Десрбизација — разлика између измена

2.079 бајтова додато ,  пре 2 године
нема резимеа измене
м (Разне исправке)
[[Датотека:Dositheus II crop.JPG|250px|десно|мини|Расколник [[Доситеј Стојковић]], по рођењу православни Србин из Смедерева и јерарх [[Српска православна црква|Српске православне цркве]], који се 1967. године самопрогласио за етничког "Македонца" и стао на чело расколничке "Македонске православне цркве"]]
 
Током [[Османско царство|османске]] владавине у српским земљама, од краја 14. до почетка 20. века, део православних Срба је, добровољно или принудно, преведен на [[ислам]],{{sfn|Селимовић|2001|p=163-181}} чиме је отпочео процес њихове [[акултурација|акултурације]], која је започињала променом вере, а настављала се прихватањем обичаја својствених другој култури.{{sfn|Селимовић|2017|p=119-138}} Овај процес је био посебно изражен на подручју [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], где је упоредо са исламизацијом спровођена и албанизација.{{sfn|Радовановић|1998|p=3-38}} Иако је део [[исламизација|исламизираних]] Срба задржао свест о српском пореклу и припадности српском етничком корпусу, вековна акултурација је током 19. и 20. века, у време успона националних покрета, довела до [[идентитет]]ског отклона који је након [[Босна и Херцеговина под аустроугарском влашћу|аустроугарског запоседања Босне и Херцеговине]] (1878) употребљен као средство за спровођење посебног политичког пројекта у виду стварања "бошњачке" нације.{{sfn|Kraljačić|1987|p=}}
 
У јужним српским областима, након укидања [[Пећка патријаршија|Пећке патријаршије]] (1766) дошло је до покушаја [[хеленизација|хеленизације]] српских црквених установа од стране [[фанариоти|фанариота]] који су управљали [[Цариградска патријаршија|Цариградском патријаршијом]], што је у раздобљу од друге половине 18. до почетка 20. века довело до многих лоших последица, првенствено након стварања [[Бугарска егзархија|Бугарске егзархије]], која је постала средство за спровођење десрбизације и [[бугаризација|бугаризације]].{{sfn|Шешум|2013|p=73-103}} Интензивна десрбизација путем бугаризације спровођена је у источним и јужним српским областима за време бугарске окупације током [[Србија у Првом светском рату|Првог светског рата]], у раздобљу од 1915. до 1918. године, а затим поново током [[Окупаторска подела Југославије у Другом светском рату|Другог светског рата]], у раздобљу од 1941. до 1944. године.{{sfn|Ракић|1988|p=55-59}}
 
У исто време, на подручјима под [[Хабзбуршка монархија|хабзбуршком]] влашћу, десрбизација је од почетка 16. до почетка 20. века такође спровођена путем [[преверавање|преверавања]] православних Срба и њиховог преобраћивања на [[римокатолицизам|римокатоличку]] веру, услед чега је долазило до њихоењихове постепене акултурације и [[мађаризација|мађаризације]] (у областима Угарске), одосно [[хрватизација|хрватизације]] (у областима Хрватске и Славоније).{{sfn|Гавриловић|1996b|p=111-126}} Један од најизразитијих примера десрбизације путем унијаћења и хрватизације представља однарођивање [[Жумберак (планина)|жумберачких]] Срба.{{sfn|Vukšić|2015|p=}}
 
Политика десрбизације, односно ''денационализације Срба'' попримила је [[геноцид]]не размере за време [[Други светски рат у Југославији|Другог светског рата]] (1941-1945), када је [[усташе|усташки]] режим на подручју [[Независна Држава Хрватска|Независне Државе Хрватске]] спроводио [[србофобија|антисрпску]] политику по којој је једну трећину Срба требало побити, другу трећину протерати, а преосталу трећину [[Покатоличавање Срба у Независној Држави Хрватској|покатоличити]] и [[хрватизација|похрватити]].{{sfn|Lukač|1988|p=53-85}} Ради што брже десрбизације и похрваћивања преосталих Срба, усташки режим је почетком 1942. године створио и такозвану [[Хрватска православна црква|Хрватску православну цркву]].{{sfn|Ђурић|1989|p=}} У исто време, на подручју [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]],{{sfn|Mirnić|1967|p=143-153}} мађарске окупационе власти су спроводиле сличну политику денационализације Срба, путем [[мађаризација|мађаризације]].{{sfn|Голубовић|1987|p=91-129}}
 
