Диетиламид лизергинске киселине — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 217.24.20.2 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
Autobot (разговор | доприноси)
м Dodavanje datuma u šablone za održavanje i/ili sredjivanje referenci
Ред 23:
Синтетисао га је [[1938]]. године швајцарски научник [[Алберт Хофман]] из [[главница ражи|главнице ражи]] ({{јез-лат|claviceps purpurea}}), гљивице која живи на класју ражи.<ref name="narkomanija.ba">[http://www.narkomanija.ba/index.php?id=145 ЛСД инфо] (narkomanija.ba)</ref> Може се наћи у облику [[Tableta (farmacija)|таблета]], гела, пилула, картончића украшеног цртежима ({{јез-енгл|blotter}}) или у течном стању. У чистом облику је без мириса, без боје и без укуса.<ref name="tihkal">{{Cite book|last1=Shulgin|first1=Alexander|last2=Shulgin|first2=Ann|title=TiHKAL|year=1997|url= |publisher=Transform Press|location=Berkeley|isbn=978-0-9630096-9-2|pages=}}</ref>
 
ЛСД је убрзо након открића постао [[психоделична терапија|терапеутски]] лек који је обећавао. Међутим, због раширене ванмедицинске употребе, веома популарне [[1960е|1960-их]] година у западном свету, ЛСД је [[1967]]. године проглашен илегалном [[дрога|дрогом]].<ref>{{cite web|url=http://www.rsc.org/chemistryworld/Issues/2006/January/LSD.asp |title=LSD: cultural revolution and medical advances |accessdate = 27. 9. 2007 |work=Royal Society of Chemistr}}</ref> Неке организације се и данас залажу за наставак истраживања могућих примена ЛСД.<ref name=autogenerated1>{{cite web|url=http://www.hofmann.org/ |title=The Albert Hofmann Foundation |accessdate = 27. 9. 2007 |work=Hofmann Foundation}}</ref>
 
== Историја ==
Ред 31:
=== Откриће ===
[[Датотека:Ergot01.jpg|мини|[[Главница ражи]], гљивица из које се добија ЛСД]]
[[Швајцарска|Швајцарски]] хемичар [[Алберт Хофман]] је на фармацеутско-хемијском одељењу компаније [[Сандоз]] (данас [[Новартис]]) у [[Базел]]у изучавао лековите биљке и [[гљиве]] ради издвајања активних састојака у медицинске сврхе. Он је покушавао дериватима лисергинске киселине добити жељене учинке на покусним животињама. [[1938]]. године Хофман је издвојио 25. дериват у низу експеримената, диетиламид лисергинске киселине, од којег је очекивао да ће имати најизраженија тражена својства. Међутим, не само да су позитивни ефекти на животињама изостали, већ је примећено и “необуздано” понашање замораца, па је спој, означен као ЛСД-25, проглашен неинтересантним и наредних неколико година није проучаван.<ref name="vutra.org" /> Пет година касније, [[16. април]]а [[1943]]. године, понављајући опите са овом скоро заборављеном супстанцом, др. Хофман је осетио “снолико стање” бавећи се уобичајеним лабораторијским експериментима, апсорбујући ЛСД случајно преко врхова прстију.<ref name="histlsd">{{cite web|url=http://www.a1b2c3.com/drugs/lsd01.htm |title=History Of LSD |accessdate = 27. 9. 2007 |last=Hofmann|first=Albert}}</ref> Хофманов лабораторијски дневник описује догађај:
 
{{цитат|Одједном сам постао чудно опијен. Спољни свет постао је промењен, као у [[сан|сну]]. Предмети су изгледали као да постају живи; попримали су необичне димензије; и [[боја|боје]] су постале сјајније. Чак су се опажај [[сопство|себе]] и осећај за [[време]] променили. Када су [[око|очи]] биле затворене, шарене слике брзо су се мењале као на калеидоскопу. Након пар часова, не неугодна опијеност коју сам искусио потпуно [[свест]]ан нестала је. Што је узроковало такво стање?<ref name="vutra.org" /> }}
Ред 43:
Када се следећег јутра пробудио, схватио је да је открио потпуно непознату супстанцу необичних својстава, чијем ће проучавању посветити остатак свог живота. Наредних деценија, све до своје смрти, Хофман је остао утврђен у мишљењу да је откриће ЛСД-а од пресудне важности за људску [[Еволуција (биологија)|еволуцију]]:
 
{{цитат3|Мислим да у људској еволуцији никада није било оволико неопходно имати ту супстанцу ЛСД. То је оруђе које нас претвара у оно што би требало да будемо.<ref>{{cite web|url=http://www.wired.com/science/discoveries/news/2006/01/70015?currentPage=2|title=LSD: The Geek's Wonder Drug?|accessdate = 29. 4. 2008}}</ref>|[[Алберт Хофман]]}}
 
