Стефан Драгутин — разлика између измена

Драгутин је изгледа за себе задржао простране територије од Рудника до Требиња. Тамо се са породицом и делом властеле повукао 1282. године. Од Дежевског сабора па до прикључења Мачванске бановине његовог држави протекло је барем две године. Драгутин је од своје таште, угарске краљице [[Јелисавета Куманка|Јелисавете]], добио Мачву са Београдом и крајеве у североисточној Босни ([[Усора (област)|Усора и Соли]]). Својој мајци је Драгутин тада уступио Требиње док је гатачки и билећки крај посео Милутин. Мачва се у 13. веку називала и Сремском земљом. Под Сремом се тада подразумевала област између Саве и Дрине, тј. данашња Мачва и Колубара. Иако Угари нису више користили назив „Онострани Срем“ код Срба се још увек користио стари назив те је стога у домаћим изворима Драгутин познат и као „сремски краљ“. Београд је тада по први пут ушао у састав српске државе. Иако је Драгутинова резиденција била у Дебрцу, он је први српски владар који је повремено резидирао у Београду<ref>Територија краља Драгутина. стр. 10-12</ref>.

 

[[Датотека:Srem04-en.png|250px|мини|лево|[[Сремска земља]] краља Драгутина]]

Отприлике у исто време Драгутин је своју ћерку [[Јелисавета Немањић|Јелисавету]] удао за босанског бана [[Стефан I Котроманић|Стефана Котроманића]]. Тиме је свој утицај проширио и на Босну.