Старогрчка књижевност — разлика између измена

{{bez_izvora}}

'''Хеленска књижевност''' обухвата [[Књижевност|књижевно]] стваралаштво које започиње [[Хомер]]овим [[Епика|еповима]] око [[8. век п. н. е.|8. века п. н. е.]], а завршава се оквирно [[529]]. године нове ере, када је [[византијско царство|византијски]] цар [[Јустинијан I|Јустинијан]] затворио [[Платон]]ову Академију у [[Атина|Атини]], последњу [[Филозофија|филозофску]] школу у [[Антика|антици]]. Хеленска је књижевност не само пресудно утицала на формирање [[Римска књижевност|римске књижевности]], него је извршила огроман утицај и на целокупну потоњу [[Европа|европску]] књижевност, како у тематици тако и у обликовању готово свих књижевних врста. У временском распону од тринаест векова у антици – осам пре нове ере и пет нове ере – стварали су многи песници и прозни писци, који су језиком и културом [[Грци]], али нису сви родом били Грци: освајања [[Александар Велики|Александра Великог]] проширила су [[Античка Грчка|грчку цивилизацију]] ван граница [[Античка Грчка|Хеладе]], те су главни градови Александрових наследника – [[Александрија]], [[Антиохија]] и други – постали већа средишта грчке цивилизације од старих грчких [[полис]]а.

{{Периоди у књижевности}}

 

У доба хеленизма развија се нова атичка [[античка комедија|комедија]] (Менандар, Дифил). Развијају се нове књижевне врсте. Посебно је популарна идила (Теокрит), краћа лирско-епска песма која пружа идеализовану слику свакодневног живота.

За крај хеленизма узима се 30. п. н. е. када је [[Антички Рим|Рим]] завладао [[Стари Египат|Египтом]].

== Референце ==

{{reflist}}