Википедија

Краљевина Југославија — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м Враћене измене 93.87.217.157 (разговор) на последњу измену корисника Sorabino
ознака: враћање
Autobot (разговор | доприноси)
1.572.075 измена
м Разне исправке; козметичке измене
Ред 8:
| Име_генитив = Краљевине Југославије
| Крилатица = Један народ, један краљ, једна држава
| Химна = [[Химна Краљевине Југославије]]<br /><center>[[Датотека:Himna Kraljevine Jugoslavije.ogg]]</center>
| Слика_карта = Kingdom of Yugoslavia 1930.svg
| Текст_карта = Краљевина Југославија на мапи (1930-е)
Ред 15:
| Регија = [[Балканско полуострво|Балкан]]
| Земља =
| Главни град = [[Београд]]{{refn|group=н.|Од 1941. до 1944. [[Владе Краљевине Југославије у егзилу]] боравиле су у [[Лондон]]у. Привремена [[Привремена влада ДФЈ|Влада ДФЈ]] била је [[1945]]. године, када је Београд био главни град.<ref>{{Cite booksfn|last1=S|first1=A|title=A Corrupt Tree|url=https://books.google.ba/books?id=vcDBAgAAQBAJ&pg=PA267&lpg=PA267&dq=london+as+capital+of+yugoslavia+from+1941+to+1944&source=bl&ots=2IkKmKvJ4m&sig=7-GFxaZ5PLb5u1yE8zJXn93eOis&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjuyMXKlt_KAhWGiCwKHb5-CfgQ6AEIPTAG#v=onepage&q=london%20as%20capital%20of%20yugoslavia%20from%201941%20to%201944&f=false|year=2013|publisher=|isbn=978-1-4836-6537-5|pagesp=267}}</ref>}}
| Највећи град = Београд
| Службени језик = {{nowrap|[[Српскохрватски језик|српско-хрватско]]-[[Словеначки језик|словеначки]]<ref name="Busch2004">{{harvnb|Busch|Burszta|Kamusella|2006|p=79}}</ref>}}}}
| Службени језик = {{nowrap|[[Српскохрватски језик|српско-хрватско]]-[[Словеначки језик|словеначки]]<ref name="Busch2004">{{Cite book|last1=Busch|first1=Birgitta|last2=Kelly-Holmes|first2=Helen|title=Language, Discourse and Borders in the Yugoslav Successor States|url=https://books.google.com/books?id=MlXQ5zKb_VQC&pg=PA26|year=2004|publisher=Multilingual Matters|isbn=978-1-85359-732-9|pages=26}}</ref>{{refn|group=н.|Наведен у обама [[устав]]има државе (из [[Видовдански устав|1921]]. и [[Септембарски устав|1931]]. год); {{nowrap|''српско-хрватско-словеначки''}} се преводи на [[Енглески језик|енглески]] као {{nowrap|''Serbo-Croato-Slovene''}} или ''Serbocroatoslovenian''; назив се користио иако су [[Српско-хрватски језик|српско-хрватски]] и [[Словеначки језик|словеначки]] различити језици.<ref>{{cite book|title=Entangled Histories of the Balkans: Volume One: National Ideologies and Language Policies|url=https://books.google.com/books?id=FGmJqMflYgoC&pg=PA371|year=2013|publisher=Koninklijke Brill NV|isbn=978-90-04-25076-5|editor1-first=Rumen|editor1-last=Daskalov|editor2-first=Tchavdar|editor2-last=Marinov|chapter=Language and Identity: The Fate of Serbo-Croatian|last=Alexander|first=Ronelle|quote=Now, however, the official language of the new state, the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenes, bore the unwieldy name Serbo-Croato-Slovene (''srpsko-hrvatsko-slovenački'').|pages=371}}</ref><ref>{{cite book|last1=Wojciechowski|first1=Sebastian|last2=Burszta|first2=Wojciech J.