Храм Светог Саве у Београду — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Архитектура: правописне исправке |
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
||
Ред 21:
Црква може да прими 10.000 верника, а на западну хорску галерију може да стане 800 [[хор]]иста. Храм је обложен белим [[мермер]]ом и [[гранит]]ом, у чему је суделовао и словеначки ''Мармор Хотавље''.
[[Живопис]]ање, које је у току, ради се у техници [[мозаик]]а. У главној куполи налази се огроман мозаик [[Христос Пантократор|Христа Пантократора]] који представља Христа у тренутку вазнесења, а реализован је у атељеу руског академика и иконописца Никојала Мухина. Купола је украшена мозаиком тешким око 40 тона, које је у потпуности реализован у атељеу уметника, затим подељен на мање делове и тако транспортован у Београд, где је монтиран у куполу. Мозаик куполе представља један од највећих подухвата мозаичког украшавања криволинијских простора у свету. Мозаик је прављен током 2016. и 2017. године а монтиран од маја 2017. до краја фебруара 2018.<ref name="muhin">{{cite web|url=http://www.politika.rs/scc/clanak/398635/Gradnja-Hrama-Svetog-Save-duza-od-veka. |title=Градња Храма Светог Саве дужа од века“ |publisher=Политика | date = 21. 02. 2018. |accessdate = 24. 02. 2018}}</ref>.
== Црква Светог цара Лазара ==
Ред 30:
Изградња храма је текла веома споро до 2002. године. Храм је још увек у изградњи, која се финансира добротворним прилозима, и плаћањем доплатних поштанских маркица, које су приликом слања пошиљки обавезни да плате сви грађани Србије без обзира на вероисповест, а у складу са уредбом Владе Србије.<ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.slobodnaevropa.org/content/srbija_crkva_hram_svetog_save_postanske_marke/24253016.html |title=Crkveno-državni namet za Hram Sv. Save |accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Радио Слободна Европа}}</ref><ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Doplatna-markica-za-hram-po-zakonu.lt.html |title=Doplatna markica za hram po zakonu |accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Политика}}</ref><ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.nezavisne.com/novosti/ex-yu/Srbija-prisiljava-ateiste-i-nesrbe-da-placaju-za-Hram-Sv-Save-96049.html |title=Србија присиљава атеисте и несрбе да плаћају за храм Св. Саве|accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=Независне}}</ref><ref>{{sr}} {{Cite web |url=http://www.b92.net/info/vesti/pregled_stampe.php?yyyy=2011&mm=06&dd=29&nav_id=522066 |title=Uz pošiljku i „dobrovoljni prilog“ za izgradnju Hrama Svetog Save|accessdate = 2. 7. 2011. |last= |first= |coauthors= |date= |work= |publisher=B92}}</ref>
Године [[1879]], док је био у Београду, један од најпознатијих представника Срба католичке вере из Дубровника [[Матија Бан]], први је изнео идеју подизања цркве Светог Саве на Врачару.<ref>{{cite journal|last1=Арсић|first1=Ирена П.|title=THE CULTURE OF CATHOLIC SERBS FROM DUBROVNIK IN CONTEMPORARY CROATIAN HISTORIOGRAPHY|journal=Philologia Mediana| date = 13. 1. 2017|issue=Број 9 - 2017|page=52|url=https://izdanja.filfak.ni.ac.rs/casopisi/2017/philologia-mediana-9-2017|accessdate = 2. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite journal|last1=Солеша|first1=Биљана С.|title=ЊЕГОШ У МЕМОАРСКОЈ ПРОЗИ МАТИЈЕ БАНА|journal=Синтезе|date=2013|volume=бр. 4|page=31|url=http://scindeks-clanci.ceon.rs/data/pdf/2217-902x/2013/2217-902x1304029S.pdf|accessdate = 3. 12. 2017}}</ref> Касније, [[1895]] године, односно три стотине година након спаљивања моштију светог Саве, у Београду је основано ''Друштво за подизање храма светог Саве на Врачару'', чији је циљ био да се на месту спаљивања моштију подигне храм.<ref>[http://spc.rs/sr/pre_120_godina_doneta_odluka_o_podizanju_hrama Пре 120 година донета одлука о подизању Храма (СПЦ, 9. мај 2015)]</ref> Омања црква која је подигнута на месту будућег храма је касније померена да би изградња храма могла да отпочне. [[1905]]. године се расписује јавни конкурс за израду пројекта; свих пет приспелих радова је одбачено као недовољно добро.
[[Датотека:Temple of Saint Sava - Monument.jpg|мини|лево|Споменик светом Сави у дворишту храма]]
Ред 52:
== Место ==
Иако је храм сазидан на месту за које се у време почетних планова веровало да је место [[Спаљивање моштију светог Саве|спаљивања моштију]], историјска изстраживања указују да се тај догађај вероватно није десио на данашњем [[Градска општина Врачар|Врачару]], који је тада био далеко изван зидина града, већ на брду „Чупина умка“, на [[Ташмајдан
== Галерија ==
| |||