Википедија

Microsoft — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м razne ispravke
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке
Ред 12:
| proizvodi = [[Majkrosoft vindous]]<br />[[Majkrosoft ofis]]<br />[[Majkrosoft serveri]]<br />[[Skajp]]<br />[[Majkrosoft Vizuelni Studio]]<br />[[Majkrosoft dinamike]]<br />[[Majkrosoft Azur]]<br />[[Eksboks]]<br />[[Majkrosoft Surfejs]]<br />[[Majkrosoft mobajl]]
| broj_radnika = 128.076 (jun 2014)<ref>{{cite web|url=https://www.microsoft.com/en-us/news/inside_ms.aspx#RevenueHeadcount|title=Revenue and Headcount |publisher=Microsoft |date= |accessdate = 15. 9. 2014}}</ref>
| slogan = Be What's Next.<br />
 
 
<small>(Budi što sledi.)</small>
| veb_stranica = [http://www.microsoft.com/ Microsoft.com]
Линија 31 ⟶ 33:
== Istorija ==
=== 1972–83: Osnivanje i početak ===
[[Датотека:1981BillPaul.jpg|thumb|left|[[Pol Alen]] (levo) i [[Bil Gejts]] (desno) 19. oktobra 1981, u „moru” računara nakon potpisivanja ugovora. IBM je nazvao Majkrosoft u julu 1980. Ispitivanje o [[programski jezik|programskim jezicima]] za njihovu nadolazeću liniju računara;<ref name=Allan 2001">{{Cite book|url=http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC|title=A History of the Personal Computer|last=Allan|first=Roy A.|publisher=Allan Publishing|idisbn=ISBN 978-0-9689108-0-1|year=2001|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref>{{rp|228|date=11. 2012}} nakon propalih pregovora sa drugom kompanijom, IBM je dao Majkrosoftu ugovor za razvoj OS–a za novu liniju računara.<ref name="Smart-Microsoft"/>]]
[[Пол Ален|Pol Alen]] i [[Бил Гејтс|Bil Gejts]], prijatelji iz detinjstva sa strašću za [[Програмирање|računarskim programiranjem]], tražili su priliku da naprave uspešan posao koristeći deljene veštine. Godine 1972. oni su osnovali svoju prvu kompaniju ''Traf-O-Data'', koja je nudila rudimentarne računare koji su pratili i analizirali automobilske podatke. Alen je otišao da studira [[računarstvo]] na [[Универзитет у Вашингтону|Univerzitetu u Vašingtonu]], a kasnije se ispisao da bi radio u Honeywell-u. Gejts je počeo studije na [[Универзитет Харвард|Harvardu]].<ref>{{cite web|url=http://www.fundinguniverse.com/company-histories/microsoft-corporation-history/|title=Microsoft Company History|last=|first=|date=|website=Fundinguniverse.com|publisher=|language=|archive-url=|archive-date=|access-date = 7. 3. 2018}}</ref> Članak magazina ''Popular Electronics'' u januaru 1975. godine opisivao je MITSov [[Алтаир 8800|Altair 8800]] mikroračunar. Alen je dao sugestiju da bi mogli programirati [[Бејсик|bejsik]] prevodilac za uređaj, a nakon poziva Gejsa koji je tvrdio da ima prevodilac koji radi, MITS je zahtevao demonstraciju. Pošto oni nisu imali isti, Alen je radio na simulatoru za Altair dok je Gejts razvijao prevodioca. Iako su razvili prevodioca na simulatoru, a ne na stvarnom uređaju, prevodilac je radio besprekorno kada su ga demonstrirali za MITS-u u gradu [[Албукерки|Albukerki]], [[Нови Мексико|Novi Meksiko]] u martu [[1975]]; MITS se složio da ga distribuiraju i marketinški ga označe kao [[Altair bejsik]].