|last3=Kamusella|first3=Tomasz|title=Nationalisms across the globe: an overview of nationalisms in state-endowed and stateless nations|volume=2|url=https://books.google.com/books?id=HXYUAQAAIAAJ|year=2006|publisher=School of Humanities and Journalism|isbn=978-83-87653-46-0|quote=Similarly, the 1921 Constitution declared Serbocroatoslovenian as the official and national language of the Kingdom of Serbs, Croats, and Slovenians.|pages=79}}</ref>}}}}
| У службеној употреби =
| Државе чланице =
| Религија = равноправне вероисповести: [[православље]], [[католицизам]] (и [[гркокатолицизам]]), [[ислам]], [[јудаизам]] и [[протестантизам]]<ref>[http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/pravda/1925/04/17#page/1/mode/1up Правда, 17. марта 1925], Београд,. странастр. 2.</ref>
| Тип владавине = [[Уставна монархија]]<br /><small>(1918—1929, 1931—1939)</small><br />[[Апсолутна монархија]]<br /><small>(1929—1931, 1939—1945)</small>
| Титула владара = [[Списак српских владара|Краљ]]
Ред 74:
| Година пописа2 = 1931
| Становништво2 = 13.934.038
| Густина становништва = 48,4/-{km}-&sup2;{{nbsp}} /{{nbsp}} 56,3
| Густина поредак =
| Густина поредак напомена =
Ред 95:
| Стоти део валуте напомена =
| Временска зона = [[UTC+1|+1]] (-{[[Средњоевропско време|CET]]}-)
| Домен = [[.yu]] (Уведен у време [[СФРЈ|Социјалистичке Федеративне Републике Југославије]] [[1989]]-е године.
| Домен напомена =
| Позивни број = 38
Ред 155:
Краљевина Југославија је неколико пута кроз своју историју мењала назив:
* Одговором [[Александар I Карађорђевић|регента Александра]] [[Народно вијеће Словенаца, Хрвата и Срба|Народном већу Словенаца, Хрвата и Срба]] на одлуку о уједињењу са [[Краљевина Србија|Краљевином Србијом]] проглашена је [[1. децембар|1. децембра]] [[1918]]. прва [[Југославија]] под називом ''Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца''.<ref name="акт">[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/leksikon_jugoslavije/konstitutivni_akti_jugoslavije/prvodecembarski_akt.html Прводецембарски акт — Прокламовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца], Архив Југославије, Конститутивни акти Југославије</ref>
* Одлуком [[Привремено народно представништво|Привременог народног представништва]] од [[15. јул]]а [[1920]], реч Краљевство је промењена у Краљевина. тако да је од тог датума званичан назив државе био ''Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца''.<ref name="назив б">[http://www.arhivyu.gov.rs/active/sr-cyrillic/home/glavna_navigacija/izdanja/casopis_arhiv_v01/dosadasnji_brojevi/casopis_godina_i_broj_1.html Миладин Милошевић, Краљевство Срба, Хрвата и Словенаца. Први назив југословенске државе], Часопис Архив — година I број 1, Архив Југославије</ref>
* Дана [[3. октобар|3. октобра]] [[1929]]. обнародован је ''Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја'', чиме је од тог датума званичан назив државе био ''Краљевина Југославија''.<ref>[[Политика (новине)|Политика]], бр. 7.694 од петка 4. октобра 1929, насловна страна.</ref>
 