Политика десрбизације спровођена је и на подручју Црне Горе, након окупације у Другом светском рату (1941), када су сарадници окупатора, предвођени [[Секула Дрљевић|Секулом Дрљевићем]], покушали да створе [[Независна Држава Црна Гора|Независну Државу Црну Гору]] као квази-националну државу "црногорског" народа.{{sfn|Терзић|2000|p=181-198}} Иста политика је настављена и за време комунистичке власти у [[СФРЈ|Југославији]]. У раздобљу између два светска рата, [[Коминтерна]] се у својим програмским документима залагала за разбијање тадашње [[Краљевина Југославија|Краљевине Југославије]] и стварање посебне ''црногорске нације'', тако да је истоветан став заузела и [[Комунистичка Партија Југославије]].{{sfn|Димић|2001|p=285}} Главни заговорник десрбизације у Црној Гори био је црногорски комуниста [[Милован Ђилас]] је одлучно заступао став о самобитности ''црногорске нације'', у чему су га отворено подржавали [[Едвард Кардељ]] и [[Јосип Броз Тито]].{{sfn|Бојковић|2012|p=109-111}} Након успостављања комунистичке власти (1944-1945) и стварања [[Народна Република Црна Гора|Народне Републике Црне Горе]] као федералне јединице у саставу нове [[Федеративна Народна Република Југославија|Југославије]] (1945), комунистички режим је озваничио посебну [[Црногорци (народ)|црногорску нацију]], чиме је постављена основа за организовано спровођење процеса десрбизације и [[црногоризација|црногоризације]].<ref>[http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]</ref> Слична политика спровођена је и на подручју новостворене [[Народна Република Македонија|Народне Републике Македоније]], где је комунистички режим у склопу антисрпске политике изазвао црквени раскол, створивши посебну [[Македонска православна црква|Македонску православну цркву]].{{sfn|Пузовић|1999|p=155-173}}
 
У савременом добу, индивидуална десрбизација је присутна у [[Српска дијаспора|српској дијаспори]], а огледа се у постепеном губљењу етничког, односно националног идентитета путем акултурације, односно постепеног прихватања страних културних и идентитетских обележја.
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бојковић|first=Душан|title=Милован Ђилас о националном и државном питању Црне Горе|journal=Токови историје: Часопис Института за новију историју Србије|year=2012|issue=1|pages=106-134|url=http://tokovi.istorije.rs/lat/uploaded/1%202012/CLANAK%20-%20BOJKOVIC%20DUSAN.pdf}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Бошковић|first=Драган Б.|title=Културне последице и идеолошко-политичко залеђе идеје југословенске књижевности у (јужно)словенском контексту: Интеркултурни и интерлитерарни одговор|journal=Зборник Матице српске за славистику|issue=83|year=2013|url=http://www.maticasrpska.org.rs/wordpress/assets/Slavistika-83-PRINT.pdf|pages=49-59}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Брборић|first=Бранислав|title=С језика на језик: Социолингвистички огледи|year=2001|location=Београд|publisher=Центар за примењену лингвистику|url=https://books.google.com/books?id=cZcbAQAAIAAJ}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Стојанчевић|first=Владимир|authorlink=Владимир Стојанчевић|title=Односи између Србије и Бугарске од Санстефанског до Берлинског уговора: Проблеми, контроверзе, међусобне претензије|journal=Зборник Матице српске за историју|year=1978|volume=18|url=https://books.google.com/books?redir_esc=y&hl=sr&id=7hYWAQAAMAAJ|pages=51-64}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Суботић|first=Момчило|title=Отимање Космета у процесу расрбљивања Балкана|journal=Национални интерес: Часопис за национална и државна питања|year=2009|volume=5|issue=3|url=http://www.nacionalniinteres.rs/ni-2009-broj-03.pdf|pages=49-71}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Терзић|first=Славенко|authorlink=Славенко Терзић|title=Идеолошки корени црногорске нације и настанак црногорског сепаратизма|journal=Српска слободарска мисао|year=2000|volume=1|issue=1|pages=181-198|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/terzic-ideoloski_korijeni_c.html}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Чавошки|first=Коста|authorlink=Коста Чавошки|title=Расрбљивање|year=2011|location=Нови Сад|publisher=Orpheus}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Шешум|first=Урош|title=Друштво против Срба 1897-1902: Методи и мере бугарске дипломатије, Егзархије и Бугарско-македонско-одринске револуционарне организације против ширења српског утицаја у Јужној Старој Србији и Македонији 1897-1902|journal=Српске студије|issue=4|year=2013|url=http://serbianstudies.weebly.com/uploads/2/6/6/1/26612077/4.2._srpske_studije_4.pdf|pages=73-103}}
* [http://www.vreme.com/cms/view.php?id=880984 Vreme (2009): Rasrbljavanje regiona]
* [http://www.nspm.rs/srbija-i-crna-gora/rasrbljavanje-crne-gore-i-crnogorcenje-srba.html Вељко Ђурић-Мишина (2011): Расрбљавање Црне Горе и црногорчење Срба]
* {{Cite web|ref=harv|last=Terzić|first=Slavenko|authorlink=Славенко Терзић|title=Ideological roots of Montenegrin nation and Montenegrin separatism|year=2000|url=https://www.rastko.rs/rastko-cg/povijest/terzic-ideological_roots.html}}
* [http://www.politika.rs/scc/clanak/371837/%D0%9E-%D0%A5%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B8 Политика (2017): Саво Штрбац, О „Хрватској православној цркви”]