Краљевина Југославија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 171:
 
=== Спорови око државног уређења ===
Одмах након проглашења 1. децембра, преговори између Народног вијећа (Државе Словенаца, Хрвата и Срба) и српске владе су резултовале споразумом око нове владе којом би председавао [[Никола Пашић]]. Међутим, када је ово послато регенту на усвајање, оно је одбијен и тако је изазвао прву кризу владе у новој држави. Све странке су ово означиле као кршење парламентарних принципа, али је криза превазиђена када су се све стране сложиле да замене Пашића [[Стојан Протић|Стојаном Протићем]] који је био водећи члан Пашићеве [[Народна радикална странка|Народне радикалне странке]]. Нова влада је створена [[20. децембар|20. децембра]] 1918. До избора за ''[[Уставотворна народна скупштина краљевстваКраљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Уставотворну скупштину]]'', ''[[Привремено народно представништво Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца|Привремено народно представништво]]'' је служило као парламент који су формирали делегати из разних изабраних тела која су постојала на југословенском простору пре стварања државе. Спорови и неспоразуми око унутрашњег уређења земље почели су одмах након уједињења. Удруживањем странака комбиновањем неколико чланова српске опозиција са странкама из бивше Аустро-Угарске је довела до стварања нове [[Демократска странка (Југославија)|Демократске странке]], која је доминирала Привременим представништвом и владом. Док су српски политичари југословенску државу сматрали за природни наставак Краљевине Србије, за хрватске и словеначке странке је нова држава била само оквир у којем ће наставити национално окупљање и јачање националних позиција.{{sfn|Батаковић|2010|p=279}} Пошто је Демократска странка предвођена [[Љубомир Давидовић|Љубомиром Давидовићем]] заговарала врло централизован програм, неколико хрватских делегата је прешло у опозицију. Међутим, ни радикали нису били срећни пошто су имали само три министра наспрам 11 Демократске странке и [[16. август]]а [[1919]]. Стојан Протић је поднео оставку. Љубомир Давидовић је онда основао каолицију са [[Југословенска социјалдемократска странка|Југословенском социјалдемократском странком]]. Ова влада је имала већину, али кворум у Привременом представништву је био половина плус 1 глас. Опозиција је почела да бојкотује парламент, а пошто се влада није могла ослонити да ће се све њене присталице појавити, постало је немогуће да влада закаже седницу у скупштини са довољним бројем посланика. Давидовић је ускоро поднео оставку, али пошто нико други није могао да формира владу, он је опет постао премијер. Пошто је опозиција наставила са бојкотом, влада је одлучила да влада преко уредби. Ово је било нападнуто од стране опозиције која је почела да назива себе „скупштинска заједница“. Давидовић је схватио да је стање неодрживо и затражио од краља да одмах закаже изборе за уставотворну скупштину. Када је краљ Петар одбио, Давидовић није имао избора осим да поднесе оставку. Након [[Избори за Уставотворну скупштину Краљевине СХС 1920.|избора за Уставотворну скупштину]] одржаних 28. новембра 1920, неспоразуми су се продубили, а [[Хрватска сељачка странка|Хрватска републиканска сељачка странка]] је бојкотовала рад скупштине. [[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]], која је на изборима освојила 12,4% гласова,{{sfn|Батаковић|2010|p=286}} крајем године је била забрањена. [[Видовдански устав|Први устав]] Краљевине СХС је усвојен на [[Видовдан]] [[28. јун]]а [[1921]], а његовим усвајањем је успостављена [[унитарна држава|унитарна]] монархија, утемељен је парламентаризам и локална самоуправа. После смрти краља Петра I (16. августа 1921), регент Александар је постао краљ Срба, Хрвата и Словенаца, а наредне године се оженио [[Марија Карађорђевић|принцезом Маријом]] од [[Краљевина Румунија|Румуније]].
 
=== Лични режим краља Александра ===
Ред 490:
У Љубљани је 1926. организовано Светско првенство у гимнастици, а у Београду 1932. Европско првенство у веслању. Последња аутомобилска трка пред почетак Другог светског рата одржана је у Београду 1939, [[Велика награда Београда 1939.|Београдски Гран При]]. Од 1939. одржава се и бициклистичка [[Трка кроз Србију]].
 
[[Фудбалска репрезентација Југославије]] састављена од играча из Србије учествовала је на Првомпрвом светском[[Светско првенство у фудбалу 1930.|Светском првенству]] у Уругвају 1930. и стигла да полуфинала. У Београду је већ у ово време постојало велико фудбалско ривалство, [[Вечити дерби (БСК — Југославија)|дерби БСК-Југославија]].
 
На другој шаховској олимпијади (незваничној) репрезентација је освојила друго место. Медаља је освојена и на Европском првенству у веслаљу, Антон Церер је дошао до бронзе на Европском првенству у пливаљу, а Тибор Харангозо на Светском првенству у стоном тенису. У време краљевине Југославија се појавила и у Дејвис купу, а успехе на међународној сцени постигли су тенисери, Фрањо Пунчец, Фрањо Кукљевић и Јосип Палада.