Ред 171:
 
=== Спорови око државног уређења ===
Одмах након проглашења 1. децембра, преговори између Народног вијећа (Државе Словенаца, Хрвата и Срба) и српске владе су резултовале споразумом око нове владе којом би председавао [[Никола Пашић]]. Међутим, када је ово послато регенту на усвајање, оно је одбијен и тако је изазвао прву кризу владе у новој држави. Све странке су ово означиле као кршење парламентарних принципа, али је криза превазиђена када су се све стране сложиле да замене Пашића [[Стојан Протић|Стојаном Протићем]] који је био водећи члан Пашићеве [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]]. Нова влада је створена [[20. децембар|20. децембра]] 1918. До избора за ''[[Уставотворна народна скупштина Краљевствакраљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворну скупштину]]'', ''[[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Привремено народно представништво]]'' је служило као парламент који су формирали делегати из разних изабраних тела која су постојала на југословенском простору пре стварања државе. Спорови и неспоразуми око унутрашњег уређења земље почели су одмах након уједињења. Удруживањем странака комбиновањем неколико чланова српске опозиција са странкама из бивше Аустро-Угарске је довела до стварања нове [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], која је доминирала Привременим представништвом и владом. Док су српски политичари југословенску државу сматрали за природни наставак Краљевине Србије, за хрватске и словеначке странке је нова држава била само оквир у којем ће наставити национално окупљање и јачање националних позиција.{{sfn|Батаковић|2010|p=279}} Пошто је Демократска странка предвођена [[Љубомир Давидовић|Љубомиром Давидовићем]] заговарала врло централизован програм, неколико хрватских делегата је прешло у опозицију. Међутим, ни радикали нису били срећни пошто су имали само три министра наспрам 11 Демократске странке и [[16. август]]а [[1919]]. Стојан Протић је поднео оставку. Љубомир Давидовић је онда основао каолицију са [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенском социјалдемократском странком]]. Ова влада је имала већину, али кворум у Привременом представништву је био половина плус 1 глас. Опозиција је почела да бојкотује парламент, а пошто се влада није могла ослонити да ће се све њене присталице појавити, постало је немогуће да влада закаже седницу у скупштини са довољним бројем посланика. Давидовић је ускоро поднео оставку, али пошто нико други није могао да формира владу, он је опет постао премијер. Пошто је опозиција наставила са бојкотом, влада је одлучила да влада преко уредби. Ово је било нападнуто од стране опозиције која је почела да назива себе „скупштинска заједница“. Давидовић је схватио да је стање неодрживо и затражио од краља да одмах закаже изборе за уставотворну скупштину. Када је краљ Петар одбио, Давидовић није имао избора осим да поднесе оставку. Након [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|избора за Уставотворну скупштину]] одржаних 28. новембра 1920, неспоразуми су се продубили, а [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] је бојкотовала рад скупштине. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је на изборима освојила 12,4% гласова,{{sfn|Батаковић|2010|p=286}} крајем године је била забрањена. [[Видовдански устав|Први устав]] Краљевине СХС је усвојен на [[Видовдан]] [[28. јун]]а [[1921]], а његовим усвајањем је успостављена [[унитарна држава|унитарна]] монархија, утемељен је парламентаризам и локална самоуправа. После смрти краља Петра I (16. августа 1921), регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а наредне године се оженио [[Марија Карађорђевић|принцезом Маријом]] од [[Краљевина Румунија|Румуније]].
 
=== Лични режим краља Александра ===
Ред 259:
[[Датотека:Kingdom of Yugoslavia (1929-1939)-sr.svg|мини|250п|Бановине Краљевине Југославије, од 1929.]]
[[Закон о називу и подели Краљевине на управна подручја|Законом о називу и подели Краљевине на управна подручја]] од 3. октобра 1929, установљена је нова административна подела територије на бановине.<ref name=autogenerated5>Марковић Ратко. стр. 137.</ref> Ова управна подела земље, успостављена за време диктатуре краља Александра, задржана је и након престанка исте, ушавши у нови Септембарски устав из 1931. године. Године 1939. основана је Бановина Хрватска, у чији састав су ушле у целости територије Савске и Приморске бановине, те делови територија Дунавске, Врбаске, Дринске и Зетске бановине.
 
Бановине:
* [[Дравска бановина]], седиште [[Љубљана]] (1929—1941)
Линија 275 ⟶ 276:
[[Датотека:Little Entente.png|мини|десно|[[Мала Антанта]]]]
Краљевина је одржавала блиске односе са [[Савезници у Првом светском рату|Савезницима из Првог светског рата]], посебно са традиционалним савезницима [[Француска|Француском]] и [[Уједињено Краљевство|Уједињеним Краљевством]] између [[1920]]. и [[1934]]. године. Основала је [[Мала Антанта|Малу Антанту]] заједно са [[Чехословачка|Чехословачком]] и [[Краљевина Румунија|Румунијом]] 1920. године, да би спречила могућност да [[Краљевина Мађарска (1920—1946)|Мађарска]] поврати територије које је [[Тријанонски споразум|изгубила]] након Првог светског рата. Савез се ускоро распао пошто Краљевина СХС није учествовала у акцијама Румуније и Чехословачке против Мађарске.
 