<ref name="Allan 2001">Allan, Roy A. . [http://books.google.com/?id=FLabRYnGrOcC ''A History of the Personal Computer'']. Allan Publishing. {{page|year=2001|idisbn=ISBN 978-0-9689108-0-1|pages=}} Pristupljeno 17. 7. 2010.</ref> Alen i Gejts su službeno osnovali Majkrosoft, 4. aprila 1975. godine, sa Gejtsom kao glavnim izvršnim direktorom ({{Jez-engl-lat|CEO}}).<ref name="BBCTL">{{cite news|url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/business/5085630.stm|title=Bill Gates: A Timeline|work=BBC News|publisher=BBC|date = 15. 7. 2006|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Alen je došao na ideju sa originalnim imenom „Micro-Soft,” kombinacijom reči ''[[mikroprocesor]]'' i ''[[softver]]'', kako se navodi u članku iz 1995. godine ''Fortune'' magazina.<ref>{{cite news|url=http://money.cnn.com/magazines/fortune/fortune_archive/1995/10/02/206528/index.htm|title=Bill Gates & Paul Allen talk check out the ultimate buddy act in business history|last=Schlender|first=Brent|date = 2. 10. 1995|newspaper=Fortune Magazine|access-date=|archive-url=|archive-date=|dead-url=}}</ref><ref>{{cite book|last=Allen|first=Paul|year=2011|title=Paul Allen: Idea Man|publisher=Penguin Group|url=https://books.google.com/books?isbn=0141969385|idisbn=ISBN 978-0-14-196938-1|pages=91}}</ref> U augustu 1977. godine kompanija je sklopila sporazum sa ''ASCII Magazine-''om u [[Japan]]u, što je uzrokovalo osnivanjem njihovog prvog međunarodnog ureda, „ASCII Majkrosoft”.<ref>{{cite journal|last=Staples|first=Betsy|first=|date=8. 1984|title=Kay Nishi bridges the cultural gap|url=http://www.atarimagazines.com/creative/v10n8/192_Kay_Nishi_bridges_the_cul.php|journal=Creative Computing|volume=10|issue=8|pages=|accessdate = 15. 7. 2010|via=|pages=192}}</ref> Kompanija se premestila na novu lokaciju u [[Белвју (Вашингтон)|Belvju]] u januaru 1979. godine.<ref name="BBCTL" />
 
Majkrosoft je ušao na tržište operativnih sistema 1980. godine sa svojom verzijom [[Јуникс|Juniksa]], zvanim [[Xenix|Heniks]].<ref>{{cite news|url=http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|title=Under The Hood: Part 8|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060901182630/http://www.computersourcemag.com/articles/viewer.asp?a=695|archivedate = 11. 9. 2006|work=Computer Source|author=Dyar, Dafydd Neal|date = 4. 11. 2002|accessdate = 14. 7. 2010}}</ref> Ipak, [[MS-DOS]] je taj koji je učvrstio dominantnost kompanije. Posle propalih pregovora sa kompanijom ''Digital Research'', [[IBM]] je sklopio ugovor sa Majkrosoftom u novembru 1980. godine za omogućavanje verzije operativnog sistema [[CP/M]], koji je podešen za korištenje u nadolazećem IBM-ovom računaru.<ref>{{cite book|url=http://books.google.co.uk/books?id=k9xS6t4ibxoC&printsec=frontcover&dq=Engines+that+move+markets:+technology+investing+from+railroads+to+the&hl=en&ei=BJThTfsoiK3yA4bgoJQH&sa=X&oi=book_result&ct=result&resnum=1&ved=0CCsQ6AEwAA#v=onepage&q=november%201980&f=false |title=Engines that move markets |publisher=Books.google.co.uk |date= |accessdate = 29. 5. 