Ватиканска библиотека — разлика између измена

'''Ватиканска библиотека''' или библиотека [[Света столица|Свете столице]] налази се у [[Ватикан]]у. Формално је основана [[1475]]. године, иако је заправо много старија, и може се сматрати једном од најстаријих библиотека у свету. Садржи једну од најзначајнијих збирки историјских текстова. Има око 1,6 милиона штампаних књига, 150.000 рукописа, више од 8.500 [[инкунабула]], више од 100.000 гравира и [[географска карта|мапа]], више од 300.000 златника и медаља.<ref name="The European Library">{{cite web|url=http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/libraries/Libraries.php?launch=1&country=Vatican%20City&language=en&page=History|author=The European Library|title=Vatican Library|language=en|accessdate = 11. 12. 2008|archiveurl=http://www.webcitation.org/651E3H4oj|archivedate = 28. 1. 2012}}</ref><ref>Для сравнения: [http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/libraries/Libraries.php?launch=1&country=France&language=en&page=History Французская национальная библиотека]: 13 миллионов печатных документов, 250.000 [[манускриптрукописна књига|манускриптов]]ов, 890.000 тысяч картографических документов; [http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/libraries/Libraries.php?launch=1&country=United%20Kingdom&language=en&page=History Британская библиотека]: 327.560 манускриптов, 4.330.660 картографических единиц, 32.779 рисунков; [http://www.theeuropeanlibrary.org/portal/libraries/Libraries.php?launch=1&country=Italy-Rome&language=en&page=History Национальная центральная библиотека Рима]: около 84.000 манускриптов, 2.000 инкунабул.</ref> Библиотеци припада и Ватиканска школа библиотекара и лабораторија [[Рестаурација|рестаурације]] и [[Репродукција|репродукције]] важних рукописа.

Почетак прикупљања фонда Ватиканске библиотеке био је одређен још у [[IV4. век|IV веку]]у, тада је на Латеранском двору био сакупљен [[архив]]. У [[VI6. век|VI веку]]у сакупљањем рукописа бавио се државни секретар [[Ватикан]]а, а у [[VIII8. век|VIII веку]]у се појављује дужност библиотекара Ватикана. Библиотека [[папа Бонифације VIII|папе Бонифиција VIII]] садржала је и [[Кодекс|кодексе]], украшене [[Минијатура (сликарство)|минијатурама]], укључујући 32 грчка рукописа из колекције [[Фридрих II, цар Светог римског царства|Фридриха II]]. У септембру 1303. године неке од његових збирки су опљачкане.<ref name="ватикан">{{cite web|title=Ватиканска библиотека|url=https://www.vatlib.it/home.php?pag=storia|work=Званичан веб сајт|accessdate = 4. 4. 2016}}</ref>

Оснивачем савремене Ватиканске библиотеке сматра се [[папа Никола V]], изабран 1447. године. Његов претходник [[папа Евгеније IV]] имао је 350 рукописа на латинском, грчком и [[Хебрејски језик|хебрејском]] језику. Ти рукописи и лична колекција папе [[Папа Никола V|Николе V]], постали су основа Ватиканске библиотеке, која је тада имала свега 800 рукописа на латинском и 353 на грчком језику. Званично библиотека је била основана 15. јуна 1475. године, [[Була|булом]] [[Папа Сикст IV|папе Сикста IV]] {{јез-лат|Аd decorum militantis ecclesiae}}. Први библиотекар Ватиканске библиотеке био је хуманиста [[Бартоломео Платина]].

[[Папа Лав X]], писао је у својим писмима да жели да сакупља копије дела [[Античкисписак писциантичких писаца|античких писаца]].

Током реформације приступ збирци библиотеке био је ограничен, након увођења [[ИндексIndex забрањенихlibrorum књигаprohibitorum|Индекса забрањених књига]]. Ограничења су укинута током 17. века, а [[папа Лав XIII]] формално је поново отворио библиотеку 1883. године.<ref>{{cite web|title=Ватиканска апостолска библиотека|url=http://www.vaticanstate.va/content/vaticanstate/en/altre-istituzioni/biblioteca-apostolica-vaticana.html|work=Сајт|accessdate = 4. 4. 2016}}</ref>

Године 1809. [[Наполеон I Бонапарта|Наполеон Бонапарта]] пренео је садржај библиотеке у [[Париз]]. Садржај је враћен 1817. године, 3 године након његовог пораза.

Библиотека поседује рукописе [[Марко Тулије Цицерон|Цицерона]]а, [[Публије Теренције Афер|Теренција]], [[Хомер]]а, [[Аристотел]]а, [[Еуклид]]а, папирус Бодмер – који садржи најстарији текст ''Јеванђеље по Луки и Јовану'', два примерка прве штампане [[Гутенбергова Библија|Гутенбергове библије]], из средине [[XV15. век|XV века]]а, а такође и писма [[Франческо Петрарка|Петрарке]], [[Микеланђело Буонароти|Микеланђела]], неколико писама [[Мартин Лутер Кинг|Мартина Лутера]] и [[Хенри VIII Тјудор|Хенрија VIII]]. <ref>{{Cite book|last=Rossi|first=Fabrizio|title=Der Vatikan. Politik und Organisation|year=2004|publisher=C. H. Beck|location=Muenchen|isbn=978-3-406-51483-8|pages=}}</ref>

Тајни архиви Ватикана, је назив за централни архив у коме се налазе сви акти проглашени тајним од стране Свете столице, као и државна документација, преписка и многи други документи које је [[Црква]] сакупљала вековима. У [[XVIII18. век|XVIII веку]]у, по наређењу [[Папа Павле VI|папе Павла V]], тајни архиви били су одвојени од Ватиканске библиотеке, где су научници имали врло ограничен приступ и остао је потпуно затворен до 1881. године, када их је папа [[Папа Лав XIII|Лав XIII]] отворио за истраживаче.

Отворени приступ фондовима библиотеке за научноистраживачки рад, загарантован је [[Латерански пактуговор|Латеранским пактом]]. Сваког дана библиотеку могу посетити у просеку око 150 научника и стручњака.