[[Фашизам|Фашистичка]] Краљевина Италија је имала територијалне претензије против Краљевине Југославије, и основала је савез са државама које су имале сличне државничке планове, под великим утицајем Италије и/или фашизма: Албанијом, Мађарском, Румунијом и Бугарском. Сарадња са Великом Британијом и Француском је учинила да се Италија повуче из савеза 1927. Као одговор на растући италијански експанзионизам, краљевска југословенска влада је 1927. потписала Споразум о пријатељству и сарадњи са Великом Британијом и Француском.
 
[[Датотека:Entente Balkanique.png|мини|десно|[[Балкански пакт (1934)]]]]
Године 1934. формиран је [[Балкански пакт (1934)|Балкански пакт]] са [[Грчка|Грчком]], Румунијом и [[Турска|Турском]], чији је задатак био да одржи равнотежу на Балканском полуострву. Савез је фактички постојао до почетка Другог светског рата, када је Југославија прогласила неутралност (1939), због чега није могла стати на страну Грчке када ју је Италија напала. Дефинитивни крај савеза се десио 1940. године, када је Румунија пришла Тројном пакту.
 
Након убиства краља Александра, влада [[Милан Стојадиновић|Милана Стојадиновића]] је променила своју спољну политику ка сарадњи са Италијом и Немачком. Краљевина Југославија је тек у јуну 1940. године успоставила дипломатске односе са Совјетским Савезом, чиме је међу последњим европским земљама де јуре признала СССР.
 
Линија 291 ⟶ 295:
=== Индустрија ===
Индустријски почетак Краљевине Југославије није био на високом нивоу. [[Краљевина Србија|Србија]] и [[Краљевина Црна Гора|Црна Гора]] су као индустријски неразвијене земље, у рату изгубиле значајан део капацитета, који су имале пре рата, док су бивши крајеви Аустроугарске монархије, који су ушли у састав Југославије налазили ван индустријских центара некадашње државе.
 
Краљевина Југославија је уложила велике напоре да изгради сопствену идустрију, међутим она није имала устаљену политику идустријског развоја. У индустријском погледу Краљевина Југославија је могла да се подели на индустријски развијен север и северозапад, и индустријски неразвијени југ и југоисток.
 
Већина места у Србији се бавила пољопривредом, тако да су могла да се издвоје само четири велика индустријска места: [[Београд]], [[Бор (град)|Бор]], [[Лесковац]] и [[Трепча]]. Највећи фабрика се налазио на подручју [[Загреб]]а, Београда, [[Осијек]]а, и [[Сарајево|Сарајева]]. Претежно је преовладавала прехрамбена индустрија, електричне централе и индустрија дрвета.
 
Најчешће су се извозиле сировине, док се извозни сектор углавном налазио у поседу страног капитала.
 
Линија 300 ⟶ 307:
[[Датотека:Новчаница Краљевине Југославије.jpg|мини|десно|[[Југословенски динар]] [[1935]].]]
Краљевина Југославија је била држава са недовољно финансијске снаге, да у потпуности подмири своје потребе. Државна валута је био динар Краљевине Југославије, који је добио име по српској националној валути. Утврђена вредност за замену аустроугарских круна за југословенски динар, и истоветна вредност српског динара југословенским динаром, дуго је била извор незадовољства Хрвата и Словенаца. Сматрали су се оштећеним, иако је динар Краљевине Србије био неупоредиво већа валута после рата. Огромна послератна инфлација почела је да се смирује 1923. године, услед мера које је спровео министар финансија Милан Стојадиновић. Разултат његових мера је био да је динар у периоду од 1923. до 1931. постао веома стабилна валута.
 
У финансијком погледу доминирали су хрватски новчани заводи, међу којима се истицала Прва хрватска штедионица, као најјача финансијска установа у држави.
 
=== Саобраћај и везе ===
Док су путеви на подручју Аустроугарске рађени по техничким прописима, путеви у Србији и Црној Гори су рађени без икаквих техничких прописа, па их је прекомерно коришћење у рату готово уништило.
 