2011}}</ref> Za ovaj ugovor, Majkrosoft je kupio CP/M ''klon'' nazvan 86-DOS od kompanije ''Seattle Computer Products'', brendirajući ga kao MS-DOS, kojeg je kasnije IBM rebrendirao u [[PC DOS]]. Prateći izdavanje IBM PC-a u augustu 1981. godine, Majkrosoft je zadržao autorska prava za MS-DOS. Pošto je IBM autorski zaštitio IBM PC [[BIOS]], druge kompanije su morale uraditi „obrnuto inženjerstvo” u cilju da se hardver koji nije IBM-ov pokreće kao IBM PC kompatibilan, ali nijedna takva restrikcija se nije primenjivala na operativne sisteme. Zbog različitih faktora, kao npr. MS-DOS-ove dostupne softverske selekcije, Majkrosoft je na kraju postao vodeći proizvođač operativnih sistema za lične računare.<ref name="Smart-Microsoft">{{cite journal|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company|volume=6|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|title=Microsoft to Microsoft disk operating system (MS-DOS)|year=2002|accessdate = 18. 8. 2008|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224523/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/r0603/09r03/09r03.asp&guid=|archivedate = 12. 8. 2011}}</ref><ref name="Blaxill Eckardt 2009">{{Cite journal|url=http://books.google.com/?id=JO6kA0hebJIC&pg=PA210&lpg=PA210&dq=%22columbia+data+products%22+clone+bios&q=%22columbia%20data%20products%22%20clone%20bios|title=The Invisible Edge: Taking Your Strategy to the Next Level Using Intellectual Property|last=Blaxill|first=Mark|last2=Eckardt|first2=Ralph|publisher=Portfolio Hardcover|idisbn=ISBN 978-1-59184-237-8|year=2009|accessdate = 7. 7. 2010}}</ref> Kompanija se proširila na nova tržišta sa izdavanjem ''Majkrosoft Mausa'' 1983. godine, kao i na izdavačko odeljenje zvano ''Majkrosoft Press''. Pol Alen je odustao od Majkrosofta u februaru nakon otkrivanja [[Хоџкинова болест|Hodžkinove bolesti]].{{sfn|Allan|2001|ppp=231}}
 
=== 1984–94: Vindous i ofis ===
Линија 46 ⟶ 48:
[[Датотека:Bill Gates - United States v. Microsoft.jpg|thumb|Bil Gejts daje svoju depoziciju 1998. za SAD protiv Majkrosofta ročište. Jednom kada je US Department of Justice 1993. preuzeo od Federalne trgovinske komisije, dugotrajno pravno prepucavanje je usledilo između Majkrosofta i odela, rezultirajući u raznim naseljima i moguće blokirane integracije. Majkrosoft je upirao prstom na kompanije poput [[Time Warner|AOL-Time Warnera]] u svoju odbranu.<ref name="WiredUSDOJ" />]]
 
Prateći Bil Gejtsov interni „Internet Tidal Wave memo” 26. maja 1995. godine, Majkrosoft je počeo redefinisati svoje ponude i širiti svoje proizvodne linije u [[računarska mreža|računarskom umrežavanju]] i [[Веб|Vebu]].<ref>{{cite news|url=http://news.cnet.com/2009-1032-995681.html|title=Victor: Software empire pays high price|last=Borland|first=John|work=CNET|publisher=CBS Interactive|date = 15. 4. 2003|accessdate = 16. 7. 2010}}</ref> Kompanija je izdala [[Windows 95|Vindous 95]] 24. augusta 1995. godine, ističući "multitasking-po-prioritetu", potpuno novi korisnički interfejs sa ''Novelovom'' start tipkom, te 32-bitnom kompatibilnošću; jednaku sa NT-om koja je omogućavala Win32 API.<ref>{{cite journal|journal=Smart Computing|publisher=Sandhills Publishing Company |volume=4|issue=3|url=http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/95win/95win02/95win02.asp&guid=|title=New And Improved|last=Cope|first=Jim|date=mart 1996|accessdate = 16. 7. 