Отворите главни мени

Промене

2 бајта уклоњена ,  пре 1 године
м
Разне исправке
Рођен је [[14. јул]]а [[1889]]. године у [[Херцеговина|херцеговачком]] селу [[Брадина|Брадини]] код [[Иван планина|Иван планине]], ([[Општина Коњиц]]) тада делу [[аустроугарска|аустроугарског]] кондоминијума [[Босна и Херцеговина (1878—1918)|Босне и Херцеговине]]. Његови родитељи, отац Миле (пружни радник) и мајка Марија, доселили из [[лика|личког]] села [[Криви Пут]] у централном делу велебитске висоравни{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}}{{sfn|Fischer|2007|p=209}}, да раде на изградњи пруге [[Сарајево]]-[[Метковић]].{{sfn|Tanner|2001|p=124}}
 
Основну школу похађао је у разним местима по [[Босна и Херцеговина|Босни и Херцеговини]], зависно где је радио његов отац. Павелић је основну школу похађао у [[Језеро (Република Српска)|Језеру]] у исламском [[мектеб]]у,{{sfn|Vojinović|1988|p=29}} и у [[Јајце|Јајцу]].{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} У гимназију се уписао у [[Травник]]у.{{sfn|Vojinović|1988|p=34}} Док је похађао гимназију у Травнику постао је следбедник националистичке идеологије [[Анте Старчевић]]а и његовог наследника на месту вође [[Чиста странка права|Чисте странке права]] [[Јосип Франк|Јосипа Франка]] (који је био и таст [[Славко Кватерник]]а, тада аустроугарског пуковника).{{sfn|Tanner|2001|p=124}} Због здравствених проблема 1905. године на кратко је прекинуо школовање. У лето је нашао посао на изградњи железничке пруге између [[Сарајево|Сарајева]] и [[Вишеград]]а. Школовање је наставио у [[Загреб]]у. Није успео да заврши четврти разред, због чега је понављао разред. Школовање је наставио у гимназији у Сењу, где је завршио пети разред. Због здравствених проблема је опет прекинуо школовање и запослио се на изградњи пута код Бузета. Шести разред је завршио у [[Карловац|Карловцу]]. а седми у Сењу. Матурирао је [[1910]]. године и уписао се на Правни факултет у Загребу. За време ђачких дана је приступио Чистој странци права{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=307}}, као и франковачкој ђачкој организацији. Павелић је 1912. ухапшен због сумње у умешаност на атентат на бана [[Краљевина Хрватска и Славонија|Хрватске-Славоније]] [[Славко Цувај|Славка Цуваја]].{{sfn|Tanner|2001|p=125}}{{sfn|Vojinović|1988|p=38}} Право је дипломирао [[1914]]. године, а [[1915]]. године добио ''-{doctor iuris}-'' почасну титулу.{{sfn|Fischer|2007|p=209}} У раздобљу од 1915. до [[1918]]. године радио је као овлашћени записничар у адвокатском нотаријату [[Александар Хорват|Александра Хорвата]], председника [[Странка права|Странке права]]. Након завршене стручне праксе (1918) радио је као самостални [[адвокат]] у Загребу.{{sfn|Dizdar|Grčić|Ravlić|Stuparić|1997|p=306}} У том периоду склопио је брак с Маром Ловренчевић, с којом је добио троје деце: сина Велимира и кћерке Мирјану и Вишњу. Ћерка Вишња је умрла [[25. децембар|25. децембра]] [[2015]]. године.<ref>[http://www.24sata.hr/svijet/kci-ante-pavelica-preminula-je-u-madridu-u-92-godini-453728 www.24sata.hr], "Кћи Анте Павелића преминула је у Мадриду у 92. години", објављено 26. децембра 2015., преузето 27. децембра 2015.</ref>
 
=== 1920те ===
 
==== Почетак оружаног отпора ====
До краја 1941. прихваћеност усташког режима међу већином Хрвата се претворило у разочарање и незадовољство, а због терора и безакоња који је спроводио режим поново су почела да се појављују пројугословеске тежње, заједно са прокомунистичким. Незадовољсво се појачало када је Павелић наредио да се Влатко Мачек ухапси и пошаље у Јасеновац у октобру 1941., а до краја 1941. пропагадни леци ХСС су позивали сељаке на стрпљење пошто је „дан ослобођења близу“.{{sfn|Pavlowitch|2008|pp=46–49}}
 
[[Датотека:Pavelić u Saboru 1942.ogv|thumb|Павелић држи говор у Хрватском сабору 23. фебруара 1942.]]
1.506.851

измена