=== Научна истраживања ===
Ред 70:
Откриће ЛСД-а је изазвало велики интерес америчке обавјештајне службе [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]] која је већ дуже време тражила тзв. ''дрогу истине'', тј. дрогу која би требало да наведе конзументе на причање, чиме би се лакше долазило до тајних података. Дотад су испробали [[кофеин]], [[алкохол]], [[мескалин]], [[барбитурати|барбитурате]] и [[Kanabis (lek)|марихуану]], но сви су се показали недостатнима. Кад су [[1947]]. године добили извештаје о ЛСД-у, поверовали су да је то дрога коју траже и одлучили је испробати.<ref name="Branko Miloš" />
 
У опсежном истраживачком пројекту под називом [[МК-УЛТРА]] америчка тајна служба је дрогирала хиљаде америчких грађана ЛСД-ом без њиховог знања и одобрења.<ref name="CIADOD">{{cite news | title=Chapter 3: Supreme Court Dissents Invoke the Nuremberg Code: CIA and DOD Human Subjects Research Scandals | date= | publisher=United States Department of Energy | url =http://hss.energy.gov/healthsafety/ohre/roadmap/achre/chap3_4.html | work =Human Radiation Experiments | accessdate = 4. 10. 2007 | language =}}</ref> Након година тестирања на војницима, ратним заробљеницима, психијатријским пацијентима, ситним криминалцима, проституткама, гангстерима и властитим агентима, ЦИА одустаје јер деловање ЛСД-а није довољно предвидиво да би се могло искористити у војне и обавештајне сврхе.
 
С ЛСД-ом је једно време експериментисала и америчка војска.<ref name="Branko Miloš"/>
Ред 87:
Дозирање ЛСД-а се мери у [[миркограм]]има (µg), милионитим деловима [[грам]]а. Ради поређења, дозирање већине лекова и дрога се мери у [[милиграмим]]а, хиљадитим деловима грама. [[Алберт Хофман]] је сматрао да активна доза [[мескалин]]а, између 0,2 и 0,5 -{g}-, има деловање упоредиво са 100 µg или мање ЛСД-а. Другим речима, ЛСД је између пет и десет хиљада пута јачи од мескалина.<ref name="problem-child">Albert Hofmann, [http://www.psychedelic-library.org/child.htm LSD—My Problem Child]. McGraw-Hill. {{page|year=1980|isbn=978-0-07-029325-0|pages=}}</ref> Појединачна доза ЛСД-а обично износи између 100 и 500 микрограма, док се деловање може осетити већ са 25 микрограма.<ref name="greiner">{{cite journal |vauthors=Greiner T, Burch NR, Edelberg R | title=Psychopathology and psychophysiology of minimal LSD-25 dosage; a preliminary dosage-response spectrum | journal=AMA Arch Neurol Psychiatry |year=1958| volume=79 | issue=2 | pmid=13497365|pages=208-10}}</ref> Типична доза у 1960-им је износила између 200 и 1000 µg, док је [[1990е|1990-их]] смањена на свега 20-80 µg (нека истраживања показују да мање дозе углавном изазивају мање лоших трипова)<ref name="henderson-glass">{{Cite book |author1=Henderson, Leigh A. |author2=Glass, William J. | title=LSD: Still with us after all these years |year=1994|isbn=978-0787943790 | publisher= Jossey-Bass | location= San Francisco | unused_data= |Jossey-Bass Inc., San Francisco}}</ref>
 
Код ЛСД-а не постоје класични симптоми предозирања, али је код врло јаких доза (преко 150 микрограма) вероватноћа параноје и трајних психичких последица битно повећана.<ref name="vutra.org" /> Смртоносна доза ЛСД-а код људи није позната<ref name="vutra.org" />, а процењује се да би евентуално износила преко 12 -{mg}- по 1 -{kg}- телесне тежине<ref name="urlErowid LSD (Acid) Vault : Dosage">{{cite web | url = http://www.erowid.org/chemicals/lsd/lsd_dose.shtml | title = Erowid LSD (Acid) Vault : Dosage | format = | work = | accessdate = }}</ref><ref name="urlLSD research: LD50, lethal dose 50">{{cite web | url = http://researchlsd.blogspot.com/2009/11/ld50-lethal-dose-50.html | title = LSD research: LD50, lethal dose 50 | format = | work = | accessdate = }}</ref>. Већина извора преноси да у свету није забележен ниједан смртни случај од предозирања, односно тровања ЛСД-ом.<ref name="vutra.org" /> Међутим, према неким изворима један такав случај је забележен новембра [[1975]]. године у [[Кентаки]]ју, када је наступила смрт услед уношења око 1/3 грама (320.000 µg) интровенозно, што је око 3.000 пута више од просечне дозе од око 100 µg.<ref name="erowid-dosage">{{cite web
| url = http://www.erowid.org/chemicals/lsd/lsd_dose.shtml
| title = LSD Vault: Dosage
| date = 6. 7. 2006
| accessdate = 31. 1. 2007}}</ref><ref>{{cite web | url = http://www.erowid.org/references/refs_view.php?A=ShowDocPartFrame&ID=1389&DocPartID=1151
| title = LSD Toxicity: A Suspected Cause of Death
| publisher = Journal of the Kentucky Medical Association
| accessdate = 26. 11. 2007
}}</ref>