2010|archiveurl=http://web.archive.org/web/20110812224513/http://www.smartcomputing.com/editorial/article.asp?article=articles/archive/95win/95win02/95win02.asp&guid=|archivedate = 12. 8. 2011}}</ref><ref name="Pietrek 1996">{{Cite journal|url=http://cs.mipt.ru/docs/comp/eng/os/win32/win95_sys_progr_secr/main.pdf|title=Windows 95 Programming Secrets|last=Pietrek|first=Matt|publisher=IDG|idisbn=ISBN 978-1-56884-318-6|format=PDF|date=mart 1996|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Vindous 95 je došao uvezan sa Onlajn servisima [[MSN]] i, za OEM-ove, [[Internet Explorer|Internet Eksplorerom]]. Internet Eksplorer nije bio uvezan sa retail Vindous 95 kutijama jer su kutije bile printane pre nego je tim završio internetski preglednik, te je umesto toga bio uključen u "Vindous 95 Plus!"" paket.<ref>{{cite news|url=http://www.winsupersite.com/showcase/msn_inside_01.asp|title=MSN: The Inside Story|work=winsupersite.com|last=Thurrott|first=Paul|publisher=Penton Media|date = 31. 5. 2005|accessdate = 17. 7. 2010}}</ref> Granajući se na novo tržište u 1996. godini, Majkrosoft i [[NBC Universal]] kreirali su novu [[24/7]] kablovsku TV-stanicu za vesti, MSNBC.<ref name="APM-NewsArchives">{{cite web|url=http://marketplace.publicradio.org/shows/1996/07/15_mpp.html|title=Marketplace: News Archives|work=Marketplace|publisher=American Public Media|date = 15. 7. 1996|archiveurl=https://web.archive.org/web/20040823174040/http://marketplace.publicradio.org/shows/1996/07/15_mpp.html|archivedate = 23. 8. 2004}}</ref> Majkrosoft je napravio Vindous CE 1.0, novi operativni sistem dizajniran za uređaje s malom memorijom i ostalim ograničenjima, poput ličnog digitalnog asistenta.<ref name="cehistory">{{cite web |url=http://www.hpcfactor.com/support/windowsce/|last=Tilly|first=Chris|title=The History of Microsoft Windows CE|work=HPC:Factor|accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> U oktobru 1997, Odjel pravosuđa upisao je kretanje u Federalni sud distrikta, tvrdeći da je Majkrosoft prekršio sporazum potpisan 1994. godine i zatražio od suda da zaustavi uvezivanje Internet Eksplorera sa Vindousom.{{sfn|Allan|2001|pp=}}
 
Bil Gejts je predao poziciju generalnog direktora (''CEO'') 13. januara 2000. godine Steveu Ballmeru, Gatesovom starom prijatelju sa koledža i zaposleniku Majkrosofta od 1980. godine, praveći novu poziciju za sebe kao ''Chief Software Architect'' ({{bs|šef-arhitekt softvera}}).{{sfn|Allan|2001|pp=}}<ref name="BBCTL" /> Različite kompanije uključujući i Majkrosoft formirale su savez Trusted Computing Group u oktobru 1999. godine da, između ostalog, povećaju sigurnost i zaštite intelektualno vlasništvo kroz prepoznavanje izmena u hardveru i softveru. Kritičari opisuju savez kao način pojačanja diskriminirajućih ograničenja oko toga kako korisnici koriste softver, te oko toga kako se računari ponašaju – kao oblik digitalnog upravljanja pravima; naprimer scenario gde računar nije samo osiguran za svog vlasnika, nego osiguran i protiv njega takođe.<ref>{{cite news|url=http://www.nytimes.com/2002/06/20/technology/20CODE.html?pagewanted=1|title=Fears of Misuse of Encryption System Are Voiced|work=The New York Times|last=Markoff|first=John|date = 20. 6. 2002|accessdate = 7. 7. 