Универзитетска библиотека „Светозар Марковић” — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci; козметичке измене |
|||
Ред 23:
}}
'''Универзитетска библиотека ''Светозар Марковић''''' је научна [[библиотека]] [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]] и налази се у згради у [[Булевар краља Александра|Булевару краља Александра]] 71. Она је матична библиотека
По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састоје од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.
Ред 40:
На иницијативу нашег посланика у [[Вашингтон]]у, [[Славко Грујић|Славка Грујића]], [[Карнегијева задужбина]], која је до тада већ изградила читав низ библиотека у свету, прихватила је да одобри 100.000 долара као поклон српској влади за градњу и опремање једне библиотеке у [[Београд]]у. [[Слободан Јовановић]], тадашњи [[списак ректора Универзитета у Београду|ректор Универзитета]], успео је личним залагањем да та материјална средства увећа државним кредитима, како би се изградила једна већа библиотека, која би задовољила потребе Универзитета. Град Београд је поклонио земљиште, а пројекат су урадили професори универзитета, архитекти Драгутин Ђорђевић и [[Никола Несторовић]]. Тако је подигнута прва и тада једина зграда у Србији, наменски саграђена за библиотеку.<ref name="џонић данка">{{Cite book|last1=Џонић|first1=Урош|title=Изградња Универзитетске библиотеке у Београду: 1919-1925: дневници Уроша Џонића|date=2011.|publisher=Универзитетска библиотека Светозар Марковић|location=Београд|pages=166}}</ref>
Свим пословима око грађења библиотеке руководио је Одбор за подизање библиотеке у чијем саставу су се налазили [[Слободан Јовановић]], ректор Универзитета, [[Лео Капсер]], представник [[Карнегијева задужбина|Карнегијеве задужбине]], [[Андра Стевановић]], [[Драгутин М. Ђорђевић|Драгутин Ђорђевић]] и [[Никола Несторовић]], архитекте и професори Техничког факултета.<ref>{{cite web|title=Каталог непокретних културних добара на подручју Града Београда|url=http://beogradskonasledje.rs/kd/zavod/azbucnik_6.html|website=Београдско наслеђе|accessdate = 1. 9. 2017}}</ref> Зидање је трајало пуне четири године. Био је то велики подухват, који је означио, с једне стране, настајање установе од изузетне важности за образовање, науку и културу читаве [[Србија|Србије]], а с друге изградњу универзитетског центра [[Београд]]а што је предвиђено Генералним планом [[Београд]]а из [[1921]]. године.<ref>{{Cite book|last1=Михајлов|first1=Саша|title=Универзитетска библиотека "Светозар Марковић" = Svetozar Marković University Library|year=2010|publisher=Завод за заштиту споменика културе града Београда|location=Београд|pages=1-7}}</ref>
Пројектанти библиотеке Несторовић и Ђорђевић, уважени професори Универзитета, следили су важно пројектантско начело да се стил грађевине одређује према њеној намени.<ref>М. Павловић, Живот и дело архитекте Николе Несторовића (1868-1957), докторска дисертација, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2014, 353-362.</ref> Тако је зграда библиотеке конципирана као слободностојећа грађевина обликована у духу постулата [[Архитектура|архитектуре]] академизма.<ref>А. Кадијевић, Естетика архитектуре академизма (XIX – XX), Београд 2005, 345-355.</ref> Најрепрезентативније је решена улазна партија изведена у виду истуреног [[Портик|портика]] са четири коринтска стуба који носе троугаони [[забат]] са симетрично распоређеним [[Акротерија|акротеријама]]. Архитектонска пластика, рад вајара [[Аца Стојановић|Аце Стојановића]], у складу је са академском концепцијом здања. Изведена у вештачком камену, распоређена је око отвора и на површини троугаоног [[Забат|забата]]. Централну групу на троугаоном забату чине две дечје фигуре са венцем, док се са стране налазе две пандан групе високорељефних фигура - жене са венцем у рукама постављене изнад фугура деце са књигама и анђелом.<ref>Đ. Sikimić, Fasadna skulptura u Beogradu, Zavod za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Beograd 1965, 20-21.</ref> Представљене фигуре и предмети су [[Алегорија|алегорије]] плодности, будућности, знања, победе, заштите и сигурности.<ref>М. Маринковић, Архитектонска пластика јавних објеката Београда (1918-1941), магистарски рад, Филозофски факултет, Универзитет у Београду, Београд 2005, 130-132.</ref>
Ред 61:
=== Едукација ===
Одељење за научне информације и едукацију је до [[2002]]. године обучавало појединачне кориснике, међутим од тада се почело са организованом обуком корисника у виду групних едукација као што су презентације, предавања, интерактивне радионице итд. Прве групне обуке су биле у оквиру [[TEMPUS|TEMПУС]] пројекта, а циљну популацију су чинили високошколски библиотекари у организацији Заједнице библиотека универзитета у Србији (ЗБУС).<ref name="ЗБУС">{{cite web|title=Заједница библиотека универзитета у Србији|url=http://zbus.rs/cir/index.php?a=vesti&b=cirilica|website=Званичан веб сајт|accessdate = 4. 11. 2017}}</ref> У оквиру ЗБУС-а су организована током година различита предавања и радионице на теме формиране према интересовању и потребама корисника. Акредитовани курсеви одржавају се од [[2014]]. године у складу са Правилником о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности [[Министарство културе и информисања Републике Србије|Министарства културе и информисања Републике Србије]] који доприносе образовању библиотекара, а самим тим и унапређењу струке.<ref>{{cite web|title=Правилник о сталном стручном усавршавању у библиотечко-информационој делатности, Службени гласник РС, 18/13|url=https://www.nb.rs/view_file.php?file_id=3495|website=Народна библиотека Србије|accessdate = 4. 11. 2017}}</ref>
Оснивањем [[КоБСОН]]-а и претплатом на електронске изворе информација(е-часописе, е-књиге, базе података) једна од значајних активности овог одељења је едукација наставника и сарадника факултета и института, пре свега [[Универзитет у Београду|Универзитета у Београду]], али и осталих универзитета у Србији, као и студената основних и дипломских студија.<ref>Поповић, Александра; Антонић, Сања; Столић, Драгана (2012). Едукација, дигитални репозиторијуми и отворени приступ. Дигитализација културне и научне баштине, универзитетски репозиторијуми и учење на даљину. Тематски зборник у 4 књиге. књ. 2. cтр. 323—334.</ref>
Ред 79:
У Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић” у [[Београд]]у је могућe претраживати публикације путем електронског каталога (OPAС).
[[Датотека:Електронски каталог.jpg|мини|десно|Електронски каталог]]
-{OPAС}- је акроним енглеских речи
-{OPAC}- се у библиотеци користи од [[1989]]. године упоредо са лисним каталогом. Од [[1998]]. године се више не ажурира лисни каталог већ се нови подаци уносе само у електронски каталог. Позајмица је аутоматизована. Доступан је 24 сата дневно преко Интернета.
==== Претраживање електронског каталога ====
Постоје три типа претраживања електронског каталога.<ref>{{cite web|title=Претраживање каталога|url=http://unilib.libguides.com/ld.php?content_id=31567384|website=Водичи кроз научне области Универзитетске библиотеке|accessdate = 12. 2. 2018}}</ref>
* Основно претраживање
* Изборно претраживање
| |||