Слична ситуација је била и са железницом. Пруге на подручју Аустроугарске нису биле оштећене у рату, али је много тога код њих било дотрајало. Многе до тада споредне пруге су постале главне, и била су потребна одређена улагања да би се оне довеле у ред. Наручито је била велика потреба за мостовима и саобраћајним чворовима. У циљу набавке средстава за развој саобраћаја, Краљевина Југославија је у неколико наврата узимала зајам у земљи и иностранству.
 
Први мост преко [[Дунав]]а у Београду, је пуштен у саобраћај 1935. године, и назван је „мост Краља Петра Другог“.<ref>[http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2005/02/14/srpski/BG05021301.shtml Glas Javnosti — Pančevački most u očajnom stanju Ponedeljak, 14. 2. 2005. Posećeno 21.11.2013.]</ref>
* [[15. фебруар]] 1928. Ступио на снагу Правилник о преносу поште ваздушним путем и успостављена прва ваздушна поштанска линија [[Београд]]-[[Загреб]].
Линија 396 ⟶ 406:
|0,11
|-
| осталих и непознато
| 69.878
|0,58
Линија 457 ⟶ 467:
|0,34
|-
| других
| 1.944
|0,02
|-
| без конфесије и непознато
| 1.381
|0,01
Линија 474 ⟶ 484:
{{-}}
 
== Спорт ==
[[Датотека:Leon štukelj.jpg|мини|десно|150п|[[Леон Штукељ]]]]
Краљевина Југославија учестовала је на пет летњих и три зимске Олимијаде. Највише успеха оставрали су гимнастичари међу којима се посебно истакао [[Леон Штукељ]], вишеструки олимпијски победник и најтрофејнији југословенски олимпијац свих времена.
Линија 480 ⟶ 490:
У Љубљани је 1926. организовано Светско првенство у гимнастици, а у Београду 1932. Европско првенство у веслању. Последња аутомобилска трка пред почетак Другог светског рата одржана је у Београду 1939, [[Велика награда Београда 1939.|Београдски Гран При]]. Од 1939. одржава се и бициклистичка [[Трка кроз Србију]].
 
[[Фудбалска репрезентација Југославије]] састављена од играча из Србије учествовала је на првомПрвом Светскомсветском првенству у Уругвају 1930. и стигла да полуфинала. У Београду је већ у ово време постојало велико фудбалско ривалство, [[Вечити дерби (БСК — Југославија)|дерби БСК-Југославија]].
 