2010}}</ref><ref>{{cite journal|url=http://www.cl.cam.ac.uk/~fms27/papers/2003-stajano-shifting.pdf|last=Stajano|first=Frank|title=Security for whom? The shifting security assumptions of pervasive computing|series=Lecture notes in computer science|journal=Software Security—Theories and Systems|volume=2609|publisher=Springer-Verlag Berlin Heidelberg|year=2003|accessdate = 6. 7. 2010|doi=10.1007/3-540-36532-X_2|isbn=978-3-540-00708-1|pages=16–27}}</ref> Dana 3. aprila 2000. godine, pala je presuda u slučaju ''Sjedinjene Države protiv Majkrosofta'',<ref name="usvms">{{cite web |title=United States v. Microsoft |url=http://www.justice.gov/atr/cases/ms_index.htm |publisher=U.S. Department of Justice |accessdate = 5. 8. 2005 }}</ref> nazivajući kompaniju "zloupotrebni monopol";<ref name="findingsoffact">{{cite web|author=Jackson, Thomas Penfield|url=http://www.justice.gov/atr/cases/f3800/msjudgex.htm |title=U.S. vs. Microsoft findings of fact |publisher=U.S. Department of Justice |date = 5. 11. 1999 |accessdate = 18. 8. 2008}}</ref> Majkrosoft se izmirio su se sa pravosuđem SAD-a 2004. godine.<ref name="CBSCHRON"/> Dana 25. oktobra 2001. godine, Majkrosoft je izdao [[Windows XP|Vindous XP]], spajajući uobičajene i NT linije pod NT kodnom bazom.<ref>{{cite news|url=http://www.windowsitpro.com/article/windows-xp2/wininfo-short-takes-windows-xp-launch-special-edition.aspx|title=WinInfo Short Takes: Windows XP Launch Special Edition|last=Thurrott|first=Paul|work=Windows IT Pro|publisher=Penton Media|date = 26. 10. 2001|accessdate = 16. 7. 2010}}</ref> Kompanija je izdala i [[Xbox|Eksboks]] kasnije iste godine, ulazeći na tržište [[igrača konzola|igračih konzola]] kojim su dominirali [[Sony]] i [[Nintendo]].<ref name="BizWire-2001Ent">{{cite news|title=NPD Reports Annual 2001 U.S. Interactive Entertainment Sales Shatter Industry Record|work=Business Wire|publisher=CBS Interactive|date = 7. 2. 2002|url=http://findarticles.com/p/articles/mi_m0EIN/is_2002_Feb_7/ai_82604922|accessdate = 31. 3. 2007}}</ref> U martu 2004. [[Evropska Unija]] je donela zakonski akt protiv kompanije, navodeći da je zloupotrebila svoju dominantnost sa Vindousom, što je uzrokovalo presudu od 497 miliona eura (613 miliona dolara) i zahtevanje novih verzija Vindousa XP bez programa za medije Vindous Media Plejera, zvane Vindous XP Home Edition N i Vindous XP Professional N.<ref name="CNN-MSfine">{{cite news |url=http://www.cnn.com/2004/BUSINESS/03/24/microsoft.eu|archiveurl=https://web.archive.org/web/20060413082435/http://www.cnn.com/2004/BUSINESS/03/24/microsoft.eu|archivedate = 13. 4. 2006|title=Microsoft hit by record EU fine|work=CNN|date = 25. 3. 2004|accessdate = 14. 8. 2010}}</ref><ref name="euantitrust">{{cite web |title=Commission Decision of 24.03.2004 relating to a proceeding under Article 82 of the EC Treaty (Case COMP/C-3/37.792 Microsoft)|publisher=Commission of the European Communities |url=http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=CELEX:62004A0201:EN:NOT |date = 21. 4. 2004 |accessdate = 5. 8. 2005 |format=PDF}}</ref>
Линија 199 ⟶ 201:
 
== Reference ==
{{reflist|230em}}
 
== Spoljašnje veze ==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Microsoft”