=Electric Motorcycles |publisher=Solo Moto |accessdate=15 May 2016 }}</ref> Тренутно су у развоју такозвани "петролеум-електрицна" возила, како би се проширио домет и побољшале перформансе електрицних возила, и њиховог управљацког система.
 
=== Поузданост ===
Анкета из 2013. године, у САД је прикупила податке од 4680 мотоцикала купљених нових од 2009. до 2012. године. Најцешци проблеми су били коциони систем, електроника, са акцентом на паљењу мотора, односно "алтернатору". Такоде резултати су показали да ови мотоцикли нису најпогоднији за дуже путеве. На крају истраживања, дошло се до закљуцка да се проблеми са коционим системом дешавају због мањка провере делова који се у њему састоје, односно људски фактор је у питању. Из пет марки мотоцикала од којих је за анкету прикупљено довољно података, Хонда, Кањасаки и Yамаха су статистицки били изједнацени, са 11 до 14 процената% од наведених из анкете су били суоцени са озбиљним поправкама. Харлеy-Давидсон је имао просек од 24 процената%, док је БМЊ био лошији, са 30 процената% од њих који су захтевали озбиљну поправку. Није било довољно из марке Триумпх и Сузуки мотоцикала за јасан закљуцак, иако се цини да је Сузуки поуздан као и остале три јапанске марке, док је Триумпх могао да се пореди са Харлеy-Давидсон и БМЊ. Три цетвртине поправки су коштале мање од 200 долара, и две трецине је поправљено за мање од два дана. Упркос лошијој поузданости у анкети, власници Харлеy-Давидсон и БМЊ су изјаснили задовољство, и три цетвртине од њих су рекли да би поново купили исти мотоцикл, а исто су рекли 72 процента власника Хонда мотоцикала и 62 процента власника Кањасаки и Yамаха.
 
=== Динамика ===
Разлицити типови мотоцикала имају разлициту динамику и она има важну улогу у томе како це се мотицклом управљати у неким условима. На пример, мотоцикл са дужим медуосовинским растојањем даје осецај боље стабилности, односно мање це реаговати на поремецаје. Возац це осетити мање покрете на руцкама, и због тога, боље управљати мотоциклом, имаце веци утицај на управљање. Мотоцикли морају бити нагети како би извршили скретање. То захтева много вежбе и може бити збуњујуце за поцетнике, као и за оне са више искуства. Мотоцикли са крацим медуосовинским растојањем могу да остваре довољно обртног момента на задњи тоцак, и довољно силе за заустављање на предњи тоцак, да подигну супротан тоцак од површине по којој се крецу.
 
=== Прибор ===
Разне врсте прибора се могу користити за мотоцикл, било да су оригиналне(фабрицке), или резервни делови. Користе се да побољшају перформансе мотоцикла, безбедност, естетику, удобност и слицно. У то спадају неки електронски уредаји, или приколице за мотоцикл.
 
Линија 85 ⟶ 86:
 
== Литература ==
* {{Cite book
* {{cite book|author=[[G.N. Georgano]]|title=Early and Vintage Years, 1885-1930: The Golden Era of Coachbuilding|publisher=Mason Crest Publishers|year=2002|url=https://books.google.com/books?vid=ISBN1590844912&redir_esc=y}}
| title = Motorcycle Handling and Chassis Design|pages=4–1|last=Foale|first = Tony| publisher = Tony Foale Designs|year=2006
|isbn=978-84-933286-3-4}}
* {{citeCite book|ref= harv|author=[[G.N. Georgano]]|title=Early and Vintage Years, 1885-1930: The Golden Era of Coachbuilding|publisher=Mason Crest Publishers|year=2002|url=https://books.google.com/books?vid=ISBN1590844912ISBN 1-59084-491-2&redir_esc=y}}
 
== Спољашње везе ==
* [https://www.youtube.com/watch?v=qaVRY_by5eM Професионлци: др Владимир Јевтић - стручњак за безбедност мотоциклиста], РТС Приказује - Званични канал
{{Commonscat|Motorcycles}}
* {{dmoz|Recreation/Motorcycles|Motorcycles}}
 
{{нормативна контрола}}