Хронометар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: bg:Хронометър |
м Units; |
||
Ред 7:
Проблем израде оваквог сата је био тежак. У то време, најбољи сатови били су [[Сат с клатном|сатови с клатном]], али је љуљање брода чинило клатно неупотребљивим. [[Џон Харисон]], столар из Јоркшира, измислио је сат који је радио на принципу опруге, чије покретање није било подложно утицају гравитације или кретању брода. Прва његова два хронометра користила су овај систем, али су били преосетљиви на центрифугалну силу да би били довољно прецизни.
Он је коначно решио проблем прецизности својим Х4 хронометром, џепним сатом пречника 12 -{cm}-, и освојио награду од 20.000 фунти коју је понудила енглеска влада почетком 18. века. Његов сат користио је брзо-ударајући балански точкић који је контролисала спирална опруга с компензацијом температуре. Овај принцип остао је у употреби до открића [[микрочип]]а, који је снизио цену [[кварцни сат|кварцних сатова]] тако да су електронски хронометри ушли у општу употребу.
Власник је нацрт морског хронометра предао Адмиралитету, који је потражио произвођаче. Томас Ерншо, Џон Арнолд и други прионули су на посао и ускоро израдили практичан и једноставан сат с успињачем опруге. Ова комбинација је била коначна технологија морских хронометара до електронске ере.
| |||