На другој шаховској олимпијади (незваничној) репрезентација је освојила друго место. Медаља је освојена и на Европском првенству у веслаљу, Антон Церер је дошао до бронзе на Европском првенству у пливаљу, а Тибор Харангозо на Светском првенству у стоном тенису. У време краљевине Југославија се појавила и у Дејвис купу, а успехе на међународној сцени постигли су тенисери, Фрањо Пунчец, Фрањо Кукљевић и Јосип Палада.
Линија 496 ⟶ 506:
== Литература ==
{{colbegin|2}}
* {{Cite book |ref= harv|last1last=Busch|first1first=Birgitta|last2=Kelly-Holmes|first2=Helen|title=Language, Discourse and Borders in the Yugoslav Successor States|url=https://books.google.com/books?id=MlXQ5zKb_VQC&pg=PA26|year=2004|publisher=Multilingual Matters|isbn=978-1-85359-732-9|pages=26}}
* {{Cite book |ref= harv|last1=S|first1last=A|first=S.|title=A Corrupt Tree|url=https://books.google.ba/books?id=vcDBAgAAQBAJ&pg=PA267&lpg=PA267&dq=london+as+capital+of+yugoslavia+from+1941+to+1944&source=bl&ots=2IkKmKvJ4m&sig=7-GFxaZ5PLb5u1yE8zJXn93eOis&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjuyMXKlt_KAhWGiCwKHb5-CfgQ6AEIPTAG#v=onepage&q=london%20as%20capital%20of%20yugoslavia%20from%201941%20to%201944&f=false|year=2013|publisher=|isbn=978-1-4836-6537-5|pages=267}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Батаковић|first=Душан|authorlink= Душан Батаковић|coauthors= |title=Нова историја српског народа|year=2010|url =http://books.google.ba/books?id=BuRaMwEACAAJ |publisher=Наш дом — L'age d'Homme|location= Београд|id=}}
* Бецић М. Иван, Финансијска политика Краљевине СХС, Београд 2003.
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1authorlink=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=1|year=1996|url=https://books.google.com/books?id=1nlpAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Стубови културе}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1authorlink=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=2|year=1997|url=https://books.google.com/books?id=PoxpAAAAMAAJ|location=Београд|publisher=Стубови културе}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink1authorlink=Љубодраг Димић|title=Културна политика у Краљевини Југославији 1918-1941|volume=3|year=1997|url=https://books.google.com/books?id=RunnAAAAIAAJ|location=Београд|publisher=Стубови културе}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Димић|first=Љубодраг|authorlink=Љубодраг Димић|title=Историја српске државности|volume=3|year=2001|location=Нови Сад|publisher=Огранак САНУ|url=https://books.google.com/books?id=1wE1AAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Djilas|first=Aleksa|title=The Contested Country: Yugoslav Unity and Communist Revolution, 1919-1953|year=1991|publisher=Harvard University Press|url=http://books.google.com/books?id=NB_TCBY-jooC}}
Линија 509 ⟶ 519:
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Jugoslavija na Konferenciji mira 1919-1920|year=1969|location=Beograd|publisher=Zavod za izdavanje udžbenika|url=https://books.google.com/books?id=BkA5AQAAIAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Mitrović|first=Andrej|authorlink=Андреј Митровић|title=Razgraničenje Jugoslavije sa Mađarskom i Rumunijom 1919-1920: Prilog proučavanju jugoslovenske politike na Konferenciji mira u Parizu|year=1975|location=Novi Sad|publisher=Institut za izučavanje istorije Vojvodine|url=https://books.google.com/books?id=boEDAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Unconventional Perceptions of Yugoslavia 1940–1945|year=1985|location=New York|publisher=Columbia University Press|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=uo9pAAAAMAAJ}}
* {{Cite book|ref=harv|last=Pavlowitch|first=Stevan K.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Hitler's New Disorder: The Second World War in Yugoslavia|year=2008|url=https://books.google.rs/books?hl=sr&id=dI9pAAAAMAAJ|location=New York|publisher=Columbia University Press}}
* {{Cite book|ref= harv|last=Павловић|first=Стеван К.|authorlink=Стеван К. Павловић|title=Хитлеров нови антипоредак: Други светски рат у Југославији|year=2009|location=Београд|publisher=Clio|url=https://books.google.rs/books?id=9S3-SAAACAAJ}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Петрановић|first=Бранко|authorlink= Бранко Петрановић|coauthors= |title=Историја Југославије, књига I — Краљевина Југославија|year=1988|url = |publisher=Нолит |location= Београд|id=}}
* Ратко Марковић, ''Уставно право и политичке институције'', ИПД Јустинијан, Београд, 2006.
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Sporazum Cvetković-Maček i pitanje razgraničenja u Sremu|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1992|volume=10|pages=61-72|url=https://books.google.com/books?id=8QkLAQAAMAAJ|pages=61-72}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Bosna i Hercegovina u raspravama o državnom uređenju Kraljevine (SHS) Jugoslavije 1918-1941. godine|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1994|volume=12|issue=1|pages=7-41|url=https://books.google.com/books?id=w71mAAAAMAAJ|pages=7-41}}
* {{Cite journal|ref=harv|last=Radojević|first=Mira|authorlink=Мира Радојевић|title=Srpsko-hrvatski spor oko Vojvodine 1918-1941|journal=Istorija 20. veka: Časopis Instituta za savremenu istoriju|year=1996|volume=14|issue=2|pages=39-73|url=https://books.google.com/books?id=fL5mAAAAMAAJ|pages=39-73}}
* {{Cite book |ref= harv|last=Tomasevich|first=Jozo|authorlink= Јозо Томашевић|coauthors= |title=War and Revolution in Yugoslavia, 1941-1945: Occupation and Collaboration|year=2002|url =http://books.google.rs/books?id=fqUSGevFe5MC&printsec=frontcover&source=gbs_ge_summary_r&cad=0#v=onepage&q&f=false |publisher=Stanford University Press|location= Stanford|isbn=978-0-8047-3615-2}}
{{colend}}
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Краљевина_Југославија”