Мисисипи — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 45:
=== Клима ===
[[Датотека:Montgomery County (Mississippi)2.jpg|мини|Монтгомери Каунти у јесен]]
Мисисипи има влажну суптопску климу са дугим летима и кратким и благим зимама. Просечне температуре осцилирају од 95 °F (око 35 °C) у јулу, и око 48 °F (око 9 °C) у јануару. Температуре лети варирају мало широм државе, али зими, регија близу Мисисипи Саунда је знатно топлија него унутаркомпнени део. Измерена температура у Мисисипију је варирала −19 °F (−28,3 °C) 1966 на Коринту североисточно до 115 °F (46,1 °C) 1930 код Холи Спрингза северно. Могуће су обилне падавине снега широм државе као што је било током Новогодишње Снежне Олује 1963. Просечне годишње падавине се повећавају од севера ка југу, заједно са регијама у близини Голфског Залива. Дакле, Кларксдејл на северозападу има око 50 инча (око 1,270  mm) падавина годишње, а Билокси на југу око 61 инча (око 1,550  mm). Снег пада на северу и у централном делу државе, а повремено на југу.
Крај лета и почетак јесени представља почетак ураганске сезоне. Урагани се крећу из Мексичког Залива, и долазе у унутруашњост Мисисипија, посебно у јужни део државе. Ураган Камила 1969 и Ураган Катарина 2005, који су побили 238 људи у држави, су најразорнији урагани који погодили државу. Просечно, Мисисипи има 27 торнада годишње. Два од пет најопаснијих торнада у америчкој историји су погодили Мисисипи. Око 7 торнада скале Ф5 су забележени у држави.
 
Ред 54:
== Историја ==
[[Датотека:Choctaw Village by Francois Bernard.jpg|мини|Чокто село]]
Oko 10,000 година преп. Христан. е., амерички домороци или Палео-Индијанци су дошли у део који се данас сматра Југом. Палео-Индијанци су били ловци-сакупљачи, гонили су мегафауну која је изумрла при крају Плеистоцена. Неколико хилада година касније, напредме култура Вудланда и епохе мисисиписјске културе су развиле сложена и богата агрикултурална друштва, у којима је већина подржала развој специјализованих трговина. Њихови огромни земљани радови, који изражавају њихове политичке и верске концепте, који идаље постоје у Мисисипију и долинама Охајо. Потомци индијанскиј племена мисисипијске културе на југоистоку укључуу Чиксо и Чокто. Остала племена која насељавају територију Мисисипија (а чија су имена почаствована у локалним градовима) укључују Начез, Јазу и Билокси.
Прва главна европска експедиција у територију која је основана као Мисисипи је предвођена шпанским истраживачем, Хернандо де Сото који је прошао кроз најсевернији део државе у 1540 у његовој другој експедицији за Нови Свет. У априлу 1699, француски колонисти су основали прво насеље Форт Маурепас (такође познат као Стари Белоки), изграђен на Оушн Спрингсу и населили Пјер Ле Моин д'Ибервиле. У 1716. французи су основали Начез на реци Мисисипију (као Форт Розели) постао је доминантни град и трговачко место на том подручју. Французи су већу територију назвали Њу Луизијана, Шпанци су наставили да присвајају део Голфске обале који је садашња јужна Алабама и Флорида.
 
Следећих деценија та област је била под власти Шпанских, Француских, и Британских колониста. После америчке револуције, ова област је постала нови део Сједињених Америчких Држава.
 
Линија 76 ⟶ 77:
Према попису из 2000. највише староседеоца има:
* америчких (14,2%)
* ирских (6.,9 %)
* енглеских (6.,1 %)
* немачких (4.,5 %)
* француских (2.,3 %)
* шкотско-ирских (2.,3 %)
* италијанских (1.,4 %)
* шкотских (1.,2 %)
 
== Референце ==