Немири на Косову 1981. — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 18:
'''Немири у Социјалистичкој Аутономној Покрајини Косово 1981. године''' подразумевају низ масовних протеста, почев од марта [[1981]], на којима су косовски [[Албанци]] захтевали да [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово]] постане седма република [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]].
 
То је било први пут да су косметских Албанци масовно подржали идеју о независној косметској републици. Немири су били последица сецесионистичке политике Албанаца, а за циљ су имале да Косово добије статус федералне једенице унутар Југославије, након чега би био отворен пут ка издвајању из Југославије с обзиром да су републике имале право на самосталност.{{sfn|Pavković|Radan|2011|pp=159}}
 
Против демонстраната су дејствовале војска и полиција, а у сукобима који су уследили је, према званичној верзији, погинуло 11 особа, док је ухапшено 4.200 људи.
Ред 28:
У конаку [[Манастир Пећка патријаршија|манастира Пећке патријаршије]] [[16. март]]а подметнут је пожар.<ref>{{cite web|url= http://www.rastko.rs/kosovo/istorija/stradanje_srba/atanasije_1deo_c.html#_Toc485531486 |title=[Projekat Rastko Gracanica-Pec&#93; Vladika Atanasije Jeftic: Stradanja Srba na Kosovu i Metohiji od 1941. do 1990. godine |publisher=Rastko.rs |date= |accessdate = 17. 3. 2013.}}</ref> Иако је у конаку спавало 30 људи, није било жртава. Пожар је подметнут на три места у поткровљу на растојању од по 10 метара. Изгорели су цео конак са капелом, патријарховим одајама, сестринским собама, радионицама и магацин, као и велики број икона и књига. Ватрогасне службе из [[Пећ (град)|Пећи]] су саботирале гашење, доласком празних цистерни, тако да је пожар беснео до вечери, када је конак изгорео.
 
баш На дан када је [[Дан младости|Штафета младости]] стизала у Приштину, [[26. март]]а, демонстранти су поново изашли на улице, носећи најпре политичке, а онда социјалне пароле.{{sfn|Jović|2009|pp=185}} Овога пута, снаге милиције су реаговале жестоко и брутално. Повређено је више од 30 особа. Покренут је још један низ хапшења. Студенти три највећа приштинска факултета [[30. март]]а ступају у штрајк. Следећег дана, [[1. април]]а, протести су поново букнули, али са радикалнијим захтевима. Сада су се демонстрантима придружили и радници. Пошто полиција није успевала да заведе ред и мир, покрајински секретаријат за општенародну одбрану наредио је да армија изађе са тенковима, што је и учињено. Истовремено, милицијска појачања из остатка [[Социјалистичка Република Србија|Србије]] заустављена су на барикадама. Да би присилили повлачење тих снага, демонстранти су отели неколико десетина особа из оближњих кућа. Међутим, када је стигла додатна милицијска јединица, они су савладани, а таоци су ослобођени. На Косову је била причињена огромна материјална штета: полупан је већи број излога, аутомобила, кућа, школа итд. [[Председништво СФРЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК СКЈ]] заседали су у [[Београд]]у на ванредној седници. Проглашено је ванредно стање у Приштини и наређено повећање борбене готовости армије.
 
Поред тога, нове демонстрације су избиле [[3. април]]а у [[Вучитрн]]у, [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]] и [[Урошевац|Урошевцу]]. Тада су милицијске снаге, са пуном подршком савезног, републичког, и покрајинског руководства, успеле да угуше сукобе.